Policija će 25. oktobra biti na sudbinskoj raskrsnici – Lični stavovi

Počev od trenutka kada se otvore glasačka mesta pa do večeri, sama policija će biti čitavo vreme u napetom iščekivanju šta će se desiti na javnoj sceni.

Na jednoj strani imaju vlast i centre moći, a na drugoj narod i studente. Tome treba dodati i kriminalce i parastrukture koji će biti na usluzi samom režimu. Kroz te odnose policajci će biti „raskrečeni“ na više strana.

Iznad sebe će imati i svoje nadređene koji su i postavljeni da bi usmeravali delovanje svojih SNS aktivista, ali i kriminalaca. Njima će, na drugoj strani, na ulici biti suprotstavljeni studenti i građani.

Policija će tog dana, večeri i u vremenu posle toga biti na sudbinskoj raskrsnici kako da se postavi.

U proteklim godinama ova profesija je bila ponižavana, kadrovski devastirana, politički zloupotrebljavana u korist centara moći, ne samo od vlasti već i od osoba iz senke koje su bliske vladajućim strukturama.

Savesni i profesionalni policajci to vrlo dobro znaju i pamte. Kao vrlo dobro informisana populacija, oni su obavešteni kako su se obogatili njihovi rukovodioci kao što su Nebojša Stefanović, Veselin Milić, Goran Papić, Nemanja Đuran i drugi.

Imaju informacije da njihov bivši ministar Nebojša Stefanović sada, kao bogat čovek i sa kupljenim nekretninama u inostranstvu, živi na relaciji Grčka-Španija.

Znaju isto tako da su u mnogo slučajeva, po naređenju svojih starešina, veliki broj njih i kršili zakon. Sada se približava dan kada sve oko izbora može da dobije tragične posledice sa ljudskim žrtvama.

Prvo će nastati problem za lojalističke policajce da preduzmu bilo kakvu nezakonitu akciju zbog očiglednog prisustva domaće i strane javnosti. Obični policajci će se dvoumiti da slede naređenja svojih načelnika ako su ona protivzakonita.

Takođe su svesni da nemaju ucenjivački potencijal kao, na primer, Nebojša Stefanović ili Veselin Milić i da nemaju jake argumente protiv donosilaca političkih odluka. To onda predstavlja predvečerje „Dana D“ – kada i kako će se policija postaviti u odnosu na studente i građane.

Ako se tome doda i činjenica da će mnogi građani preplaviti ulice i trgove u Srbiji te izborne večeri i sledećih postizbornih dana, onda je jasno da se policija nalazi pred nerešivim rebusom.

Ako se zna da ukupan broj zaposlenih lica koja imaju pravo da nose oružje u MUP-u iznosi oko 35.000 i ako parapolicija i ljudi iz sveta kriminala koji bi mogli biti upotrebljeni protiv građana mogu dostići cifru od oko 10.000, onda je jasno da se sa tim brojem ne može pokriti čitava Srbija.

Dobro poznajem mentalni refleks kriminalaca, kao i njihovu spretnost za preživljavanje. Znam da će oni u odsudnom momentu otkazati poslušnost, jer im je jasno da na njih vlast računa kao i na svaku drugu potrošnu robu, po potrebi.

Takođe, treba navesti da su pripadnici podzemlja tvrđi i psihički i fizički u odnosu na bilo kojeg pripadnika vlasti jer imaju mnogo veće i teže životno iskustvo od njih.

To se vidi i iz njihovih kontakata sa predstavnicima režima, gde su ovi drugi vidljivo opčinjeni kriminalcima i njihovim mafijaškim pedigreom.

Poznato je u teoriji i u praksi da ljudi iz podzemlja nemaju nikad nikakvu ideologiju i da teže samo jednom cilju, a to je moć i novac. Pošto koriste predstavnike vlasti za te svoje planove, onda je razumljivo zašto su superiorniji u tom odnosu.

Zbog toga su, koristeći vlast u proteklim godinama, ojačali i statusno i ekonomski i sada su važan faktor u društvenim zbivanjima.

Takođe, odlično znaju sudbinu i primer Veljka Belivuka, Marka Miljkovića i drugih koji su u svoje vreme bili udarna pesnica vlasti, a na kraju će istrunuti u zatvoru.

Autor je advokat i član Svetske asocijacije šefova policija

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.