Pamte ljudska lica, koriste alat i mogu da „broje“: Koliko su vrane zapravo pametne? – Život

Kognitivne sposobnosti vrane ne znače da razmišljaju kao ljudi, ali pokazuju koliko su ove ptice prilagođene složenom svetu u kojem žive.

Izraz „ptičji mozak“ uglavnom se koristi kao sinonim za ograničene intelektualne sposobnosti. Kada su u pitanju vrane, međutim, takva kvalifikacija prilično je daleko od naučnih saznanja.

Vrane, gavrani i drugi pripadnici porodice korvida spadaju među kognitivno najsposobnije ptice. Mogu da rešavaju nove probleme, pamte prethodna iskustva, koriste alat, uče posmatrajući druge životinje i ljude i prilagođavaju svoje ponašanje situaciji.

Njihova inteligencija, naravno, nije ista kao ljudska. Ipak, u pojedinim zadacima sposobnosti ovih ptica mogu biti iznenađujuće razvijene. Istraživanja su pokazala da vrane mogu da razlikuju količine, donose odluke na osnovu prethodnog iskustva i prepoznaju pojedinačna ljudska lica.

Mogu da „broje“, ali to nije matematika

Jedan od zanimljivijih eksperimenata objavljen je 2024. godine u časopisu Science. Istraživači su tri vrane naučili da, nakon vizuelnog ili zvučnog signala, proizvedu između jednog i četiri glasa.

Ptice su uglavnom uspevale da proizvedu traženi broj glasanja. Kada bi pogrešile, najčešće bi se oglasile jednom previše ili jednom premalo.

Još zanimljivije bilo je vreme koje im je bilo potrebno da započnu oglašavanje. Što je veći broj glasanja bio tražen, vrane su duže čekale pre nego što bi počele. Istraživači smatraju da to ukazuje na mogućnost da su ptice unapred pripremale odgovor, umesto da se nasumično oglašavaju.

To ipak ne znači da vrane računaju na način na koji to rade ljudi. Preciznije je reći da imaju razvijenu sposobnost procene količine i da mogu da povežu određeni broj sa sopstvenim ponašanjem.

Njihova snalažljivost nije ograničena na laboratorijske eksperimente. U Japanu su, recimo, primećene vrane koje orahe ostavljaju na kolovozu kako bi ih automobili razbili, a zatim čekaju odgovarajući trenutak da uzmu ono što se nalazi unutar ljuske.

Prepoznaju opasna ljudska lica

Jedna od najpoznatijih sposobnosti vrana jeste prepoznavanje ljudskih lica.

U istraživanju sprovedenom na američkim vranama, naučnici su koristili maske kako bi ispitali da li ptice mogu da povežu određeno lice sa opasnošću.

Vrane su i nakon dužeg perioda burno reagovale na lice koje su povezale sa negativnim iskustvom. Međutim, njihovo znanje nije ostalo ograničeno samo na jedinke koje su bile neposredno izložene opasnosti.

Istraživanje je pokazalo da i druge vrane mogu da nauče koga treba da smatraju pretnjom posmatrajući reakcije svojih srodnika.

Drugim rečima, vrane ne moraju svako iskustvo da steknu same. Informacije mogu da prenose unutar grupe, pa se određena saznanja o potencijalnoj opasnosti mogu širiti među jedinkama i dugo opstati.

Prave i koriste alat

Pojedine vrste vrana posebno su poznate po korišćenju alata.

Novokaledonske vrane od grančica i drugih biljnih materijala izrađuju alat kojim iz pukotina izvlače hranu. Njihova sposobnost nije ograničena samo na korišćenje predmeta koje pronađu u okolini. Naučnici su zabeležili i izradu alata sa kukastim završetkom, koji im omogućava da efikasnije dođu do hrane.

U pojedinim eksperimentima vrane su uspevale da spoje nekoliko zasebnih delova koji pojedinačno nisu bili korisni i od njih naprave dovoljno dug alat kojim mogu da dohvate hranu.

Takvi rezultati pokazuju značajan nivo fleksibilnosti u rešavanju problema. Ipak, naučnici upozoravaju da iz ovakvih eksperimenata ne treba automatski zaključivati da ptice planiraju i razmišljaju na isti način kao ljudi.

I havajske vrane koriste alat

Novokaledonske vrane nisu jedini pripadnici porodice korvida sa ovom sposobnošću.

Havajska vrana, poznata i pod imenom alala, takođe je veoma vešt korisnik alata. Istraživanja su pokazala da mlade ptice razvijaju funkcionalnu upotrebu alata čak i bez obuke odraslih jedinki, što ukazuje na to da je ova sposobnost deo prirodnog ponašanja vrste.

To je još jedan primer zbog kojeg su korvidi poslednjih decenija postali važan predmet istraživanja životinjske inteligencije.

Pamćenje i složeni odnosi unutar grupe

Vrane i gavrani žive u složenim društvenim zajednicama. Mogu da uče posmatrajući druge, pamte prethodna iskustva i prilagođavaju ponašanje onome što se događa oko njih.

Eksperiment sa ljudskim maskama posebno dobro pokazuje koliko društveno učenje može biti važno za ove ptice. Vrana koja nije imala direktno iskustvo sa određenim čovekom može da nauči da ga se čuva posmatrajući reakcije drugih jedinki.

To ne znači da vrane osećaju i razmišljaju na isti način kao ljudi. Pokazuje, međutim, da su pamćenje, komunikacija, društveno učenje i povezivanje prethodnog iskustva sa novim situacijama važan deo njihovog života.

Ni inteligencija nije dovoljna za opstanak

Vrane su izuzetno prilagodljive. Mnoge vrste uspešno žive u šumama, poljoprivrednim područjima, ali i u gradovima. Mogu da menjaju način ishrane, koriste nove izvore hrane i uče kako funkcioniše okruženje koje su oblikovali ljudi.

Ipak, visoke kognitivne sposobnosti ne mogu same po sebi da zaštite vrstu od svih pretnji.

Havajska vrana, jedna od vrsta poznatih po korišćenju alata, nestala je iz divljine početkom ovog veka. Danas opstaje zahvaljujući programima uzgoja u zatočeništvu i pokušajima da se vrati u prirodu.

Šta nam onda govore istraživanja?

Na pitanje koliko su vrane „pametne“ nije moguće dati jednostavan odgovor. Inteligencija nije jedna osobina koja se može izmeriti jednom brojkom i zatim koristiti za pravljenje jedinstvene lestvice svih životinjskih vrsta.

Ono što istraživanja pokazuju jeste da korvidi poseduju širok spektar kognitivnih sposobnosti. Mogu da pamte ljudska lica i povezuju ih sa prethodnim iskustvom, da uče posmatrajući druge, rešavaju nove probleme, koriste i izrađuju alat i da kontrolišu broj sopstvenih glasanja.

Zato izraz „ptičji mozak“, barem kada govorimo o vranama, više govori o našim predrasudama nego o stvarnim sposobnostima ovih ptica.