Kome idu naruku nasilni protesti širom EU uoči izbora u Srbiji: Studentskoj listi ili Vučiću? – Izbori26

Imajući u vidu predstojeće izbore u Srbiji i, ocene su  brojnih posmatrača prilika, tradiciju nasilja države, odnosno policije i parapolicije nad demonstrantima, sagovornici Danasa napominju da će režim koji pokušava da opstane na vlasti sasvim izvesno koristiti iskustva iz evropskih gradova, preinačavajući ih i instrumentalizujući u svoju korist – za opravdanje nekih budućih postupaka.

Međutim, naglašavaju i to da su studenti do sada pokazali da mogu da izvedu značajnu i masovnu pobunu, potpuno mirnog tona i karaktera, bez paljenja institucija i tome sličnih događaja. Takođe, napominju i da su protesti u EU isključivo socijalno motivisani, utvrđeni na borbi protiv siromaštva i nejednakosti, dok su ovi u Srbiji usmereni i motivisani na borbu protiv autoritarne vlasti, koja je duboko korumpirana, koja sprečava slobodu govora i zbog izostanka minimuma demokratskog ustrojstva.

Kao najbitniju stavku koja se razlikuje od masovnih pobuna u Evropi navode, dakle, upravo miran način demonstriranja, koji je studentski i građanski pokret do sada odlikovao.

Podsetimo, Francuska je trenutno jedno od glavnih žarišta protesta, nezadovoljstvo je počelo zbog loših uslova u školama i nedovoljno finansiranih javnih službi, a preraslo je u šire demonstracije protiv visokih životnih troškova. Deo protesta prerastao je u nasilje i sukobe sa policijom. U Italiji poljoprivrednici, prevoznici, radnici i drugi građani protestuju zbog skupog goriva, niskih prihoda i loših javnih usluga… U Belgiji su protesti usmereni i protiv mera štednje, budžetskih rezova i reformi koje sindikati smatraju štetnim za radnike, dok se učenici bune zbog troškova i stanja obrazovnog sistema. U Portugalu su u prvom planu niske zarade, skupo stanovanje, visoke kirije i zahtevi za boljim penzijama i kvalitetnijim javnim uslugama, dok je u Španiji je stambena kriza zauzela jedno od centralnih pitanja, posebno među mladima. Masovni i snažni protesti se održavaju i u Albaniji, inspirisani sličnim motivima.

„Nasilje u Francuskoj, Italiji ili Albaniji stavilo u prvi plan potpuno nenasilnu prirodnu studentskog i građanskog pokreta u Srbiji“

Dragan Popović, direktor Centra za praktičnu politiku, za Danas kaže da „nasilne demonstracije širom Evrope mogu delimično da utiču na raspoloženje građana Srbije pred izbore“.

– Pre svega, one idu u korist širenju straha među ljudima, što je generalno cilj Srpske napredne stranke. Vlast Aleksandra Vučića je u potpunosti svoju kampanju bazirala na strahu i pokušajima da promene predstavi kao nešto potencijalno opasno i neizvesno – kaže naš sagovonik.

Slike evropskih gradova u plamenu provladini mediji će upravo iskoristiti za dodatno širenje straha, ističe.

– Međutim, sa druge strane, nasilje u Francuskoj, Italiji ili Albaniji, takođe je u prvi plan stavilo potpuno nenasilnu prirodnu studentskog i građanskog pokreta u Srbiji. Ovo je samo još više postalo vidljivo kada se poredi sa situacijom u evropskim gradovima. Dakle, verujem da će uticaj demonstacija širom Evrope na srpske izbore uglavnom biti neutralan i da neće suštinski doprineti nijednoj strani. Kako će uticati na događaje nakon izbora, zavisiće pre svega od toga kako se situacija bude razvijala – objašnjava Popović.

Kako kaže, u slučaju da se vlast odlučio na nasilje, što je uvek opcija, moguće je da će naići na otpor dodatno radikalizovanog dela ljudi, pod uticajem nasilnih demonstracija u Evropi.

– Ali, ipak verujem da je snaga studentskog pokreta dovoljno jaka da predupredi bilo kakav nasilan scenario, tako da i po ovom pitanju, verujem da nasilne demonstracije u Evropi neće imati mnogo uticaja – zaključuje Dragan Popović.

„U Srbiji su socijalno ugroženi građani najtiši i najpokorniji“

Sociolog Ivan Živkov kategoričan je u izjavi za Danas da pobune na ulicama većih evropskih gradova se po svojoj suštini značajno razlikuju od protesta u Srbiji.

– Demonstranti u zapadnoevropskim prestonicama su na ulicama zbog visokih cena goriva i komunalnih usluga, kao i ukupnih životnih troškova, pre svega za stanovanje i obrazovanje. U Srbiji već dugo nema takvog socijalnog bunta, naprotiv, socijalno ugroženi građani su najtiši i najpokorniji – objašnjava sagovornik Danasa svoje stanovište.

Kod nas se buni srednji i viši sloj stanovništva koji žele demokratsko društvo, vladavinu prava i borbu protiv korupcije, kaže.

– Uprkos toj velikoj razlici, a zahvaljujući opšteprisutnoj površnosti i donošenju zaključaka na osnovu nekoliko fotografija i video snimaka bez konteksta, u Srbiji se pobune po evropskim prestonicama tumače jednofaktorski i po pravilu pogrešno, tako što im svaki politički akter učitava sadržaj prema sopstvenim željama i potrebama – navodi Živkov.

Kako kaže, „najmaštovitiji smatraju da su srpski studenti bili varnica za požar na celom kontinentu, ima i onih koji u tim pobunama prepoznaju hibridni ruski uticaj sličan onom koji ima u Srbiji, a neki i lepu priliku da podsete kako vlast svuda suzbija pobune upotrebom policijske sile“.

– S obzirom na to da su tumačenja u domenu što je babi milo, to joj se i snilo (wishful thinking), ono što se viđa na ulicama evropskih gradova verovatno neće značajno uticati na izbore u Srbiji, jer će svako ostati pri svojim dosadašnjim uverenjima – zaključuje Ivan Živkov.

Naznačimo, policijski čas u gradovima širom Francuske, uključujući pojedine delove Pariza, Bordoa, Nice i Liona je stupio na snagu 19. oktobra, zbog pljačke tokom nasilnih protesta tokom vikenda. Francuski premijer Sebastijan Lekornu najavio je dodatni policijski čas „gde god to bude potrebno“.

„Završnica studentske kampanje je apsolutno pozitivna, nenasilna“

Dejan Bursać, istraživač Instituta za filozofiju i društvenu teoriju, za Danas kaže da u „situaciji koju imamo u Srbiji, jako je teško proceniti šta sad može malo da motiviše ili demotiviše glasače, sa jedne ili druge strane“.

– Ne verujem da će mediji bliski SNS, a i neki njihovi funkcioneri u kampanji, pokušati to da eksploatišu tako što će ukazivati na neki haos, nestabilnost i slično koja se sprema. Ali, sa druge strane, meni se čini da ova završnica kampanje, studentska, koja je apsolutno pozitivna, nenasilna i slično, može to vrlo uspešno da neutrališe. Tako da, neki zaključak bi bio: da, definitivno će biti pokušaja, mada SNS stvarno u zadnje dve godine sve pokušava da instrumentalizuje u cilju opstanka na vlasti, ali nisam siguran koliko će taj pokušaj uopšte biti uspešan u nekom političkom smislu – zaključuje Dejan Bursać.