Dr Dragana Milića tužilaštvo posle godinu i po izvestilo o “pucnju” na prozor njegovog stana: “Sumnja u izazivanje opšte opasnosti, a ne u pokušaj ubistva” – Društvo

„Konačno sam dobio odgovor od Osnovnog javnog tužilaštva u vezi sa pucanjem na mene 23. marta 2025. godine. Tužilaštvo u odgovoru potvrđuje da je neko pucao na mene i da je formiralo predmet na osnovu krivične prijave Policijske uprave u Nišu protiv NN lica zbog krivičnog dela izazivanje opšte opasnosti iz člana 278. Krivičnog zakonika. OJT je takođe odgovorilo da postupak povodom ovog događaja nije obustavljen, niti je krivična prijava odbačena“, rekao je Milić.

Tužilaštvo je u odgovoru navelo, dodao je, da još nije identifikovan učinilac krivičnog dela i da je naložilo PU Niš da se nastavi dalji operativni rad.

Nabrojalo je i šta je sve do sada preduzeto- balističko veštačenje, DNK analize, uvid u DVR uređaje, skidanje snimaka s kamera i i slično.

„Iz svega ovoga OJT je zaključilo da se radi o krivičnom delu izazivanja opšte opasnosti, a ne o pokušaju ubistva. Neverovatno je i sramno za OJT da bude pod ovolikim uticajem politike, i da ljudi iz tužilaštva nemaju hrabrosti da kažu da je neko 23. marta 2025. godine pokušao da me ubije. Ali, kada dođe do promene, sve ćemo ispitati, pa i one u tužilaštvu koji su podlegli političkom pritisku i koji su sakrivali istinu od javnosti“, rekao je Milić na društvenim mrežama.

On je prvi put objavio i video snimak za koji je kazao da predstavlja snimak sa uviđaja u njegovoj spavaćoj sobi, gde je „spavao kada je neko pucao na njega“, i zahvalio se „odgovornom u Policijskoj upravi koji mu ga je anonimno dostavio“.

Prema njegovom objašnjenju, na snimku se jasno vidi da laserski zrak koji je tokom uviđaja uperen od pretpostavljenog mesta sa kojeg je pucano prema rupi u prozoru završava na jastuku na kojem je bila njegova glava.

Milić je ranije podsetio da je u Nišu 1. marta prošle godine održan veliki građanski skup u organizaciji studenata u blokadi, zatim 15. marta „narodni sabor“, takođe u studentskoj organizaciji, a 21. marta tribina Srpske napredne stranke, povodom koje su se okupili građani, te „određeni broj njih fizički napao aktiviste SNS“.

Istog dana, 21. marta uveče, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je, vrlo iritiran zbog nasilja na protestu, između ostalog izjavio da u Nišu postoji „trojka zla“, koju čine dr Milić, tadašnja dekanka Filozofskog fakulteta Natalija Jovanović i poslanik Narodnog pokreta Srbije Đorđe Stanković.

„Već u noći između 22. i 23. marta je pucano na moj stan. Ne optužujem nikog za organizaciju atentata, ali je ako ništa drugo neko ko je slušao predsednika recimo mogao da kaže- taj Milić je zlo, treba ga elimisati. Da li sve to ima veze ili ne- ne znam, ali ja sve više sumnjam da ima“, rekao je on.

On je rekao da su mu forenzičari koje je konsultovao kazali da je oštećenje na prozoru , kako je kazao, nesumnjivo proizveo metak, i to malokalibarski 22 LR, koji je napravio otvor prečnika 5,7 milimetra.

„Koristili su, dakle, metak malog kalibra koji je najbolji za atentat na manjim distancama, od 100 do 400 metara. Može da ubije i što je važno ne čuje se pucanj već samo blagi prasak“, kazao je.

Dr Milić je, inače, neposredno nakon sumnjivog oštećenja na prozoru objavio da je „neko pucao na njegov stan iz vatrenog oružja“, a da je metak zaustavilo debelo vakumirano staklo, te da je to doživeo kao „pokušaj ubistva“.

Niško OJT je nakon uviđaja saopštilo da „postoji verovatnoća“ da je oštećenje na prozoru Milićevog stana stana „nastalo dejstvom projektila“.

Kazna zatvora i do deset godina

U članu 278. Krivičnog zakonika navodi se da krivično delo izazivanje opšte opasnosti vrši onaj „ko požarom, poplavom, eksplozijom, otrovom ili otrovnim gasom, radioaktivnim ili drugim jonizujućim zračenjem, električnom energijom, motornom silom ili kakvom drugom opšteopasnom radnjom ili opšteopasnim sredstvom izazove opasnost za život ili telo ljudi ili za imovinu većeg obima“.

Propisana kazna za ovo delo je zatvor od šest meseci do pet godina i novčana kazna.

Ukoliko je, međutim, delo učinjeno upotrebom vatrenog oružja, učinilac će se kazniti zatvorom od dve do deset godina.Ako je, pak, izvršeno iz nehata propisana kazna je zatvor do tri godine.