Da li će se EU mešati u izbore u Srbiji? – Izbori26

On je istakao da nije iznenađenje što je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen odložila posetu Srbiji i BiH zbog izbora, podsećajući da su iz sličnih razloga odlagane i posete Kosovu.

Govoreći o poseti predsednice EK Ursuli fon der Lajen, Štiplija je rekao da su mediji još pre mesec dana počeli o tome senzacionalistički da pišu, navodeći da će Fon der Lajen doći usred kampanje da nekome pomogne, dok je stručna javnost i tada upozoravala da se malo sačeka.

„Evropske institucije znaju šta rade. I da se poseta desila, poruke ne bi bile vezane za bilo kakvu kampanju. S obzirom da i predsednik podnosi ostavku i da je sve u nekom v.d. stanju, nisu postojali uslovi da se poseta desi. Nije ovo prvi put, dešavalo se i ranije. Znam ovu seriju izbora na Kosovu, i tada je bilo odlaganja nekih poseta. Poseta je samo odložena, ona će se u nekom trenutku desiti“, kazao je Štiplija u emisiji N1 Studio lajv.

Kako je objasnio, u slučaju Srbije razlozi odlaganja posete su i tehnički i vrednosni. S jedne strane, EU je želela da sačuva „minimum neutralnosti“ tokom izbora, a vrednosni su zbog sahrane Ratka Mladića i svega što se povodom toga u Srbiji dešavalo.

„Brisel će se držati neutalnosti u smislu nemešanja u izborni proces, ali će pratiti proces veoma detaljno. Potrebno im je da imaju informacije šta se dešava na terenu. Misija OEBS će raditi sa oko 15 eksperata, a biće do 300 posmatrača. Parlamentarna skupština Saveta Evrope i Evropski parlament zajedno sa njima imaju posmatrače koji će doći i biti raspoređeno po celoj Srbiji. Za dolazak misije Evropske službe za spoljne poslove još uvek nismo sigurni. I država u kojoj se dešavaju izbori treba da pozove te institucije“, kazao je sagovornik N1.

On je istakao da će preliminarni nalazi misije ODHIR biti osnova za saopštenje evropskih institucija i država članca i bilo kakve odluke za dan posle izbora, odnosno 26. oktobra.

Štiplija je podsetio i na izveštaj ODHIR-a posle izbora u decembru 2023. godine, kao i na reakcije nemačke vlade i Evropske komisije koje su usledile istog dana, a koje su regovale na nepravilnosti na izborima.

Pitanje Banjske će iskočiti kada se niko ne bude nadao

„Srbija nije ispunila ni one uslove koje je obećala za otvaranje Klastera 3. Sbija je za vreme mađarskog predsedavnja 2024. godine predala nonpejper, od toga ništa nije urađeno: REM, birački spisak i neka optužnica za Banjsku, koju je Bog zaboravio. Jednog dana će to pitanje samo da izađe samo od sebe, kada nekome bude odgovaralo“, rekao je Štiplija i dodao da što se tiče nemačke vlade – pitanje Banjske sigurno neće nestati.

„Pismo Brnabić Evropskom parlamentu – deo kampanje“

Predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić održala je u ponedeljak 21. septembra konferenciju za medije i poslala pismo Evropskom parlamentu u kojem se žalila zbog spota studenata Fakulteta dramskih umetnosti. Brnabić se na ovaj potez odlučila, iako je u prethodnom periodu u više navrata izgovarala uvrede na račun evroposlanika.

Štiplija kaže da to nije prvi put da Brnabić šalje pismo EP i na nešto se žali, samo što javnost nije bila upoznata sa njenim prethodnim pismima.

„To je u kampanji samo jedan od poteza SNS. Ne razumem ovu kampanju, kome se obraćaju, sve mi je nekako mlako za njih. Šta je uzrok tome, ne razumem. Moguće je da je razlog u komunikaciji studentske liste koja je dosta otvorenija i nekonvencionalna“, kazao je on.

Dodao je da vlast pokušava da koristi mehanizme koje je druga strana (opozicija, civilno društvo) koristila u prethodnom periodu.

Prema njegovoj oceni, to neće doneti SNS-u nikakav rezultat jer je Evropskoj komisiji jasno kakvo je stanje u medijima, kakva je polarizacija u društvu i ko je za to odgovoran.

Nema ni novca, ni klastera: Vlast požurila, ali nije ispunila ono na šta se obavezala

Kada je u pitanju ispunjavanja preporuka ODHIR-a, Štiplija kaže da je vlast požurila sa nekim ključnim preporukama, kao što je pitanje REM-a, kako bi obezbedila novac iz Plana rasta. Međutim, pošto reforme nisu ispunjene, od novca nema ništa, a ni od otvaranja klastera, dodao je sagovornik N1.

„Nema ništa ni od novca, ni od Klatera 3. U izbonoj kampanji ne postoji način da bude otvoren. U Evropskoj unji je stagnacija jer se očekuje da Evropska komisija promeni metodologiju pristupanja za zemlje koje su politički spremne za ulazak, prvenstvneo mislim na Crnu Goru, Albaniju i Moldaviju“, kazao je glavni i odgovorni urednik portala European Western Balkans.