“Po principu kako se kome zalomi”: Šta stoji iza iznenadnog opoziva šest srpskih ambasadora? – Politika

Sa dužnosti ambasadora u Ruskoj Federaciji opoziva se Momčilo Babić, dok je sa iste funkcije pri Svetoj Stolici u Vatikanu opozivan i Sima Avramović, prenose mediji.

Među ostalim diplomatskim predstavnicima opozvani su Dragan Vladisavljević sa dužnosti ambasadora u Azerbejdžanu, Ivan Bauer sa dužnosti ambasadora u Maroku, Aleksandar Tasić sa dužnosti ambasadora u Belgiji i Ana Ilić sa dužnosti ambasadorke u Portugaliji.

Iako diplomatska praksa nalaže da se opozivi ambasadora događaju po svakom isteku mandata, u svetlu održavanja izbora u Srbiji 25. oktobra i navoda o mogućoj opstrukciji glasanja u dijaspori, postavlja se pitanje da li je u pitanju uobičajena diplomatska rotacija ili odluka koja može uticati na organizaciju glasanja i prava birača u inostranstvu.

Član Gradske izborne komisije (GIK), Zoran Alimpić kaže za Danas da opoziv šest ambasadora u ovom trenutku svakako izaziva pažnju, i navodi na sumnju da je možda povezan sa izborima. On ističe da je većina opozvanih ambasadora četiri ili pet godina na dužnosti, te da je sasvim moguće da je reč o redovnoj diplomatskoj rotaciji.

“Postoji mogućnost i da je njihov opoziv povezan sa eventualnom podrškom studentskim protestima, ali o tome nemam nikakve informacije”, kaže naš sagovornik, dodajući da predsednik, ipak, duguje javnosti objašnjenje zašto se šest ambasadora opoziva odjednom i zašto baš sada, neposredno pred izbore i njegovu najavljenu ostavku.

Prema njegovim rečima, posebno je osetljivo što je upravo u toku prijavljivanje naših građana za glasanje u inostranstvu, koje se obavlja preko diplomatsko-konzularnih predstavništava. Alimpić podseća da su na prethodnim parlamentarnim izborima biračka mesta postojala u tri od ovih šest država: dva u Rusiji i po jedno u Belgiji i Portugaliji.

“To nije dokaz da opoziv ima bilo kakve veze sa izborima, tim pre što u Azerbejdžanu i Maroku nije ni bilo biračkih mesta. Ali zbog poverenja u izborni proces bilo bi dobro da Ministarstvo spoljnih poslova objasni razloge za ovu istovremenu promenu šest šefova diplomatskih misija i potvrdi da ona ni na koji način neće uticati na prijavljivanje birača i organizaciju glasanja u inostranstvu”, zaključuje Alimpić.

Branka Latinović, bivša ambasadorka, kaže da je opoziv ambasadora je standardna procedura ozvaničenja da je okončan mandat ambasadora u zemlji u kojoj je akreditovan. Po pravilu, kako objašnjava, opoziv se čini nakon proteka četvorogodišnjeg mandata, što kod nas odavno nije praksa.

“Ambasadori ostaju znatno duže ili se postavljaju odmah na druga ambasadorska mesta, što se kod većine drugih zemalja čini u izuzetnim situacijama i nije preovlađujuća praksa. Kod nas postaje”, poručuje naša sagovornica.

Latinović ističe da je važno postaviti pitanje zašto se šest ambasadora opoziva upravo u ovom trenutku kada su raspisani izbori, vlada je u tehničkom mandatu, a i Predsednik je najavio ostavku. Ona ukazuje da se čini da je većini opozvanih ambasadora istekao četvorogodišnji mandat, a neki su na tim dužnostima bili znatno duže, te da je pravo pitanje: zašto baš sada?

“Razlog može biti da bi se što pre imenovali novi, iz redova SNS ili SPS, ili da bi to mogao biti izgovor za neodržavanje izbora po DKP-ovima, s obzirom na neke informacije koje su se pojavile u medijima. U svakom slučaju, to ne može biti valjan, opravdan i održiv izgovor u slučaju da zaista ne dođe do organizovanja izbora u našim DKP-ovima”, objašnjava naša sagovornica.

Branka Latinović dodaje da to što je donet ukaz o opozivu ambasadora ne znači da se on odmah vraća. Po pravilu, kako objašnjava, ambasador po opozivu ostaje i do dva meseca u zemlji akreditacije kako bi obavio sve poslove u zemlji prijema u vezi sa okončanjem svog mandata.

Drugo, poslovi u vezi sa pripremom, organizovanjem i održavanjem izbora su, uglavnom, obaveze koje obavlja Konzularno odeljenje Ambasade ili Generalni konzulati, tj. Konzulati. Samo praćenje održavanja izbora obavljaju posmatrači iz zemlje i, koliko znam, posmatrači iz redova SNS i SPS su do sada bili najbrojniji, navodi naša sagovornica.

“U svakom slučaju, odsustvo ambasadora, bilo da mu je istekao mandat ili jednostavno novi nije imenovan već duže vreme, ne može biti izgovor za neodržavanje izbora po našim DKP-ovima. Uvek postoji privremeni otpravnik poslova ambasade, koji je po službenoj dužnosti nadležan za one poslove koje uobičajeno obavlja ambasador, a tiču se organizovanja izbora”, zaključuje Latinović.

Bivši diplomata Srećko Đukić kaže da što se tiče srpske diplomatije, uprkos činjenici da je redovni opozivi ambasadora događaju se svake treće, odnosno četvrte godine, na koliko se obično šalje ambasador, tu ne važe opšteprihvaćeni diplomatski standardi i sve se dešava po principu „kako se kome zalomi ili ko je bliži ili dalji od svevišnjeg”.

“Dakle, nema pravila u srpskoj diplomatiji. Ona je lična služba jednog vladaoca”, poručuje naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, uopšte ne treba isključiti mogućnost da se neki ambasadori opozivaju u izborno vreme jer nisu uspeli da dijasporu okrenu i pridobiju za SNS. Đukić dodaje da je i lično ovih dana dobijao upite od naših građana iz SAD da tamo neće biti otvorena biračka mesta jer im je u konzulatu rečeno da „nema dovoljno glasača za SNS”.

“Dakle, neregularnost izbora preti na svim nivoima, ne samo u zemlji i po RS, nego i u dalekoj dijaspori, koja je za ove izbore zainteresovana više nego ikada”, kaže.

Međutim, i Đukić podvlači da opoziv ambasadora ili generalnog konzula iz zemlje ne bi smeo ni u kom slučaju da utiče na održavanje izbora po DKP-ovima, jer uvek postoji šef predstavništva, otpravnik poslova i drugi diplomatski i službeni sastav koji je u stanju da organizuje izborno mesto, kontaktira mesne vlasti, obavesti naše građane.

“Dakle, opoziv ambasadora smišljen u „nevreme” nikako nije opravdanje da se ne organizuju izbori po brojnim našim predstavništvima širom sveta. Lično sam imao priliku da u raznim svojstvima organizujem uspešne izbore kada sam bio u aktivnoj diplomatskoj službi. Međutim, srpska diplomatija se pretvorila u tajanstvenu službu iz koje je prosto nemoguće dobiti adekvatnu informaciju, niti ona opšti sa javnošću zbog koje i postoji”, zaključuje Đukić.