Otvaranje izložbe „Neko drugi“ u Kragujevcu: Foto-priča dve prijateljice koje su istovremeno dobile dijagnozu raka – Kultura

„Neko drugi“ je intimna priča ispričana iz ugla dve žene, prijateljice koje u isto vreme saznaju da boluju od raka. Ova foto-priča je započeta spontano, dugo pre samih dijagnoza. Može se pogledati u Kontakt galeriji SKC u Kragujevcu od ponedeljka, 22. septembra do 8. oktobra.

Ivana je fotografkinja i povremeno je dokumentovala i njihovo druženje, srećne momente kao što je bilo Majino venčanje i trudnoću, njihove zajedničke izlaske, proslave rođendana, porodična druženja.

U tom momentu, dalekom od pomisli na bolest, prijateljice su beležile uspomene vredne čuvanja, nešto što treba ostati samo u privatnoj arhivi svake od njih. Kao početak ove priče izabrane su fotografije koje nas upućuju na taj momenat, daleki bezbrižni život nekih drugih žena koje u tom momentu ni ne znaju da već tada nose bolest u sebi.

Sam naslov je slojevit, sugeriše iluziju distance koja prethodi dijagnozi, uverenje, gotovo instinktivno, da se ovakve stvari dešavaju nekom drugom. Izložba prati upravo taj prelaz: od pretpostavke da smo zaštićeni do saznanja da to više nismo, jer već iza prve krivine čekaju nas dijagnoze bolesti.

Projekat „Neko drugi“ nastao je iz potrebe da se, okretanjem kamere ka sebi, stvori prostor za razumevanje bolesti i svih promena koje ona nosi sa sobom. Objektiv kamere ili mobilnog telefona u tom procesu postaje saveznik: novi vid fokusa, gotovo saputnik.

Vreme provedeno u toj vrsti koncentracije lakše prolazi; samoća i suočavanje sa strahom, paradoksalno, postaju deljivo iskustvo, kao da se, obraćajući se zamišljenom posmatraču sa druge strane slike, usamljenost pretvara u nešto što se može i podeliti sa nekim.

Samostalno beleženje sopstvenog iskustva, bez posredovanja tuđeg pogleda, blisko je i onome što se u vizuelnim istraživanjima naziva photovoice: praksi u kojoj osoba sama fotografiše sopstvenu svakodnevicu, ne prvenstveno kao umetnički čin nego kao svedočanstvo, alat samoreprezentacije i, u krajnjoj liniji, alat kontrole nad sopstvenom slikom u trenutku kada je telo izloženo tuđim dijagnozama, pregledima i tumačenjima.

Upravo iz te potrebe, a ne iz umetničke namere, Maja tokom lečenja poseže za telefonom, snima kratke, spontane video-zapise, fotografiše novu svakodnevicu sa sirovom iskrenošću, bez distance. Tera nas da se i sami suočimo sa njenim bolom i strahom, da ne skrenemo pogled, već da im pristupimo sa empatijom i otvorenošću.

Od početnih spontanih fotografija koje su više služile za deljenje prijateljima i porodici kao vid komunikacije, tokom vremena Maja sve više svesno daje drugima da dokumentuju njeno lečenje i stanja kroz koja prolazi, stvarajući tako iskustvo koje prevazilazi intimnu arhivu i oblikujući sliku koju želi da podeli sa svima kojima može biti od pomoći.

Ivanin pristup je drugačiji. Ona koristi fotoaparat promišljenije i sporije, autoportrete pravi sa odloženim snimanjem razmišljajući o kadru i pristupu. Ovakav proces bliži je umetničkom kreiranju slike, tako da kroz njen rad polako ulazimo u kontemplativni prostor suočavanja sa bolešću.

Vreme teče sporo, strah nije nabijen već polako teče od rođendana do rođendana. Aparat pažljivo beleži stanja bola i straha, promena na telu, prihvatanje preokreta koje je bolest unela u život.

Paralelno sa fotografijama, izložene su i privatne poruke koje su Maja i Ivana razmenjivale tokom lečenja. Postavljene jedna pored druge, poruke i fotografije govore različitim jezicima istog iskustva: dok slika beleži trenutak, poruka beleži brzinu kojom se strah izgovara, ublažava i deli.

Iz te razmene se vidi da iza svake fotografije stoji razgovor koji je trajao i pre i posle okidača, da slika nikada nije bila usamljen čin već deo neprekidnog dijaloga.

Maja i Ivana kamerom ne traže odgovor na pitanje zašto se bolest desila baš njima. One traže način da ostanu vidljive sebi i jedna drugoj dok se to dešava.

Naslov „Neko drugi“ na kraju se okreće i ka nama: iluzija distance nije samo trenutak pre dijagnoze, ona je i naš prvi refleks pred ovakvim slikama. Autorke ne traže da se poistovetimo sa njima, već da se zapitamo koliko je lako svakom od nas da postane neko drugi.

Marija Konjikušić, istoričarka umetnosti

NEKO DRUGI

Ivana i ja smo dugogodišnje prijateljice i koleginice. U razmaku od dva meseca obema nam je dijagnostikovan karcinom — meni na grliću materice, njoj na dojci.

U tom trenutku ja imam bebu od četiri meseca, Ivana dečaka od devet godina. Od tada postajemo i saborkinje.

Nakon šoka, straha i pitanja koje ova bolest donosi, usledili su pregledi, skeneri i magneti, razgovori sa psihijatrom i sa ženama koje su kroz ovo iskustvo prošle ili kroz njega i dalje prolaze.

Imala sam potrebu da svakodnevno zapisujem sve što mi se dešava — fizičke, emocionalne i psihičke promene — sa željom da ne zaboravim i da to možda jednog dana podelim sa nekim kome bude potrebno.

Za pisanje, međutim, nisam imala snage. Umesto toga, snimala sam kratke video-zapise i spontano fotografisala svoju svakodnevicu.
Ivana, kao neko ko se fotografijom bavi decenijama, ovom iskustvu je pristupila na svoj način — promišljenije i profesionalnije.

Ideju o izložbi nismo imale. Ona se pojavila kasnije, kroz razgovor sa Marijom Konjikušić, kustoskinjom izložbe.

Naša serija fotografija nastala je iz potrebe da izrazimo nešto što reči ne mogu dovoljno da opišu — trenutak kada se svet iznenada promeni.

Cilj nam je da prikažemo da svako može postati „neko drugi“ u jednom trenutku — da se realnost može promeniti bez upozorenja. Nadamo se da ćemo kroz ove slike i poruke posetiocima približiti krhkost i prolaznost svakodnevice.

Ovo nije samo priča o bolesti, već i o promeni, prihvatanju i ponovnom otkrivanju sebe u nekom drugom obliku.

Maja Nikolić je rođena 13. 05. 1984. u Pančevu. Do sada nije izlagala fotografije. Nekoliko godina je bila autor tekstova i fotografija na blogu Majusovi putopisi.

Ivana Karić je rođena 15. 01. 1973. u Beogradu. Učestvovala je na nekoliko grupnih izložbi među kojima su: 2020. pohvala na izložbi Kulturnog centra u Zrenjaninu „KaKO-VIDim život u vreme pandemije“, 2021. 29. ART MARKET „ON/OFF“ u Kući kralja Petra.

Izložbu „Neko drugi“ posvećujemo Jasminki Stojković Knežević, Kseniji Latinović, Aleksandri Hrib, Mini Bašić i svima koji više nisu sa nama, koji se sa ovom bolešću trenutno bore ili su je pobedili.