Ova hemikalija se krije u mnogim stvarima u domu: Istraživanje upozorava na rizik od raka – Život

Hemikalija o kojoj se govori je formaldehid, bezbojni gas karakterističnog, prodornog mirisa koji je mnogo prisutniji u svakodnevnom okruženju nego što bismo možda pomislili.

Koristi se u proizvodnji različitih materijala i proizvoda, između ostalog kao vezivo u iverici i drugim vrstama nameštaja, u proizvodnji plastike, ali i u različitim industrijskim procesima.

Problem je u tome što formaldehid ne ostaje nužno „zarobljen“ u proizvodu. Može da se oslobađa u vazduh i nakon što određeni predmet unesemo u svoj dom, piše Healthy.

Formaldehid je svuda oko nas

Prema istraživanju koje je objavila ProPublica, formaldehid je među desetinama toksičnih zagađivača koje je analizirala američka Agencija za zaštitu životne sredine (EPA) imao najveći procenjeni rizik od raka. Analiza je pokazala da je rizik od dugotrajne izloženosti formaldehidu u spoljašnjem vazduhu iznad ciljanog nivoa EPA u svim popisnim područjima SAD.

Formaldehid u vazduh dospeva iz različitih izvora. Među njima su izduvni gasovi vozila, industrijska postrojenja i dim, ali se može stvarati i u atmosferi iz drugih zagađivača.

Međutim, posebno je zanimljivo ono što se događa unutar naših domova.

Najveći problem može biti upravo u kući

Formaldehid se može oslobađati iz određenih vrsta nameštaja, podova i drugih materijala koji sadrže smole na bazi formaldehida. Kao potencijalni izvori navode se i gasni šporeti, sveće, osveživači vazduha, sredstva za čišćenje, odeća, igračke i duvanski dim.

ProPublica je u svom istraživanju merila nivoe formaldehida u različitim zatvorenim prostorima, uključujući prodavnice nameštaja, automobile i salon za nokte, i pronašla zabrinjavajuće nivoe na pojedinim lokacijama.

Prema njihovoj analizi, prosečna koncentracija formaldehida u domu može biti više od tri puta veća od nivoa za koji EPA navodi da bi trebalo da štiti od respiratornih simptoma.

Kakve posledice može da ima izloženost?

Formaldehid može da iritira oči, nos i disajne puteve, a veće koncentracije mogu izazvati glavobolju, vrtoglavicu i probleme sa disanjem. Dugotrajna izloženost povezana je i sa povećanim rizikom od određenih vrsta raka.

ProPublica posebno ističe vezu formaldehida sa mijeloidnom leukemijom, vrstom raka krvi. Međutim, važno je naglasiti da EPA u svojoj proceni rizika nije uključila taj rizik u konačnu procenu, navodeći da postoji nedovoljno sigurnosti u vezi sa tom procenom. ProPublica je zato zaključila da bi zvanične procene ukupnog rizika mogle biti značajno potcenjene.

Gde ga sve možemo pronaći?

Formaldehid nije nešto što se nalazi samo u industrijskim postrojenjima. U domu može biti povezan sa:

određenim vrstama iverice i nameštaja
nekim podnim i građevinskim materijalima
gasnim šporetima
svećama
osveživačima vazduha
pojedinim sredstvima za čišćenje
duvanskim dimom
određenim vrstama odeće i tekstila
pojedinim igračkama i drugim proizvodima

To, međutim, ne znači da će svaki proizvod sa nekim od ovih materijala predstavljati opasnost ili da će njegova upotreba automatski dovesti do zdravstvenih problema. Rizik zavisi od koncentracije, trajanja i načina izloženosti.

Kako smanjiti izloženost?

Jedan od najjednostavnijih načina jeste redovno provetravanje prostorija, posebno kada se koristi gasni šporet ili kada se unese novi nameštaj koji može ispuštati isparljiva jedinjenja.

Takođe je korisno pratiti uputstva proizvođača za nove komade nameštaja i druge proizvode, održavati dobru ventilaciju i izbegavati pušenje u zatvorenom prostoru.

Važno je i ne paničiti zbog samog prisustva formaldehida. On je veoma rasprostranjen i nemoguće ga je potpuno izbeći. Cilj je smanjiti nepotrebnu i dugotrajnu izloženost, naročito u slabo provetrenim prostorijama.

Napomena: podaci o koncentracijama i procenama rizika navedeni u istraživanju odnose se na SAD i na analize američke EPA. Oni ne predstavljaju direktno merenje nivoa formaldehida u domaćinstvima u Srbiji.