Nije potrebna “Sablja 2”, potreban je “Skalpel” – Lični stavovi

Ako je reč o policijskoj akciji, reč je o „akciji pronalaženja i lišavanja slobode lica osumnjičenih za ubistvo premijera Zorana Đinđića, ali i ostalih lica za koje se zna da su pripadnici organizovanih kriminalnih grupa“.

Neposredan povod za ovu akciju jeste teroristički akt ubistva predsednika Vlade Srbije.

Sa tog razloga, akcija „Sablja 2“ niti je potrebna, niti ikada više treba da bude potrebna Srbiji ili bilo kojoj drugoj državi.

Ali jeste potrebna akcija „Skalpel“, najavljena, a nikada sprovedena.

O akciji takvog karaktera, uperenoj ka istrazi finansijskih mahinacija tokom devedesetih, mogu i treba da se izjasne stručna lica koja i inače i o tome govore u javnosti, kao i druga odgovorna lica koja imaju neposredna saznanja o krivičnim delima protiv privrede, koja za cilj imaju podrivanje privredne moći države.

I da svoja saznanja iznesu javnosti posebno onda, kada javno tužilaštvo pokaže nezainteresovanost da ispita jasne i utemeljene materijalne dokaze koji tangiraju ne samo pojedine privrednike iz devedesetih, lica koja je izneo talas „antibirokratskih“ promena nakon Osme sednice, već i pojedince iz pravosuđa i javnog tužilaštva, a koja u većini osnovano stoje iza privatizacija izazvanih lažnim stečajem ili privatizacija izvršenih prevarom.

Što je posebno krivično delo koje tek treba ustanoviti jer podrazumeva falsifikovanje radničkih deonica, akcija iz perioda tzv. „prve privatizacije Ante Markovića“, što su DD-akcije, akcije deoničkih društava, odnosno tajno podizanje bankarskih kredita kod inostranih banaka radi popravljanja EBITDA i predstavljanja lažne slike o kompaniji onome kupcu koji ulazi u „due dilligence“ proces.

Ali tema ovog teksta nije priča o lažnim privatizacijama. Pogotovo ne o „Vršačkim vinogradima“, gde je svrha navodne kupovine očigledno bila podizanje visokih kredita za račun trećeg preduzeća garancijom imovine „Vinograda“, dok je sve ostalo marketing i igra na emociju i nadu naroda, što je posebna vrsta drskosti i licemerstva. Možda se tim problemom pozabavi tužilačka policija, koju studenti žele da ustanove.

Tema je ostavka Predsednika Srbije najavljena za 27. septembar.

Ovaj potez deluje kao jasan: Vučić želi da uzme učešća u kampanji SNS kao običan član i običan građanin, i to jeste fer, ako je to namera.

Ali postoji više nedoumica: ostavka je najavljena za 27. septembar, kada se ona zaista i može potpisati, ali mandat prestaje (ostavka formalno počinje da važi) od trenutka njenog kovertiranog prispeća u Narodnu skupštinu. Što može, ali i ne mora biti 27. septembra. Smatramo ipak Predsednika čovekom od reči, i da će istoga dana ta ostavka biti na stolu predsednika Narodne skupštine.

Drugo, pak, odnosi se na prava koja ima Predsednik republike koji nije razrešen. To su pravo na počasni naziv „Bivšeg predsednika Republike“, pravo na ličnu bezbednost, kancelariju, službenike, vozilo i druge primerene znake dužne počasti prema bivšim predsednicima od 1990. do danas, što sve obezbeđuje Vlada.

Bivši predsednik, međutim, više ne uživa imunitet.

S te strane, postavlja se logično pitanje da li javni tužilac može istoga dana ili već sutra da liši slobode bivšeg predsednika po osnovu krivične prijave koju će podneti, na primer, studenti, kod kojih tužilaštvo uživa izuzetan ugled, sudeći po tački 1. Programa studentske liste.

Naredno pitanje jeste, može li SNS dalje da vodi kampanju bez Aleksandra Vučića, da li će kampanja biti uopšte potrebna, preciznije da li će izbora uopšte biti i ako ih bude, da li će se SNS u takvoj situaciji raspasti, a jedini takmac studentima biti SPS, ili će SNS preuzeti i konsolidovati Šešelj, ili se i on povući.

U svakom slučaju, citiram nedavno objavljeno stručno pravničko mišljenje: „Kada jednom ipak bude bila saopštena odluka o Vučićevoj ostavci na mesto Predsednika republike – sa svim posledicama njenog (ne)donošenja – ona će direktno uticati kako na dalju tekuću kampanju za parlamentarne izbore, tako i na sve što se bude događalo nakon dana određenog za glasanje. Ali ne i na eventualnog pobednika, ta dilema je već davno rešena.“.

Autor je bivši član UO „Vršačkih vinograda AD u restrukturiranju“, kompanije sa spornom privatizacijom

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.