Kada počinje jesen ove godine i zašto njen datum zbunjuje mnoge? – Život

Dok astronomi početak jeseni određuju veoma precizno, na osnovu položaja Sunca, meteorolozi koriste jednostavniji sistem koji im omogućava lakše vođenje i poređenje statističkih i klimatskih podataka, piše Punkufer.hr.

Zbog toga meteorološka jesen počinje 1. septembra i traje do 30. novembra. Ovakva podela zasniva se na punim kalendarskim mesecima – septembru, oktobru i novembru – što meteorolozima olakšava praćenje i upoređivanje klimatskih podataka.

Astronomska jesen, međutim, počinje 22. ili 23. septembra, a završava se 21. ili 22. decembra. Njen početak određuje precizan astronomski trenutak jesenje ravnodnevice, odnosno trenutak kada Sunce na nebeskoj sferi prelazi nebeski ekvator.

Ove godine astronomska jesen na severnoj Zemljinoj polulopti počinje u sredu, 23. septembra, u 2.05 časova po srednjoevropskom letnjem vremenu.

U tom trenutku Sunce na nebeskoj sferi prelazi nebeski ekvator krećući se sa severa prema jugu. Na dan ravnodnevice Sunce izlazi tačno na istoku, a zalazi tačno na zapadu. Dan i noć tada na celoj planeti traju približno jednako – oko 12 sati.

Šta je ravnodnevnica ili ekvinocij?

Naziv ekvinocij potiče od latinskih reči aequus, što znači jednak, i nox, što znači noć, dok je naša reč ravnodnevnica nastala kao prevod ovog pojma.

Zemljina osa rotacije nagnuta je za približno 23,5 stepeni u odnosu na ravan njene putanje oko Sunca. Upravo zbog tog nagiba tokom godine severna ili južna polulopta dobijaju više Sunčeve svetlosti.

Dva puta godišnje, međutim – u proleće i jesen – Zemlja se na svojoj putanji nalazi u položaju u kojem njena osa nije nagnuta ni prema Suncu ni od njega. Sunčevi zraci tada padaju pod pravim uglom na Zemljin ekvator, pa obe polulopte dobijaju jednaku količinu svetlosti.

Iako naziv ravnodnevnica navodi na zaključak da dan i noć tog dana traju tačno po 12 sati, to zapravo nije sasvim tako. Zbog atmosferske refrakcije, odnosno prelamanja svetlosti u Zemljinoj atmosferi, kao i načina na koji se definiše izlazak Sunca, dan na datum ekvinocija traje nekoliko minuta duže od noći.

Zašto jesen počinje 23. septembra?

Iako se često smatra da sva godišnja doba počinju 21. dana određenog meseca, astronomski datumi nisu tako fiksni. Na njih utiču kalendar, dužina Zemljine godine i način na koji se naša planeta kreće oko Sunca.

Zemljina godina, pre svega, ne traje tačno 365 dana. Zemlji je za jedan obilazak oko Sunca potrebno približno 365 dana, pet sati, 48 minuta i 45 sekundi. Kalendar taj višak od skoro šest sati godišnje nadoknađuje prestupnom godinom, kada se februaru dodaje 29. dan.

Zbog toga se precizan trenutak ravnodnevice iz godine u godinu pomera za približno šest sati, dok ga prestupna godina ponovo pomera za oko 24 sata u suprotnom smeru.

Na datum početka godišnjih doba utiče i činjenica da Zemljina putanja oko Sunca nije savršen krug, već elipsa. Prema Keplerovim zakonima, Zemlja se brže kreće kada se nalazi bliže Suncu, što se događa u januaru, a sporije kada je od njega udaljenija, kao što je slučaj u julu.

Zbog toga ni godišnja doba na severnoj polulopti ne traju podjednako. Leto, na primer, traje nešto duže od zime, a ova razlika utiče i na datume astronomskih početaka godišnjih doba.

Ni jesenja ravnodnevnica na severnoj polulopti ne pada svake godine 23. septembra. U zavisnosti od kalendarskog ciklusa i prestupnih godina, jesen najčešće počinje 22. ili 23. septembra, dok u izuzetno retkim slučajevima može početi i 21. ili 24. septembra. Do kraja 21. veka, međutim, početak jeseni sve češće će padati 22. septembra.

Takođe, ni druga godišnja doba ne počinju uvek 21. dana u mesecu. Letnji solsticij često nastupa 20. ili 21. juna, prolećna ravnodnevnica u savremeno doba najčešće pada 20. marta, dok zimski solsticij može da nastupi 21. ili 22. decembra.