Onkolog otkriva šta prvo proverava na deklaraciji: Ovaj sastojak povezuje se sa većim rizikom od raka – Život
Kada kupujemo hranu, najčešće prvo pogledamo prednju stranu ambalaže. Natpisi poput „bez dodatog šećera“, „bogato proteinima“, „bez antibiotika“ ili „izvor vlakana“ mogu da utiču na naš izbor, ali prave informacije o proizvodu često se kriju na poleđini, među sitnim slovima.
Upravo zato onkolog dr Ted Džejms savetuje da se obrati pažnja na sastav proizvoda, naročito kada je reč o prerađenom mesu.
„Prednja strana pakovanja osmišljena je za marketing proizvoda, pa tvrdnje na njoj ne govore nužno celu priču“, ističe Džejms, prenosi Živim.hr.
Prvo proverava nitrate i nitrite
Prva stvar koju ovaj lekar proverava na deklaraciji jeste da li proizvod sadrži natrijum nitrat i natrijum nitrit. Reč je o konzervansima koji se koriste u određenim prehrambenim proizvodima kako bi se produžio njihov rok trajanja, ali i sačuvali karakteristična boja i ukus.
Najčešće ih možemo pronaći u različitim vrstama prerađenog i suhomesnatog mesa, poput slanine, viršli, kobasica, salama i drugih mesnih prerađevina.
Na deklaraciji se ovi aditivi mogu pojaviti pod svojim nazivom, ali i kroz E brojeve. Kod nitrata i nitrita reč je o aditivima E249, E250, E251 i E252.
U prehrambenoj industriji koriste se, između ostalog, za konzerviranje, sprečavanje rasta određenih mikroorganizama i očuvanje karakteristične boje i ukusa proizvoda. Njihova upotreba u Evropskoj uniji je regulisana i dozvoljena samo u određenim kategorijama hrane i pod propisanim uslovima. Evropska agencija za bezbednost hrane navodi da su dozvoljeni nivoi nitrata i nitrita koji se dodaju hrani dovoljno bezbedni za potrošače, uz određene napomene koje se odnose na ukupnu izloženost.
Zašto se onda govori o riziku od raka?
Problem nije samo u samim aditivima. Nitriti mogu da učestvuju u stvaranju nitrozamina, grupe jedinjenja od kojih su neka kancerogena.
Stvaranje ovih jedinjenja jedan je od mehanizama koji se istražuju kada se govori o mogućoj vezi između konzumiranja prerađenog mesa i povećanog rizika od određenih vrsta raka. Ipak, na rizik mogu uticati i drugi sastojci, kao i način obrade mesa, pa se priča ne može svesti samo na jedan aditiv.
Da li je dovoljno kupiti proizvod bez E broja?
Ne nužno.
Kako objašnjava Džejms, proizvodi na kojima piše da su „bez nitrata“ takođe mogu sadržati biljne izvore nitrata, poput praha celera. I oni mogu doprineti stvaranju jedinjenja koja potencijalno mogu oštetiti ćelije.
Zato je, prema njegovom savetu, važnije razmišljati o tome koliko često jedemo prerađeno meso nego pokušavati da pronađemo „sigurniju“ verziju slanine ili salame.
Šta jesti umesto salame, kobasica i slanine?
Smanjivanje količine prerađenog mesa u ishrani ne znači da treba da se odreknemo proteina. Postoji mnogo drugih namirnica koje mogu da budu njihov izvor.
Među njima su:
pasulj i druge mahunarke
sočivo
sveža riba
piletina
ćuretina
orašasti plodovi
semenke
tofu
Ključ je, prema ovom stručnjaku, u raznovrsnoj ishrani koja se zasniva na celovitim i minimalno prerađenim namirnicama.
Drugim rečima, nije dovoljno gledati samo jednu reč na deklaraciji. Mnogo je korisnije posmatrati celu ishranu i koliko često se na tanjiru nalaze prerađene namirnice.
Češći izbor mahunarki, ribe, orašastih plodova i drugih minimalno prerađenih namirnica može da smanji oslanjanje na prerađeno meso.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
