O čemu Vučić neće govoriti u kampanji? – Politika

Tokom proteklih 14 godina, koliko je na vlasti, Vučić je pokazao da je sposoban da o mnogim temama samouvereno govori, ali i da mnoge probleme ignoriše i pokuša da ih maskira.

Najavio je da će uskoro raspisati izbore, a već je u kampanji u kojoj, kao i mnogo puta do sada, ljudima po Srbiji, “rešava probleme” iz najrazličitijih oblasti. Sa puno samopouzdanja priča o ekonomiji i napretku zemlje, što se očekuje i u nastavku kampanje. Zato je pitanje o čemu neće govoriti pred glasanje svojim biračima.

Sociolog Ivan Živkov ističe da ne postoji tema koju Vučić ne drži u malom prstu.

– On sve zna i istovremeno, već duže od decenije, mudro zbori i suvereno odlučuje o izborima, privredi, finansijama, bezbednosti i zdravstvu, o putevima i prugama, o košarci i fudbalu, o medijima, požarima i poplavama, o kanalizaciji u Borči, vodi za piće u Zrenjaninu, o ambulanti u Ćićevcu i o sudbini Srba na Kosovu, u regionu i vasceloj vaseljeni – navodi on za Danas.

Živkov očekuje da tokom kampanje neće govoriti samo o sudbinama Miroslava Miškovića i Vladimira Cvijana, jer se njegovo biračko telo i ne seća ko su ti ljudi i zbog čega su značajni.

– Možda izostavi i promociju svoje knjige o pobedi nad obojenom revolucijom, jer je skroman i ima očinskog razumevanja za političke protivnike – kaže on.

Dok Miljan Mladenović, istraživački analitičar, za Danas kaže da će Vučić pre svega izbegavati teme na kojima više nema jasnu kontrolu nad narativom.

– Neće želeti da se previše govori o svakodnevnom životnom standardu građana, osim iz ugla pomoći Vlade da se rast troškova prevaziđe. Vlast sigurno neće želeti puno da priča ni o korupciji i odgovornosti institucija, jer su to teme na kojima je ona znatno ranjivija nego kada govori o velikim državnim projektima, investicijama i nacionalnim pitanjima – navodi on.

I dodaje da će posebno pokušavati da izbegne kampanju koja bi se pretvorila u referendum o kvalitetu institucija i načinu na koji se upravlja državom.

– Mnogo mu više odgovara teren na kojem može da personalizuje izbore, predstavi sebe kao garanta stabilnosti i suprotstavi svoju političku snagu podeljenoj alternativi. Zato možda nije najvažnije samo o čemu Vučić neće govoriti, već o čemu će pokušati da natera sve ostale da govore. Ako uspe da nametne teme teritorijalne celovitosti, odolevanja spoljnopolitičkim pritiscima, velikih projekata i pitanje “ko bi drugi mogao da vodi Srbiju tako uspešno?”, kampanja će se ponovo voditi na terenu koji mu daleko više odgovara – skreće pažnju Mladenović.

Kada je reč o opozicionim partijama koje podržavaju Studenstku listu, iz redova DS i ZLF, kažu da neće govoriti o stvarima koje su jasan znak sloma njegovog modela vladanja i o tome da Srbija ima alternativu njegovom sistemu.

Filip Tatalović, poslanik i član Predsdništva DS, za Danas kaže da Vučić neće govoriti o odgovornima za smrt ljudi u Novom Sadu, neće reći ko je doneo odluke, ko je potpisivao ugovore, ko je kontrolisao radove i zašto ni posle tragedije nema političke i krivične odgovornosti, a da će umesto odgovora, ponudiće nove parole, obećanja i neprijatelje.

– Neće govoriti ni o tome ko je birao i postavljao lokalne SNS moćnike koje danas obilazi i javno proziva, pokušavajući da na njih prebaci krivicu za sve probleme građana. Kao da su se pojavili niotkuda, a nisu godinama bili deo sistema koji je lično stvarao i održavao. Vučić se danas predstavlja kao protivnik sopstvene vlasti, verujući da će građani zaboraviti ko je toj vlasti dao moć – nabraja Tatalović.

I konstatuje da neće reći da Srbija ima alternativu njegovom sistemu, da su mogući povratak pravde, odgovornosti i slobode i da za ovu zemlju postoji nada, te da ta nada ima ime — studentska lista.

Dok poslanik ZLF za Danas Rastislav Dinić kaže da Vučić neće pričati o svim onim stvarima koje predstavljaju jasan znak sloma njegovog modela vladanja.

– Pad nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu, samo je jedan, naročito tragičan primer tog sloma. Fijasko u gašenju požara na Deliblatskoj peščari je drugi. Ali takvih promera zapravo ima bezbroj. Oni nisu usamljeni incidenti, nego odraz strukturalnog defekta Vučićevog i naprednjačkog modela vladanja, zasnovanog na satiranju javnih dobara i javnih službi u prilog sticanja profita krupnog kapitala i naravno, podmirivanja brojnih klijenata Vučićevog klijentelističkog režima – ukazuje on.

I opisuje da je to model koji sistemski uništava sve javne kontrole i samim tim erodira sposobnost države da zaštiti elementarnu bezbednost svojih građana.

– Da ne pominjemo produbljivanje nejednakosti i nepravičnosti, enormno bigaćenje male naprednjačke elite na račun većine građana i građanki Srbije. To su centralni problemi ovog režima koje on i kada bi sada naprasno odlučio da popravi, a ne bi li se u kampanji dodvorio biračima, naprosto ne bi mogao – kaže Dinić.

Za Stefana Janjića, poslanika Srbija centra, posle 14 godina vlasti više nije važno šta obećava. On za Danas kaže da će Vučić pričati o svemu osim o onome za šta je njegova vlast odgovorna.

– Pričaće o platama 2030, ali neće o tome koliko danas građanima ostane kada plate hranu, račune i kiriju. Pričaće o novim putevima, ali neće o tome koliko su koštali, zašto su ugovori tajni i ko se na njima obogatio. Pričaće o borbi protiv korupcije, ali neće o tome zašto posle 14 godina njegove vlasti institucije ne mogu da utvrde političku odgovornost ni kada pogine 16 ljudi. Pričaće o budućnosti Srbije, ali neće o 14 godina prošlosti za koju više nema koga drugog da okrivi – kaže Janjić.

Dodaje da će pričati da Srbiju Evropa neće, ali neće o tome zašto je za 14 godina njegove vlasti Srbija stala na evropskom putu.

– Neće reći da problem nije u Evropi, već u vlasti koja neće evropska pravila, jer bi ta pravila značila institucije koje rade svoj posao, slobodne medije i odgovornost pred zakonom. Pričaće o opoziciji, studentima, stranim centrima moći i neprijateljima države. Samo neće o tužilaštvu koje ne radi svoj posao, institucijama potčinjenim jednoj stranci i državi u kojoj jedan čovek odlučuje o svemu, od seoskog puta do toga ko će dobiti lek i koliko brzo – zaključuje Janjić.