Marta Kos zaobilazi Srbiju zbog Mladića, Sergej Lavrov izražava nadu da će Srbija odustati od EU: Kojim putem ide Vučić? – Politika

Lavrov je to rekao dan pre nego što je Marta Kos saopštila da neće doći da se vidi sa državnim vrhom Srbije, u ranije planiranu posetu.

Pre smrti Ratka Mladića i premeštanja njegovih posmrtnih ostataka u Beograd. Ona je navela da je Ratko Mladić osuđen za genocid, zločine protiv čovečnosti i ratne zločine, te da povratak njegovih posmrtnih ostataka u Beograd podseća Evropu na najmračnije stranice novije istorije, odnosno da „veličanje koje prati njegovu smrt nespojivo je sa vrednostima na kojima se gradi put ka EU“.

– Vrednosti na kojima počiva naša zajednička budućnost nisu predmet pregovaranja. U tom kontekstu, odlučila sam da u ovom trenutku ne realizujem planiranu posetu Srbiji – rekla je Kos.

Dan ranije, Sergej Lavrov je izjavio da Srbija i dalje teži Evropskoj uniji „po inerciji“, ali i da će ta želja će uskoro nestati.

„Deluje da se sadašnje vlasti u velikoj meri slažu sa idejom da je mesto Srbije van EU“

Goran Miletić, osnivač i izvršni direktor Balkans Forward fondacije, za Danas kaže da nije bitno da li Srbija govori „po inerciji“ da želi u EU, već je najbitnije da li je to u interesu Srbije, da li ona deli vrednosti ove evropske porodice.

– Mnogo je bitnije pitanje zašto vlasti u Srbiji ne čine gotovo ništa da se što pre pridruže EU i zašto makar ne pokušaju da ublaži negativan uticaj Rusije koji se tiče pristupanja EU – ističe on.

Veoma je neprikladno da ovakvu izjavu daje ministar spoljnih poslova zemlje koja je jednoglasno izbačena iz veće evropske porodice (Saveta Evrope), smatra.

– Tada je Parlamentarna skupština jednoglasno izglasala da Rusija ne može biti članica jer krši osnovne principe organizacije. Dakle, ne bi trebalo pridavati važnosti izjavama iz zemlje koja čak ni minimum principa demokratije i saradnje na evropskom kontinentu nije uspela da ispoštuje. Sa druge strane, deluje pomalo zlokobno kada se u izjavi najavljuje nekakva promena, pa se može pomisliti da ruska strana zna nešto o budućnosti EU ili priželjkuje neki loš razvoj u EU čim govori o tome da će Jermenija i Srbija prestati da žele da uđu u EU – pojašnjava Miletić.

Sve u svemu, kaže, ovo bi trebalo da bude signal za vlasti u Srbiji da se potpuno okrenu EU, ali deluje da se sadašnje vlasti u velikoj meri slažu sa idejom da je mesto Srbije van EU.

„Moskva otvoreno govori ono što Vučić ne želi da kaže“

Lavrovljeva izjava da će interesovanje Srbije za Evropsku uniju uskoro nestati nije samo komentar o odnosima Srbije i EU. Ona predstavlja direktno mešanje u geostratešku orijentaciju Srbije i pokazuje da Moskva Srbiju i dalje vidi kao prostor u kojem ima pravo da definiše šta je njen „prirodni“ politički izbor – kaže za Danas Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji.

Istovremeno, kaže, takva poruka ne bi imala istu težinu da Vučićeva politika prema EU nije već godinama zasnovana na svojevrsnom dvostrukom koloseku.

– Srbija formalno ostaje na evropskom putu, dok se njena unutrašnja politika, demokratski standardi, odnos prema institucijama i društvu, kao i odnos prema Rusiji, sve više udaljavaju od onoga što članstvo u EU podrazumeva – pojašnjava Biserko.

Prema njenim rečima, za Vučića je evropska perspektiva pre svega veoma korisna spoljnopolitička pozicija.

Ona donosi finansijsku podršku, investicije i međunarodni legitimitet. Istovremeno, vlast održava strateški važne veze sa Rusijom i Kinom i koristi njihove narative kada joj odgovaraju. Na taj način Srbija pokušava da dobije koristi od Zapada, a da istovremeno izbegne političke i vrednosne obaveze koje evropske integracije podrazumevaju – smatra naša sagovornica.

Zato je pravo pitanje, ističe dalje, da li je Vučić spreman da sprovede ono što članstvo u EU zahteva: demokratizaciju društva, nezavisno pravosuđe, slobodne institucije, vladavinu prava, slobodne medije, usklađivanje sa evropskom spoljnom politikom i, posebno, ozbiljno suočavanje sa ratnom prošlošću.

– Upravo je odnos prema prošlosti jedan od najpouzdanijih testova stvarnog evropskog opredeljenja. Smrt Ratka Mladića i reakcije koje su usledile pokazale su da se Srbija nije suštinski pomerila od politike poricanja i relativizacije ratnih zločina, niti od glorifikacije njihovih počinilaca. To nije pitanje prošlosti, već pitanje vrednosnog i političkog pravca Srbije danas – smatra Sonja Biserko.

Evropska unija zato ne treba da meri evropsko opredeljenje Srbije prema deklaracijama vlasti u Beogradu, već prema njenim postupcima, napominje.

– Jasno je da je reč o instrumentalnom odnosu prema EU i neke vrste osećanja da je EU ima obavezu prema Srbiji, a ne o stvarnom strateškom opredeljenju Lavrovljeva izjava je ozbiljno upozorenje i Beogradu i Briselu. Moskva otvoreno govori ono što Vučić ne želi da kaže: da bi Srbija mogla da odustane od evropskog puta. Sada je na EU da pokaže da li će i dalje prihvatati deklarativnu proevropsku politiku kao zamenu za stvarne reforme — ili će konačno insistirati na tome da evropska orijentacija mora biti potvrđena konkretnim političkim postupcima – zaključuje sagovornica Danasa.

„Reči Lavrova su na mestu“

Politički analitičar Dragomir Anđelković, zastupa potpuno suprotna stanovišta našim gore navedenim sagovornicima.

On za Danas kaže da većina naših parlamentarnih partija, uključujući i SNS sa ostalim strankama koje čine aktuelni režim, teže ulasku Srbije u EU, te je to i dalje naša državna politika.

Međutim, naznačava, između nje i Ustava Srbije postoji ogroman raskorak, i to toliki da je EU integrativna politika postala nelegalna.

– Od kada je Brisel promenio pregovarački okvir sa Srbijom tako da deo 35. poglavlja postane ono što je prethodno činilo Francusko-nemački plan o faktičkom priznaju Kosova (što eksplicitno iz njega proizlazi), politika EU integracija je postala antiustavna, a za svaku normalnu državu – što nažalost Srbija sada nije – sopstveni Ustav je iznad svega – smatra Anđelković.

Polazeći od rečenog, kaže dalje, EU želje su kod nas davno trebalo da nestanu, a ne da se to tek desi uskoro, kao što očekuje ruski ministar spoljnih poslova.

– Lavrov verovatno hoće da kaže da će Brisel u narednom periodu mnogo više pritiskati Beograd u vezi sa okončanjem kosovske veleizdajničke politike koju vodi Vučić, ali da naša vlast to neće smeti da uradi jer jedno je varati građane da se Kosovo brani dok se ono zapravo tiho daje, a drugo je dati ga na način koji je neskriven. Pregovaračkim EU okvirom zahtevani pristanak Srbije da Priština uđe u UN ili da se ozvaniči model saradnju zasnovan na Povelji UN koja reguliše odnose među suverenim zemljama, baš to znači – ističe Anđelković.

Otuda, zaključuje, reči Lavrova su na mestu, ali „to nije i podrška koju on neprimereno pruža veleizdajničkoj politici Vučića, koja šteti i Srbiji, i trasira put za njeno neprijateljsko okretanje u odnosu na Rusiju, onda kada Vučić završi sa plaćanjem kosovskog reketa Briselu i, ako ne daj bože opstane na vlasti, bude prinuđen da mu da nešto novo“.