Dž. R. R. Tolkin otkrio šta je za njega najtragičniji trenutak ‘Gospodara prstenova’: Intervju bio skriven više od 50 godina – Kultura

„Hobit“ počinje dolaskom čarobnjaka Gandalfa kod Bilba, kojeg on nagovara da krene u opasnu avanturu. Ali da li bi i sam Tolkin prihvatio takav izazov?

„Da mi je neki čarobnjak došao kada sam bio dečak, situacija bi bila potpuno drugačija od one u ‘Hobitu’“, rekao je Tolkin u intervjuu. „Pronašao bih neki izgovor da ne krenem… Nisam imao nikakvu želju da sebe dovodim u neprijatnu situaciju samo zarad avanture.“

Uz osmeh je dodao: „Bio sam veoma dobro vaspitan da izbegavam razgovore sa sumnjivim starijim gospodinom.“

Ovo priznanje, međutim, nije emitovano 1968. godine. Na televiziji je prikazano svega nekoliko delova razgovora, dok je ostatak završio u arhivi BBC-ja. Snimak je ponovo pronađen tek 2019. godine i otkrio je niz Tolkinovih razmišljanja o njegovim najpoznatijim knjigama i junacima.

„Hobit“ je prvi put objavljen 21. septembra 1937. godine, a nedelja oko tog datuma kasnije je proglašena „Tolkinovom nedeljom“. Pisac je u intervjuu otkrio i da je na Bilbovo putovanje uticala avantura koju je kao devetnaestogodišnjak doživeo tokom pešačenja po Švajcarskoj 1911. godine.

„Jedna od ključnih stvari u ‘Hobitu’ zasnovana je na jednoj od retkih avantura koje sam zaista doživeo“, rekao je.

Tolkin je ispričao da su prelazili planinske prevoje, nosili rančeve, spavali na neobičnim mestima i nekoliko puta za dlaku izbegli smrt.

„Mislim da je zato [Bilbovo] putovanje zapravo lično iskustvo – izmenjeno, naravno. Nismo sreli nijednog goblina“, našalio se.

Govorio je i o izmišljenim jezicima Srednje zemlje, čiji koreni sežu do njegovih studentskih dana na Oksfordu. Tolkin je tada, umesto da se potpuno posveti studijama klasičnih nauka, postao fasciniran finskim jezikom.

„Njegova struktura, njegova zvučna tekstura veoma su neobične. Zapravo me prilično opija“, rekao je, dodajući da ljudi nisu mogli da shvate zašto su njegovi eseji o grčkoj drami postajali „sve gori i gori“.

Tolkinova ljubav prema jezicima počela je još u detinjstvu, a nakon Prvog svetskog rata radio je i kao saradnik na „Oksfordskom rečniku engleskog jezika“, gde se bavio etimologijom.

Posebno zanimljiv deo pronađenog intervjua odnosi se na Goluma, jednog od najpoznatijih likova iz Tolkinovog sveta, kojeg je pisac opisao kao „primer iskvarenosti“.

Govoreći o „Gospodaru prstenova“, Tolkin se osvrnuo na trenutak kada Golum gotovo uspeva da se vrati svojoj nekadašnjoj ličnosti, Smeagolu. Dok Frodo spava, Golum pokušava da ga pomiluje, ali se umeša Sem, koji želi da zaštiti svog prijatelja.

„Ljudi su me često pitali šta me najviše pogađa“, rekao je Tolkin. „Mislim da je najtragičnija tačka cele priče strašna ironija da dobro često čini zlo. Najtragičniji trenutak je kada Sem, u želji da ga zaštiti, kaže: ‘Skloni ruke.’ I time sprečava Golumovo pokajanje. Jer mi se čini da je to veoma verno životu.“

Profesor engleskog jezika na Univerzitetu u Oksfordu Stjuart Li objasnio je 2019. godine da ova scena govori i o širem Tolkinovom pogledu na svet – ideji da dobre namere ponekad mogu nenamerno da izazovu zlo.

Na primedbu novinara BBC-ja da moralni svet njegovih knjiga ipak nije jednostavno podeljen na dobro i zlo, Tolkin je odgovorio:

„Opšte linije jesu prilično jednostavne. Ali, zapravo, nije baš tako, zar ne? Zlo vidite i na strani dobra. Nisu to samo dobri protiv loših, kako se to kaže modernim jezikom.“

Izvor: BBC