Odgovor građaninu Aleksandru Vučiću: Koliko nas zaista košta jeftiniji ruski gas? – Lični stavovi

U skorašnjoj izjavi, tada još predsednika Republike, a sada građanina Aleksandra Vučića, rečeno nam je da ćemo u nastupajućoj grejnoj sezoni za hiljadu kubnih metara prirodnog zemnog gasa plaćati 318 eura.

Realna cena na evropskom tražištu za istu količinu je 868 eura. Dakle, zahvaljujući dobročinstvu ruskih prijatelja i braće, plaćaćemo oko 550 eura manje. Ozbiljne su indicije da će Vučić ovo koristiti kao tezu u izbornoj kampanji koja traje.

A koliko nas zaista košta to dobročinstvo?

Otkako ruski partner gazduje Naftnom industrijom Srbije mnogo toga se promenilo u odnosu na period kada su za nju bile zadužene srpske nacionalne kompanije Naftagas, Jugopetrol ili Rafinerija nafte Pančevo.

Naime, u Srbiji je još od pre raspada Jugoslavije postojala vrlo ozbiljna istraživačka grupa akademika Dragomira Vitorovića. Prema ostvarenim naučnim rezultatima važila je za jednu od vodećih u svetu. Bio sam član tog tima od 1985. godine. Desetinama godina istraživali smo sirove nafte jugoistočnog dela Panonskog basena na teritoriji Srbije.

Pronalazili smo i izvorne stene za naftu, a sve sa ciljem prospekcije nafte i gasa. Proučili smo celu Bačku, Banat i Stišku oblast. Vodili smo ozbiljan projekat procene naftno-gasnog potencijala Vojvodine i cele Srbije. I sve to u tesnoj saradnji sa inženjerima geolozima i geohemičarima iz NIS-a.

Ta istraživanja su svedena na minimum od trenutka preuzimanja NIS-a od strane ruskog partnera. Od tada smo vrlo teško dobijali uzorke sirove nafte ili sedimenata za fundamentalna i primenjena istraživanja.

S druge strane, radili smo vrlo ozbiljna ispitivanja procene ekološkog statusa podzemnih voda i aluvijalnih sedimenata reke Dunav, na lokalitetu Rafinerije nafte u Pančevu. I ta istraživanja smo morali da prekinemo. Mi danas ne znamo kolika je količina i kakva je sudbina naftnih polutanata u podzemnim vodama ovog aluviona.

Istražujući ovaj lokalitet naša istraživačka grupa je iz oblasti organske geohemije i hemije životne sredine publikovala preko stotinu radova u međunarodnim naučnim časopisima koji su citirani više hiljada puta.

U celom ovom periodu, kako se može čuti od srpskih zvaničnika, ruska naftna kompanija koja gazduje NIS-om koristila je naftu iz domaćih naftnih i naftno-gasnih polja na nivou od četrdeset, pa i više procenata. U vreme kada je NIS bila većinski nacionalna kompanija, nafta se čuvala, i svesno trošila za potrebe Rafinerije na nivou od samo 15 procenata.

Bar mi koji se profesionalno bavimo geohemijskim i ekohemijskim istraživanjima nafte i gasa, nismo zaboravili da je pri sklapanju kupoprodajnog ugovora 2008. godine za srpsku stranu tadašnjim vlastima obećan i južni gasni tok. Kako smo razumeli, to je i bio razlog ekstremno niske cene NIS-a. Rusi su dobili nisku cenu, mnogi će reći – NIS na poklon, a mi gasni tok nismo.

Kada je u pitanju snabdevenost Srbije naftom i njenim derivatima, Srbija danas živi, što bi se reklo „od prvog do prvog“. Ne prepoznajemo u svemu tome „bratsku“ pomoć Ruske federacije. Prepoznajemo samo želju da se gazdovanjem NIS-om zadrži sredstvo, odnosno nađe razlog za zadržavanje kontrole na ovom prostoru. I to mnogo više politički nego ekonomski.

E, sve nabojano, i još mnogo toga, ulazi u onih 550 eura razlike. Gotovo sigurno, kada bi se sve lepo izračunalo, šteta bi daleko prevazišla ovu sumu.

I zato, Aleksandre Vučiću, u svojoj izbornoj kampanji pronađi i osmisli neki bolji trik.

Autor ovog teksta je autor 145 radova u SCI naučnim časopisma, največim delom iz naftne geohemije i naftnih zagađujućih supstanci

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.