Dok u Evropi raste nervoza zbog Rusije, finski predsednik ima drugačiju poruku – Svet

Poslednjih dana vodeći evropski zvaničnici sve glasnije upozoravaju na intenziviranje ruskog hibridnog ratovanja, a poljski premijer Donald Tusk upozorio je da bi Moskva mogla poslati dronove ili projektile na teritoriju zemalja NATO-a koje podržavaju Ukrajinu „u narednih nekoliko meseci“.

Šef češke bezbednosne službe upozorio je da bi Rusija mogla izvesti „ograničeni upad, provokacije pod lažnom zastavom ili masovnu kampanju uticaja“ u roku od „meseci, a ne godina“.

Stub, međutim, šalje drugačiju poruku, prenosi N1 Hrvatska. Iako priznaje da Evropa mora da se pripremi za „nastavak hibridnih i sabotažnih napada“ Rusije, finski predsednik upozorava da Evropa ne bi trebalo da „preterano reaguje“ jer Moskva želi da zastraši saveznike kako bi usporili podršku Ukrajini.

„Moramo biti veoma oprezni i shvatiti da Rusija pokušava da destabilizuje i zastraši Evropu. I svaki put kada preterano reagujemo na hibridni napad, oni su zapravo na taj način dobili tu bitku“, rekao je Stubb za Politiko u intervjuu na marginama Generalne skupštine UN-a u Njujorku.

„Moramo ostati pribrani“

„Moramo takođe shvatiti da Rusiji nije u interesu, niti ima kapaciteta, da krene u eskalaciju punih razmera“, dodao je Stub. „Zato će nastaviti da zastrašuju, a mi jednostavno moramo, kako ja kažem, u ovoj situaciji ostati hladni, mirni i pribrani.“

Stub je pohvalio nedavnu odluku Nemačke da odgovornost za pokušaj napada dronom u Lajpcigu pripiše Rusiji.

„Upravo to treba da uradite. Treba upreti prstom i reći: znamo šta radite i ovo su posledice.“

S druge strane, Stub je ukazao na „preteranu reakciju“ nekih obaveštajnih službi koje „u osnovi govore: pa, vi ste sledeći“ kada je reč o mogućoj ruskoj invaziji.

„Mi za to ne vidimo dokaze“, rekao je i dodao:

„Mislimo da moramo biti budni i na oprezu. Ali, znate, mi imamo najdužu granicu NATO-a sa Rusijom, polovina ukupne granice je naša. Naše obaveštajne službe vide da postoje određene aktivnosti, ali trenutno nema neposredne vojne pretnje.“

Oprezni optimizam

Stub je takođe izrazio oprezni optimizam uoči sastanka američkog predsednika Donalda Trampa i njegovog ukrajinskog kolege Volodimira Zelenskog u Njujorku u utorak.

„Očigledno je da ove nedelje ovde nećemo dobiti mirovni sporazum“, rekao je.

„Ali ako bismo, na primer, dobili neku ideju ili okvir za prekid vatre na Crnom moru povezan sa žitaricama ili energetikom, mislim da bi to bio korak u pravom smeru.“

Stubb je dodao da se nada nastavku mirovnih pregovora u narednim nedeljama, uključujući i mogući sastanak ruskog predsednika Vladimira Putina i Zelenskog na samitu G20 u Majamiju u decembru.

„Videćemo šta predsednik Tramp može da postigne do sastanka G20. Može li da dovede Zelenskog i Putina za isti sto?“ rekao je Stubb, dodajući da je to „mogućnost“ i da bi predstavljalo „džekpot“, iako su pregovori trenutno još uvek „daleko od toga“.

Finski predsednik odbacio je i tvrdnje da bi upravo on mogao postati glavni evropski pregovarač u budućim mirovnim pregovorima sa Rusijom.

„Ne, ne mislim da je to baš u igri“, rekao je Stub.

„Ne mislim da će Evropa imati jednog predstavnika kao takvog“, rekao je, opisujući svoju ulogu kao pokušaj da „pomaže iz pozadine“.