Uložio sam prigovor na Vučića – Lični stavovi

Dok čekam da moj prigovor od 15. septembra, upućen preporučenom poštom, stigne u RIK, prijavio sam Agenciji za sprečavanje korupcije (ASK) nespojivost članstva i funkcije u političkom subjektu i sukob interesa Aleksandra Vučića iz Beograda.

U toku izborne kampanje ASK je dužna da svoju odluku donese u roku od pet dana.

Aleksandar Vučić nije morao da bude u nazivu pomenute liste, kandidat i nosilac te liste da bi bio premijer, što je njegova odluka, kao i odluka Glavnog odbora SNS-a. Ali, kad su već tako odlučili, on je, da bi ovi izbori bili regularni, morao odmah da podnese ostavku.

Drugo je pitanje što pojedini politički konsultanti s pravom uočavaju da on „mora da bude kandidat na listi da bi posle gubitka vlasti 25. oktobra bio politički vidljiv u Skupštini“, ali i imao obezbeđen imunitet, bez koga ostaje već krajem ovog meseca ako zaista podnese ostavku na predsedničku funkciju 27. septembra, kao što je najavio.

Zaboravlja se da ga u tom slučaju, na osnovu člana 120 Ustava, predsednik Skupštine zamenjuje najduže tri meseca, u kom roku se moraju održati predsednički izbori. Što znači – novi vanredni izbori u Srbiji krajem ove godine.

Neracionalan i skup potez. Tiče se isključivo ličnih kalkulacija aktuelnog predsednika i vrha SNS-a kako bi što duže ostali na vlasti i bili zaštićeni od krivičnopravnih postupaka.

Dodatna neustavnost i komplikacija angažovanja predsednika Republike na vrhu bilo koje stranačke liste za parlamentarne izbore jeste u tome što je on taj koji, između ostalog, treba da dodeli mandat kandidatu koji formira Vladu.

Dakle, u slučaju pobede liste SNS-a, odnosno liste koja nosi njegovo ime na izborima – sam sebi.

Ovo pitanje ne bi smelo, kao na prethodnim izborima, da se od strane RIK-a, ali i ASK-a i Upravnog suda, a na kraju i Ustavnog suda, svede na proveru postojanja saglasnosti za korišćenje imena i prezimena podnosioca liste i potpuno besmislenu frazu da navedeni organi postupaju isključivo po odredbama jednog zakona, a nezavisno od Ustava i utvrđene uloge, položaja, nadležnosti i odgovornosti predsednika Republike.

RIK na taj način opstruiše svoju osnovnu nadležnost – da se stara o zakonitosti izbora. Za sudove je, valjda, jasno da su nezavisni i da moraju da sude (čl. 144 st. 1 Ustava) na osnovu Ustava, potvrđenih međunarodnih ugovora, zakona i drugih opštih akata.

RIK je u šturim i šablonskim obrazloženjima odbijenih prigovora o ovoj stvari smatrao da je dovoljno reći da postoji norma u Ustavu i zakonu prema kojoj svako u ovoj zemlji ima aktivno i pasivno biračko pravo, iz čega izvlači zaključak da onda to pravo ima i predsednik Republike.

Pri tome se uopšte ne osvrće na odredbe Ustava i zakona koji regulišu status, prava i dužnosti predsednika Republike, opšta međunarodna pravila i norme koje je prihvatila naša zemlja, ali i propise i odluke organa o sprečavanju korupcije državnih funkcionera. To je nedopustivo.

U konkretnom slučaju sporno je to što aktuelni predsednik Republike, prihvatanjem da ne samo svojim imenom i prezimenom nego i kao prvi kandidat na izbornoj listi, nosilac te liste i predvodnik izborne kampanje političke stranke figurira na toj listi.

Tako je prekršen član 111 Ustava: „Predsednik Republike izražava državno jedinstvo Republike Srbije“. On bi morao da bude, dok obavlja funkciju, prema Ustavu i važećim zakonima, nadstranački autoritet.

Jedna politička stranka ili grupacija ne predstavlja celokupnu državu, pa na ovaj način predsednik deli građane Republike Srbije i direktno radi na podrivanju i rušenju državnog jedinstva.

Tu je i kršenje člana 112 Ustava – Nadležnosti predsednika Republike, čime se izbori za Narodnu skupštinu čine unapred nelegitimnim. Pomenućemo i član 115 Ustava: „Predsednik Republike ne može obavljati drugu javnu funkciju ili profesionalnu delatnost.“

Ustavnopravno je sporno i neprihvatljivo kada predsednik Republike predstavlja osnovni personalni i politički identitet jedne stranačke liste. To stvara obavezu da se svi nadležni državni organi izjasne i ocene da li se institucionalni autoritet funkcije koja izražava državno jedinstvo koristi kao deo političkog predstavljanja jednog izbornog učesnika u izbornoj utakmici koja bi trebalo da bude ravnopravna i slobodna.

Saglasno članu 4 Ustava, predsednik Republike ima sopstveni ustavni položaj i nadležnosti, dok su narodni poslanici nosioci zakonodavne vlasti. Problem je u tome što se, kada je predsednik Republike nosilac naziva liste i prvi kandidat na takvoj parlamentarnoj izbornoj listi, uspostavlja neposredna institucionalna veza između postojeće predsedničke funkcije i kandidature za zakonodavni organ.

To ne otklanja obavezu nadležnih državnih organa da već u kandidacionom postupku ocene formalne i suštinske posledice opisanog učešća aktuelnog predsednika Republike u zakazanim izborima.

Član 5 Ustava utvrđuje da političke stranke ne mogu neposredno vršiti vlast, niti je potčiniti sebi. Otvara se pitanje da li se državna institucija faktički identifikuje sa jednim političkim subjektom.

To je, pre svega, pitanje ustavnog razgraničenja državne funkcije od izbornog i stranačkog delovanja, što je i prva preporuka iz svih izveštaja ODIHR-a za Srbiju, kao i CRTA-e.

Takođe, izuzetno je važno da je na ovaj način prekršena i norma iz člana 6 Ustava: „Niko ne može vršiti državnu ili javnu funkciju koja je u sukobu sa njegovim drugim funkcijama, poslovima ili privatnim interesima. Postojanje sukoba interesa i odgovornost pri njegovom rešavanju određuju se Ustavom i zakonom.“

To znači da je pogrešna tvrdnja iz brojnih odluka izbornih komisija i drugih nadležnih organa da su sukob interesa i odgovornost, ukoliko se predsednik Republike dok je na funkciji neovlašćeno počne baviti stranačkim poslovima i sa njima povezanim privatnim interesima, stvar samo jednog zakona i izolovanog posmatranja bilo koje od navedenih okolnosti.

U ovom slučaju, kako tvrde, isključivo izbornog zakona. Očigledno je da su, kada se radi o istovremenoj kumulaciji tih okolnosti, i te kako važna i pitanja ocene da li su prekršene norme Ustava i svih drugih zakona koji čine naš pravno-politički sistem, kao i njihovog odnosa sa izbornim zakonodavstvom.

Autor je sudija Apelacionog suda u penziji

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.