Ova dva minerala posebno su važna u hladnijem delu godine – evo gde ih ima najviše – Život

Među njima posebno mesto imaju cink i selen, dva minerala koja su organizmu potrebna u relativno malim količinama, ali učestvuju u brojnim važnim procesima, piše Zadovoljna.hr.

Naravno, ni cink ni selen nisu čarobni štit koji može da spreči prehladu ili virusnu infekciju. Ipak, dovoljan unos vitamina i minerala, uključujući upravo cink i selen, važan je kako bi imunološki sistem mogao normalno da obavlja svoj posao. Nedostatak određenih nutrijenata, s druge strane, može negativno da utiče na imunološku funkciju.

Zašto nam je potreban cink?

Cink učestvuje u radu velikog broja enzima u telu, potreban je za stvaranje proteina i DNK, zarastanje rana i normalno čulo ukusa, a važnu ulogu ima i u funkcionisanju urođenog i stečenog imuniteta.

Kada je reč o prehladi, zanimljivo je da neka istraživanja pokazuju da preparati cinka u obliku pastila ili sirupa, ukoliko počnu da se koriste veoma brzo nakon pojave simptoma, mogu donekle da skrate njeno trajanje. To, međutim, ne znači da svakodnevno uzimanje velikih količina cinka sprečava prehladu – dokazi za takvo dejstvo ne postoje.

Umesto toga, cilj bi trebalo da bude obezbeđivanje dovoljne količine cinka svakodnevnom ishranom.

Dobrim izvorima cinka smatraju se meso, riba i morski plodovi, živinsko meso, mlečni proizvodi i jaja, ali ga ima i u pasulju i drugim mahunarkama, orašastim plodovima, semenkama i integralnim žitaricama.

Za odrasle žene američki Nacionalni institut za zdravlje (NIH) kao preporučeni dnevni unos navodi oko osam miligrama cinka, dok su potrebe nešto veće tokom trudnoće i dojenja.

A čemu služi selen?

Selen možda pominjemo nešto ređe, ali zbog toga nije manje značajan. Važan je za normalnu funkciju imunološkog sistema, a deo je i enzima koji imaju antioksidativno dejstvo. Osim toga, potreban je za normalno funkcionisanje štitaste žlezde, stvaranje DNK i reproduktivne procese.

Među najbogatijim izvorima selena nalaze se riba i morski plodovi, meso, živinsko meso, jaja i mlečni proizvodi, a sadrže ga i žitarice i neke druge namirnice biljnog porekla.

Posebno su poznati brazilski orasi, koji mogu da sadrže veoma velike količine selena. Upravo zbog toga sa njima ne treba preterivati – količina selena može značajno da se razlikuje od jednog do drugog oraha.

Za odrasle se kao referentna dnevna količina često navodi oko 55 mikrograma selena.

Kako ove minerale da uključite u jesenji jelovnik?

Dobra vest je da za unos ovih minerala nisu potrebni komplikovani jelovnici. Doručak koji se sastoji od jaja i integralnog hleba, ovsena kaša sa orašastim plodovima, ručak koji uključuje ribu ili mahunarke, kao i jogurt ili neki drugi mlečni proizvod tokom dana, već mogu da doprinesu unosu cinka i selena.

U hladnijim mesecima posebno dobro mogu da dođu i jednostavna jela poput variva od sočiva ili pasulja, supe sa mesom i povrćem, pečene ribe, omleta sa šampinjonima ili ovsene kaše sa semenkama i orašastim plodovima.

Pritom treba imati na umu da imunitet ne zavisi od samo jednog sastojka. Raznovrsna ishrana, dovoljno sna, redovna fizička aktivnost i druge zdrave životne navike i dalje su važniji od potrage za jednom „čudotvornom“ namirnicom ili dodatkom ishrani.

Više nije uvek i bolje

Kada je reč o cinku i selenu, posebno je važno ne voditi se idejom da će veća doza automatski doneti i veću korist.

Previše cinka tokom dužeg vremenskog perioda može, između ostalog, da ometa apsorpciju bakra, pa čak i negativno da utiče na imunološku funkciju. Evropska agencija za bezbednost hrane (EFSA) navodi 25 miligrama dnevno kao gornju podnošljivu granicu ukupnog unosa cinka za odrasle.

Oprez je potreban i kada je u pitanju selen. EFSA je gornju granicu za odrasle postavila na 255 mikrograma dnevno, dok hronično prekomeran unos može da bude povezan sa mučninom, promenama na kosi i noktima, metalnim ukusom u ustima i drugim tegobama.

Zato nije potrebno automatski posezati za suplementima sa visokim dozama čim temperature počnu da padaju.

Ako je ishrana raznovrsna, moguće je potrebne količine ovih minerala dobiti iz hrane.

Osobama koje sumnjaju da imaju nedostatak određenih nutrijenata, imaju posebne potrebe u ishrani, hronične bolesti ili redovno uzimaju lekove savetuje se da pre uzimanja dodataka ishrani razgovaraju sa lekarom ili farmaceutom.

Priprema za sezonu prehlada zato ne mora da počne punjenjem ormarića suplementima. Može da počne mnogo jednostavnije – raznovrsnom ishranom, dovoljnom količinom sna i svakodnevnim navikama koje našem organizmu daju ono što mu je potrebno za normalno funkcionisanje.