“To će biti prolazno stanje ako Srbija ne pobedi 25. oktobra”: O tvrdnji Florijana Bibera da velike sile nemaju veliki cilj na Balkanu – Svet

Naime, u intervjuu koji je dao za Danas, na pitanje šta velike sile zapravo hoće od Balkana, Biber misli da one nemaju neki veliki cilj.

“Neki žele samo da otežavaju život drugima, neki žele da izvuku ekonomski interes, nekima je zanimljivo da imaju partnere u Evropi, kao Kini, koji će da glasaju u Ujedinjenim nacijama za rezolucije koje su u kineskom interesu, da imaju saveznike. To je neki politički interes, koji nije nelegitiman. Ne vidim neki svetski plan na svetskom nivou. Čak i sad, ako se gleda na SAD, koja više ne podržava demokratsku evroatlantsku perspektivu za Balkan, nego više ekonomski interes porodice Tramp. Šta je projekat Džareda Kušnera u Albaniji ili ovaj za Generalštab u Beogradu? To nema veze sa američkom politikom i njihovim interesima, to su lični interesi jedne porodice”, rekao je Biber.

O tvrdnji Bibera razgovarali smo sa našim sagovornicima.

Boris Varga, politikolog i novinar, kaže da mi ovde često precenjujemo ulogu ovog regiona u međunarodnoj i svetskoj politici.

„Takav stav je nasledstvo iz bivše Jugoslavije, koja je u jednom potpuno drugom geopolitilčkom kontekstu igrala važnu ulogu u Hladnom ratu. Padom komunizma, preko noći taj region je postao bure baruta i faktor nestabilnosti u Evropi i potencijal te destruktivne uloge je faktički ostao i do danas. Na žalost, to je uloga „lošeg učenika“ koga ne možeš tek tako da izbaciš iz razreda i sa kojim moraš da razgovaraš kako ne bi ugnjetavao sve okolo“, ukazuje Varga.

Tu ulogu maltretiranja svih oko sebe usavršio je Aleksandar Vučić uz tolerisanje Zapada, dodaje naš sagovornik, koji je prosto pristao na njegove uslove upravo zbog drugih prioriteta u međunarodnoj politici.

„Poruka naprednjaka je da ukoliko ne budu na vlasti, kao najveća država Zapadnog Balkana, Srbija može da destabiliše BiH, Kosovo i Crnu Goru. Da „sedi na četiri stolice“, sa dve strane ratnog rova gledajući u pravcu Moskve. Da haotičnom viševektornošću zadaje glavobolje Zapadu, gradeći strateško partnerstvo sa Kinom,“ navodi Varga.

Kako dodaje, tu je Florijan Biber u pravu – Trampova porodica ne želi da ima glavobolju zbog globalne politike, već isključivo zbog svojih vlastitih interesa.

„Međutim, ne treba potceniti kapacitete siledžije političke opcije koja je u Srbiji na vlasti, kako prema susedima, tako prema vlastitom narodu. Vučiću treba spoljnopolitički legitimitet za izbore 25. oktobra, da Zapad prizna te izbore iako će biti održani u manjkavim demokratskim procedurama i u startu su već neregularni”, objašnjava Varga.

Drugo, dodaje on, da se ponovo zatvori oči na batinanje neistomišljenika i zastrašivanje srpskih birača, za šta ima podršku Rusije i Kine, ali se ne zna kako će da odreaguju EU i SAD.

“Ključno je pitanje ne samo da li će Brisel priznati takve izbore, već i šta će učiniti ukoliko se nasilje koje smo videli na ulicama Srbije prethodnih godina pretvori u ozbiljnije sukobe? Ili ukoliko Vučić pokuša uspostaviti potpunu diktaturu? Biti siledžija u demokratskom svetu je kratkoročna prednost, znamo to iz primera mađarskog premijera Viktora Orbana. Iako je trajalo godinama, politički epilog sa Orbanom bio je potpuno izvestan”, zaključuje Varga.

Goran Miletić, osnivač i izvršni direktor Balkans Forward fondacije, ukazuje da je jeedna od negativnih posledica propagande tokom ove vlasti (a delimično i tokom prethodne) to što su čak i veoma obrazovani građani ubeđeni da se velike ili srednje sile gotovo stalno bave Srbijom, njenom sudbinom i građanima koji žive u Srbiji.

“Ova propaganda je toliko jaka da ljudi neće i ne žele da vam veruju da “važnije” države imaju mnogo vađnija posla od Balkana i Srbije i da je njihov interes često veoma generalan. Nažalost, onda kada je taj interes jači, izraženiji i jasniji – građani odbijaju da poveruju u to – na primer, u slučaju Rusije koja najjasnije želi Srbiju (a i BIH) da drži što dalje od EU”, objašnjava Miletić.

Sa druge strane, dodaje naš sagovornik, o zainteresovanosti trenutne američke administracije najbolje govori jako dug period u kome SAD nema čak ni ambasadora u Srbiji.

“Dakle, interesi na Balkanu postoje, ali ovaj region (pa samim tim ni Srbija) nije prioritet, ne postoji nikakav tajni plan, a u slučaju EU postoji jasan plan i želja – da sve zemlje Balkana uđu u EU što pre, ali to ne znači bez ispunjenja poznatih standarda”, naglašava Miletić.

Srećko Đukić, bivši diplomata, smatra da se izjava profesora Bibera da velike sile nemaju neki veliki geopolitički cilj na Balkanu poklapa se sa našim dosadašnjim tvrdnjama da svaka od njih gleda svoj lukrativni interes pre svega, “ali tako da može smetati drugom i da može predstavljati osnovicu za vreme koje će doći kada se Balkan, na primer, bude ponovo delio jer na njemu je sve varijabilno”.

“Naime, posle devedesetih godina međunarodne zajednica se prerano povukla i poverovala u sposobnost i predanost mesnih elita da ce dovršiti posao pomirenje i izravnanja ratnih računa. To se nije dogodilo. Ubrzo su se vratile ili ratne elite ili njihove ideologije i mi sada na delu imamo devedesete godine nižeg intenziteta, ratne retorike, jezika mržnje, veličanja sopstvenog nacionalizma, zataškavanja sopstvenih zločina itd. To je spirala koja vodi sukobima i ratovima, istina sporijim tempom nego početkom devedesetih”, ukazuje Đukić.

Ali pri tome, dodaje on, nikako ne treba gubiti iz vida da u Evropi i van nje danas dominiraju za razliku od ranije talasi ekstremne desnice koji obilato “hrane” revanšizam na Zapadnom Balkanu.

“Uz ostalo, ni EU ni SAD nisu u nekadašnjoj političkoj kondiciji. Pogotovo su SAD otišle daleko u kolo sa autoritarnim režimima u svetu, naročito sa ruskim i kineskim. Zato mi moramo objektivizirati analize i ocene stanja i perspektiva na Balkanu i reći da, za sada je tako kako tvrdi profesor Biber, ali do kada će to trajati? To je prolazno stanje ako Srbija ne pobedi 25. oktobra”, navodi Đukić.

Ni za koga nije tajna da se u zvaničnoj Srbiji nestrpljivo čeka drugo poluvreme, dodaje on, što nije bez, na primer, ruskog podsticanja.

“I nikako ne treba gubiti iz vida da se trka u naoružavanju na Balkanu zahuktava i da nju predvodi jedna “neutralna” država, uz nerešeno pitanje Kosova i “rešeno” pitanje BiH i RS. A Severna Makedonija zaglavljena u bugarsko-ruskim igrama?”, ukazuje Đukić.

S