“Putinovi ljudi”: Ko su ruski milijarderi Ališer Usmanov i Mihail Fridman, koje su diplomate EU skinule sa spiska sankcija i zbog čega? – Svet

Ranije ovog meseca Francuska je iznenadila ostale članice EU kada je zatražila da se rusko-uzbekistanski metalski magnat Usmanov ukloni sa spiska sankcionisanih, pozivajući se na pitanja nacionalne bezbednosti.

Fajnenšel Tajms je ranije pisao da su i Italija i Hrvatska, nakon Francuske, podržale su isključenje milijardera Ališera Usmanova sa liste sankcija EU. Rim i Zagreb zagovarali su njegovo isključenje u pokušaju da pronađu kompromis pre nego što prošire čitavu listu ličnih sankcija, izvestio je list, pozivajući se na pregovarače.

Luksemburg je potom zatražio isti tretman za Fridmana, koji je protiv te zemlje pokrenuo postupak u kojem potražuje 16 milijardi dolara.

Kao kompromis, ambasadori zemalja EU dogovorili su se da uklone dvojicu milijardera sa spiska u zamenu za produženje mera protiv ostalih sankcionisanih pojedinaca i subjekata na tri godine, umesto uobičajenih šest meseci.

Letonija je bila poslednja zemlja koja je pružala otpor u ovom neuobičajeno komplikovanom procesu. Rok za produženje sankcija bio je do ponoći 22. septembra, nakon što je prethodno produžen sa prvobitnog roka 15. septembra.

Za usvajanje sankcija potrebna je jednoglasna odluka zemalja EU. Diplomate su rekle da je Letonija na kraju bila uzdržana, što je omogućilo da dogovor bude usvojen. Odluka je formalno odobrena u utorak kasnije tokom dana, kroz postupak poznat kao pisana procedura.

„Odluka o skidanju Usmanova i Fridmana sa spiska je sramotna i neopravdana. Moskva slavi“, napisao je ukrajinski ministar spoljnih poslova Andrij Sibiha na mreži X, pozivajući zemlje EU da uvedu sopstvene nacionalne restrikcije protiv dvojice milijardera.

Premijer Letonije Andris Kulbergs rekao je da će Riga razmotriti uvođenje sopstvenih sankcija. Dodao je da je Francuska pristala da započne razgovore sa Letonijom o njenom pridruživanju francuskoj inicijativi za nuklearno odvraćanje.

Ovaj slučaj uznemirio je evropske lidere koji su se nadali da će pokazati jedinstveniji stav prema Rusiji nakon nedavne promene vlasti u Mađarskoj. Bivši mađarski lider Viktor Orban često je predstavljao prepreku sankcijama i podršci Ukrajini.

Diplomate su navele da su bili potrebni sastanci na visokom nivou širom Evrope, kao i razgovori na marginama Generalne skupštine UN u Njujorku ove nedelje, kako bi se postigao dogovor.

EU je uvela sankcije protiv obojice 2022. godine, nakon ruske invazije na Ukrajinu. Mere uključuju zabranu transakcija i putovanja u EU, kao i zamrzavanje imovine koja se nalazi u Uniji.

Letonija je ranije preduzela pravne korake kako bi zadržala sankcije EU protiv Fridmana i njegovog rusko-letvanskog poslovnog partnera Petra Avena. Za Rigu je Fridmanova povezanost sa Avenom posebno sporna, rekli su diplomate.

Avenu je 2022. godine oduzeto najviše civilno odlikovanje Letonije jer nije osudio rusku invaziju punog obima na Ukrajinu.

Francuska se našla pod pritiskom Azerbejdžana, gde su pritvorena najmanje dvojica francuskih državljana, reklo je prošle nedelje za Rojters troje evropskih diplomata.

Oni su dodali da je Pariz privatno ukazao da Baku koristi Usmanova kako bi ga „ucenio“ u vezi sa slučajem dvojice francuskih državljana koji se nalaze u pritvoru u Azerbejdžanu. Baku je odbacio tu tvrdnju.

Predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev ranije je lobirao za skidanje Usmanova sa liste sankcionisanih, mada nije jasno zbog čega je to činio.

Dvojica najbogatijih ljudi u Rusiji uskoro bi mogla ponovo slobodno da posluju unutar EU, nakon što je Unija preduzela korake ka ukidanju ograničenja protiv njih i njihovih poslovnih imperija u okviru diplomatskog manevra visokog rizika.

Francuska je više od nedelju dana blokirala čitav sistem individualnih sankcija EU u okviru neočekivanog spora, rizikujući da oko 3.000 sankcionisanih pojedinaca i subjekata bude uklonjeno sa liste ukoliko sankcije ne budu produžene. Raniji pregovori završeni su bez dogovora u ponedeljak uveče, nakon što su baltičke zemlje u početku odbile da podrže sporazum.

Pariz je početkom ovog meseca iznenada pokrenuo kampanju za ukidanje sankcija milijarderu Usmanovu, koji se obogatio u rudarstvu i telekomunikacijama, navodeći da je reč o pitanju „nacionalne bezbednosti“. Luksemburg je, s druge strane, već dugo tražio skidanje sa liste bankarskog magnata Fridmana, koji tuži tu zemlju kako bi dobio pristup imovini zamrznutoj u Velikom Vojvodstvu Luksemburg.

„Gotovo je“, rekao je jedan od diplomata. „Pitanje je šta su baltičke zemlje dobile zauzvrat“.

Preokret je usledio nakon što je Letonija, koja je bila najglasniji protivnik, pristala da se uzdrži prilikom glasanja o planu.

Brojne druge zemlje, uključujući nordijske i baltičke države, upozoravale su da bi ovaj potez mogao ugroziti čitavu listu sankcija, što je navelo druge članice da lobiraju za svoje konkretne interese. Međutim, u okviru dogovora, postojeći spisak sankcionisanih biće zadržan još tri godine, čime se praktično zamrzava svaka dalja rasprava do 2029. godine.

Francuska je razljutila druge članice EU kada je u kratkom roku objavila podršku Usmanovu, navodeći samo da je reč o razmatranjima u vezi sa „konkretnim pitanjem nacionalne bezbednosti“ i da Pariz „želi pozitivno da odgovori međunarodnim partnerima koji su nam se obratili u vezi sa gospodinom Usmanovom“.

Ipak, francuski ministar za evropska pitanja Benjamin Hada rekao je u utorak da je ishod dokaz evropske solidarnosti.

Deo dogovora za oslobađanja francuskih državljanja u Azerbejdžanu

„Zadržavamo veoma snažno jedinstvo kada je reč o sankcijama protiv Rusije“, rekao je Hada za Politico. „Vodimo ove razgovore. Države članice razmatraju pitanja nacionalne bezbednosti i druga pitanja. Ali najvažnije je to što smo još jednom pokazali naše jedinstvo i odlučnost da izvršimo ekonomski pritisak na Rusiju zbog njenog agresivnog rata“.

Fajnenšel tajms je objavio da je skidanje Usmanova sa liste deo dogovora koji bi mogao da dovede do oslobađanja francuskih državljana pritvorenih u Azerbejdžanu. Pariz je značajno pojačao svoju ulogu na Južnom Kavkazu, pružajući podršku Jermeniji, demokratiji naklonjenoj EU koja je decenijama u sukobu sa Azerbejdžanom.

Međutim, neki su zabrinuti zbog presedana koji bi takav dogovor mogao da predstavlja, ukoliko se navodi pokažu tačnim. „Ako se izveštaji potvrde, Evropa ne sme da pretvori sankcije u sredstvo za pregovaranje“, rekao je letonski poslanik u Evropskom parlamentu Rihards Kols, član Odbora za spoljne poslove. „Francuska ima svako pravo i dužnost da traži oslobađanje svojih državljana. Ali cena ne može biti olakšavanje sankcija ruskom oligarsi sankcionisanom zbog njegovih veza sa Putinovim režimom.“

Istovremeno, nekoliko zemalja privatno je izrazilo nezadovoljstvo što dodatne informacije nisu pružene na sastanku Corepera, odnosno sastanku ambasadora na kojem se donose odluke o produženju sankcija.

„Ambasadorima je rečeno da postoje razlozi nacionalne bezbednosti. Coreper nije pravo mesto za detaljnu raspravu o njima“, rekao je visoki francuski diplomata, koji je tražio anonimnost kako bi otvoreno govorio o osetljivim razgovorima vođenim prošle nedelje. „Državama članicama je pre nedelju dana rečeno da, ukoliko im je potrebno više detalja, mogu da ih dobiju odgovarajućim kanalima.“

Usmanov je dosledno negirao da podržava ruske ratne napore, odbacivao tvrdnju da je oligrah i zalagao se za skidanje sa liste sankcionisanih, dok je Fridman takođe tvrdio da je zaplena njegove imovine protivzakonita.

Ko je Ališer Usmanov?

Ališer Usmanov je rođen 1953. godine u Uzbekistanu. Zbog primanja mita 1980. je osuđen na osam godina zatvora. Vrhovni sud Uzbekistana je 2000. godine utvrdio da je slučaj protiv njega bio montiran i da krivično delo nije bilo počinjeno.

Oligarh je 2022. godine stavljen pod sankcije EU, Ujedinjenog Kraljevstva i SAD.

„Ališer Usmanov je istaknuti poslovni čovek blizak Kremlju“, navela je EU. „Usmanov ima posebno bliske veze sa (ruskim predsednikom) Vladimirom Putinom. Opisivan je kao jedan od omiljenih istaknutih poslovnih ljudi Vladimira Putina“, piše Kijev independent.

EU je takođe navela da je Usmanovu „povereno upravljanje finansijskim tokovima, ali da njegove pozicije zavise od volje predsednika“ i da je „navodno delovao kao posrednik za Putina i rešavao njegove poslovne probleme“.

U međuvremenu, bivši ruski predsednik Dmitrij Medvedev „imao je korist od ličnog korišćenja luksuznih rezidencija pod Usmanovljevom kontrolom“, navodi EU.

Usmanov, koji je od 2008. godine bio predsednik Međunarodne mačevalačke federacije, takođe se povukao sa te funkcije nakon početka ruske invazije punog obima na Ukrajinu 2022. godine.

Ponovo je izabran za predsednika 2024. godine, ali se iste godine povukao sa funkcije, navodeći da ne želi da federacija bude izložena sankcijama.

Forbs ga je od 2012. do 2014. godine rangirao kao najbogatiju osobu u Rusiji. Prema Forbesu, 2026. godine je deseti najbogatiji čovek u Rusiji, sa procenjenom neto vrednošću od 14,5 milijardi dolara.

Usmanov kontroliše Metaloinvest, jedan od najvećih ruskih rudarsko-metalurških konglomerata.

EU je kompaniju Metaloinvest označila kao jedan od glavnih izvora prihoda za rusku državu.

Ukrajinski sud utvrdio je da su podružnice kompanije Metaloinvest isporučivale proizvode od gvozdene rude ruskim industrijskim kompanijama povezanim sa Uralvagonzavodom, proizvođačem borbenih tenkova za Ministarstvo odbrane Rusije, izjavio je Vladislav Vlasiuk, ukrajinski komesar za sankcije.

Usmanov je takođe suvlasnik rudnika Udokan u Zabajkalskom kraju – najvećeg nalazišta bakra u Rusiji i trećeg najvećeg na svetu.

Još jedna velika imovina pod Usmanovljevom kontrolom je Megafon, jedan od najvećih mobilnih operatera u Rusiji.

Pored toga, Usmanov je značajno ulagao u IT kompanije.

Do 2021. godine kontrolisao je VK Group, koja je vlasnik društvenih mreža Vkontakte i Odnoklassniki, kao i imejl servisa Mail RU.

Preuzimanje Vkontaktea bilo je kontroverzno.

Usmanov je kupio Vkontakte 2014. godine, kada je njegov osnivač Pavel Durov napustio zemlju usled pritiska Kremlja. Usmanov je time faktički preuzeo najveću rusku platformu društvenih mreža, pretvorivši je u instituciju pod kontrolom države.

Još jedna kontroverza odnosi se na Usmanovljevu medijsku imovinu.

Godine 2006. Usmanov je kupio Komersant, jedan od vodećih ruskih poslovnih listova. Kao rezultat toga, uređivačka politika lista stavljena je pod kontrolu Kremlja.

Još jedna veza sa ruskom vladom jeste kompanija Citadel, koja je ruskim bezbednosnim službama isporučivala tehnologiju za nadzor telekomunikacija i praćenje komunikacija. Usmanov je imao vlasnički udeo u toj kompaniji do 2022. godine.

Takođe je imao koristi od veza sa ruskim državnim gigantom Gaspromom. Od 2000. do 2014. godine Usmanov je bio izvršni direktor kompanije Gazprominvestholding, podružnice Gasproma.

Tokom 2000-ih, Usmanov je posedovao 2,6 odsto akcija Gasproma i 1 odsto akcija najveće ruske banke, državnog Sberbanka.

Njegov uticaj proširio se i na inostranstvo.

Usmanov je od 2009. godine ulagao u američku društvenu mrežu Facebook preko fonda DST Global, ali je fond prodao svoj udeo 2012–2013. godine.

Tokom 2013. i 2014. godine takođe je posedovao akcije američke IT kompanije Apple u vrednosti od 100 miliona dolara.

Do 2018. godine Usmanov je bio suvlasnik londonskog fudbalskog kluba Arsenal.

Kao i mnogi ruski poslovni ljudi, Usmanov je ulagao u luksuzne nekretnine u Velikoj Britaniji. Nekada je posedovao Sutton Place, imanje iz 16. veka u Sariju, kao i Beechwood House u Londonu.

Ko je Mihail Fridman?

Mihail Fridman je drugi oligarh koji će biti skinut sa liste sankcionisanih je državljanin Rusije i Izraela. On je osnivač investicionog konglomerata Alfa Group, čiji su ključni interesi u energetskom sektoru i bankarstvu.

Rođen je 1964. godine u ukrajinskom gradu Lavovu, a kasnije se preselio u Moskvu.

Tokom 1990-ih, Fridman je smatran jednim od najuticajnijih ruskih poslovnih ljudi – pripadao je grupi od sedam oligarha, poznatoj kao „semibankirščina“, koja je finansirala kampanju predsednika Borisa Jeljcina za ponovni izbor 1996. godine.

Tokom 2022. i 2023. Fridmanu su Evropska unija, Ujedinjeno Kraljevstvo i SAD uvele sankcije zbog ruske invazije punog obima na Ukrajinu.

„Uspeo je da izgradi snažne veze sa administracijom Vladimira Putina i opisivan je kao jedan od vodećih ruskih finansijera i pomagača Putinovog unutrašnjeg kruga“, navela je tada EU. „Uspeo je da stekne državnu imovinu zahvaljujući vezama sa vladom. Razmenjivao je usluge sa (ruskim predsednikom) Vladimirom Putinom u zamenu za političku podršku svom poslovanju i finansijsku korist“.

EU je takođe navela da je Putin „nagradio lojalnost konzorcijuma Alfa Group ruskim vlastima pružanjem političke podrške planovima konzorcijuma Alfa Group za ulaganja u inostranstvu“.

Alfa AlfaStrahovanie, podružnica Fridmanove kompanije Alfa Group, pruža osiguranje za vozila ruske Nacionalne garde (Rosgvardije), čije jedinice deluju u ruskim okupiranim regionima Ukrajine, navodi EU.

X5 Retail Group, još jedna podružnica Alfa Group, sarađuje sa kompanijom Voentorg, koja ruskim oružanim snagama obezbeđuje usluge ishrane i pranja veša, kao i vojne uniforme, navodi EU. Grupa takođe prodaje majice sa vojnim simbolom „Z“, koji ruski propagandisti koriste za promociju ruskog agresivnog rata protiv Ukrajine.

Godine 2023. ukrajinska Služba bezbednosti (SBU) takođe je optužila Fridmana za finansiranje ruskog rata protiv Ukrajine. SBU je saopštila da je Fridman od početka invazije punog obima preko imovine Alfa Group usmerio oko dve milijarde rubalja ruskim odbrambenim fabrikama, snabdevao ruske trupe hranom, odećom i drugom robom, organizovao materijalnu podršku ruskim snagama i koristio svoje osiguravajuće kompanije za osiguravanje vojne opreme i ruskih vojnika.

Godine 2005. Fridman je, prema Forbesu, delio titulu najbogatijeg ruskog biznismena sa Vladimirom Lisinom. Prema Forbesu, 2026. godine je deveti najbogatiji ruski biznismen, sa procenjenom neto vrednošću od 16,5 milijardi dolara.

Kontrolisao je Alfa banku, jednu od najvećih ruskih banaka, do 2024. godine.

Fridmanova Alfa Group je suvlasnik telekomunikacione grupe VEON sa sedištem u Dubaiju, ranije poznate kao VimpelCom. Grupa je do 2023. godine kontrolisala VimpelCom, jednog od najvećih mobilnih operatera u Rusiji, a i dalje kontroliše ukrajinskog mobilnog operatera Kyivstar.

Alfa Group takođe kontroliše X5 Retail Group, jednog od najvećih maloprodajnih lanaca u Rusiji, a do 2013. godine bila je suvlasnik naftne kompanije TNK-BP, zajedničkog ulaganja sa britanskom naftnom kompanijom BP.

Poput Usmanova, i Fridman je ulagao u luksuzne nekretnine u Velikoj Britaniji.

Fridman je i dalje vlasnik Athlone Housea, luksuzne vile u Londonu.