Plenković u UN-u prozvao Srbiju, govorio o Mladiću i položaju Hrvata u BiH – Svet

„Hrvatska podržava multilateralizam zasnovan na pravilima kao vrhunac ljudske saradnje — ne zato što smo naivni, već zato što smo videli i iskusili alternativu“, rekao je predsednik hrvatske Vlade u sedištu Ujedinjenih nacija u Njujorku, preneo je TPortal.

Poručio je da „odgovor nije manje multilateralizma“, već „multilateralizam koji daje rezultate“.

Plenković je na Generalnoj skupštini govorio o putu Hrvatske kao zemlje koja je doživela agresiju, odbranila se i obnovila, a zatim razvila demokratiju i integrisala se u svetske organizacije.

„Za male i srednje države međunarodno pravo nije apstrakcija. Ono je granica između poretka i tiranije, između suverene jednakosti i vladavine sile.“

Hrvatska je tu „vladavinu sile“ doživela devedesetih godina, u ratu koji je odneo gotovo 20.000 života, nastavio je Plenković. Istakao je da mir „zahteva hrabrost, verodostojne institucije i pravila koja se jednako primenjuju na sve“.

„Ruska agresija protiv Ukrajine, koja i dalje traje, predstavlja direktno kršenje tih pravila“, rekao je premijer, najavivši da će Hrvatska nastaviti da podržava Ukrajinu.

„Mir ne može nagraditi osvajanje, a oporavak se ne može odvojiti od pravde“, kazao je predsednik Vlade, naglašavajući da isto mora da važi i za Bliski istok. „Zaštita civila, nesmetan humanitarni pristup, poštovanje međunarodnog prava i verodostojna politička perspektiva ključni su za prekid ciklusa nasilja.“

Ponovio je da Hrvatska podržava rešenje sa dve države, u kojem Izraelci i Palestinci „žive u miru i bezbednosti“.

Neophodnost reformi

Plenković je u svom govoru rekao da se svet danas menja pod uticajem tehnologije, klimatskih promena, demografskih pritisaka, nezakonitih migracija i geopolitičkog suparništva. U tom kontekstu, moraju da se transformišu i Ujedinjene nacije, rekao je premijer.

„Hrvatska podržava UN koji je efikasniji, odgovorniji i finansijski održiviji, te snažniji u sva tri stuba: miru i bezbednosti, održivom razvoju i ljudskim pravima.“

Reforma mora rezultirati i „reprezentativnijim i efikasnijim Savetom bezbednosti“, naglasio je Plenković. Istakao je da Generalna skupština „može i mora“ da deluje kada je Savet blokiran, ali da ne može da zameni njegovu primarnu odgovornost utvrđenu Poveljom UN-a.

„Zbog toga je izbor sledećeg generalnog sekretara još važniji“, rekao je Plenković, zahvalivši Antoniju Guterešu na njegovom radu tokom protekle decenije.

Drugi mandat portugalskog diplomate završava se krajem ove godine, a u toku su razgovori o njegovom nasledniku. U trci je sedam kandidata, a prema neformalnom sistemu rotacije po regionima u UN-u, rukovodstvo organizacije mogao bi da preuzme neko iz Latinske Amerike. Deo analitičara predviđa da bi UN mogao da dobije prvu ženu na toj funkciji.

Izazovi pred svetom

Plenković je u svom govoru naglasio da veštačka inteligencija može da ubrza razvoj, ali da njena upotreba mora ostati u skladu sa pravnim okvirima, ljudskim dostojanstvom i demokratskom odgovornošću. Obnovljena nuklearna retorika čini čvrstu posvećenost Ugovoru o neširenju nuklearnog oružja važnijom nego ikada, a klimatsko delovanje treba koristiti za jačanje energetske bezbednosti i društvene kohezije, nastavio je premijer.

„Naše iskustvo pokazuje da zelena tranzicija ne bi trebalo da bude ideološka. Ona može opstati samo kada je tehnološki realna, društveno pravedna, kompatibilna sa bezbednom i cenovno pristupačnom energijom i kada podržava ukupni razvoj.“

Zelena tranzicija posebno je važna za Evropu, koja uvozi veći deo svoje energije, pa je njena proizvodnja iz obnovljivih izvora „strateška nužnost“, rekao je predsednik Vlade.

Govoreći o nezakonitim migracijama, Plenković je naglasio da su one „izazvale nepoverenje u Evropi i promenile politički pejzaž u mnogim zemljama“.

„Ta situacija je neprihvatljiva i ne može da se nastavi. Vladavina prava mora se poštovati, a zakonski postupci moraju se slediti.“

Ispraćaj Mladića je uvreda njegovim žrtvama

Plenković se na Generalnoj skupštini dotakao i pitanja proširenja EU, rekavši da jugoistok Evrope „ostaje nedovršeni deo evropskog projekta“. Hrvatska nastavlja da podržava proširenje na osnovu zasluga, ali „evropska transformacija zahteva iskrenost u pogledu prošlosti“.

„Pomirenje postaje moguće kada se prizna odgovornost za zločine iz prošlosti i odbaci njihovo veličanje. Taj standard ne dopušta nacionalne izuzetke“, rekao je Plenković, osvrćući se na nedavni ispraćaj ratnog zločinca Ratka Mladića u Beogradu uz državne počasti.

„Ratko Mladić je osuđeni ratni zločinac odgovoran za genocid u Srebrenici — prvi genocid u Evropi nakon Holokausta“, naglasio je Plenković, dodajući da je to kulminacija Mladićevog „zločinačkog traga“, koji je ranije ostavio i u Hrvatskoj granatiranjem gradova, ubistvima civila, miniranjem brana i uništavanjem kulturne baštine i industrijskih postrojenja.

„Vojne i službene počasti dodeljene Mladiću u Srbiji bile su uvreda njegovim žrtvama i presudama međunarodnih sudova. Učešće predstavnika države i javno odobravanje koje je pratilo ceremoniju u potpunoj je suprotnosti sa vrednostima Unije kojoj Srbija želi da pristupi.“

Premijer je rekao da posvećenost „jednakosti i reformama“ treba da vodi i Bosnu i Hercegovinu, gde se Hrvatima „i dalje uskraćuje legitimna zastupljenost“, uključujući i u Predsedništvu. To je nazvao „nepravednim, destabilizujućim i suprotnim duhu“ Dejtonskog sporazuma.

„Rešenje nisu ni podela ni dominacija. Rešenje je pažljivo osmišljena izborna reforma koja štiti svakog građanina, istovremeno obezbeđujući obnovu osnovnog načela legitimne političke zastupljenosti konstitutivnih naroda“, rekao je Plenković u Njujorku, desetak dana pre nego što građani BiH izlaze na birališta.