Hrvatski mediji: Šta će biti sa Ćacilendom nakon Vučićeve ostavke? – Svet

Ćacilend je kolokvijalni i podsmehljivi naziv za šatorsko naselje postavljeno 6. marta 2025. godine, neposredno pre skupa 15. marta u talasu masovnih antivladinih protesta koje su predvodili studenti nakon pogibije 16 ljudi u urušavanju nadstrešnice na novorenoviranoj železničkoj stanici u Novom Sadu 1. novembra 2024. godine, piše Hina, a prenose i drugi hrvatski mediji.

Naziv, kao satirična kovanica, prvo među demonstrantima, a zatim i u javnosti, postao je poznat po reči „Ćaci“ po grafitu „Ćaci u školi“ koji su pristalice vlasti ispisale na zidu jedne novosadske škole tokom studentskih i učeničkih blokada, nepismenim povezivanjem vizuelne sličnosti ćiriličnih slova „Đ“ i „Ć“.

Višemesečno postojanje kampa nije samo izazvalo oštre političke sporove, već i podele u društvu sa dijametralno suprotstavljenim stavovima o njegovoj prirodi, svrsi i simbolici.

Kao odgovor na blokirane studente koji su u protestima okupirali šezdesetak fakulteta, kamp je navodno spontano organizovala grupa studenata „koji žele da uče“, nazivajući sebe Studenti 2.0.

Međutim, ispostavilo se da je naknadnim „migracijama“ brojnih Vučićevih pristalica, uključujući i osobu sa kriminalnom prošlošću, naselje postalo tvrđava nezvanične „garde“ kojom su Vučić i državni vrh praktično želeli da zaštite svoje pozicije i institucionalne izvore moći jer su ključne državne institucije u neposrednoj blizini.

Istovremeno, šatorsko naselje je sve vreme bilo pod vidljivom policijskom zaštitom, a uoči protesta 15. marta 2025. godine, oko njega su dovoženi traktori kao dodatno „obezbeđenje“.

Vojni analitičar Aleksandar Radić objasnio je prisustvo policije tvrdnjom da svrha Ćacilenda nije podrška vladi, već da služe kao paravan za raspoređivanje policijskih snaga.

Ovaj kamp, koji je od 12. aprila do kraja 2025. godine zauzimao oko 3,6 hektara u parku, proširio se i na prostor ispred Skupštine Srbije, blokirajući jednu od najprometnijih saobraćajnica u centru grada.

„Da nije bilo kampa u Pionirskom parku, vrlo je moguće da bi demonstranti zauzeli tu stratešku tačku, a onda bi pritisak na institucije bio veći, vidljiviji i fizički mnogo primetniji nego, recimo, blokade fakulteta“, rekao je Vladimir Simović, sociolog iz Centra za politike emancipacije.

Vučić i njegovi sledbenici i partijski drugovi opisali su logor kao „jedino slobodno mesto u Srbiji“, „malu teritoriju nepokorenog naroda i naroda koji drugačije misli“, ili „simbol slobode i otpora svim pritiscima, simbol postojanja Srbije“.

Vučić podnosi ostavku 27. septembra i počinje kampanju kao „običan građanin“.

Svrha postojanja Ćacilenda postala je i predizborno pitanje, nakon što je Vučić imenovan za nosioca liste „Ujedinjena Srbija“ srpske napredne stranke i najavio da će podneti ostavku 27. septembra.

Kada ga je novinar neočekivano provokativno pitao „kako ide pakovanje“ i da li će sa sobom poneti samo knjige kada bude napuštao zgradu Predsedništva ili će sa njegovim odlaskom biti uklonjeni i „Ćacilend“, šatori i „zločinci koji stoje ispod prozora“, Vučić je, iako vidljivo iznerviran, odgovorio: „Ponašaću se kao predsednik, ovako ću vam odgovoriti, a od 28. septembra ću to učiniti drugačije“.

U međuvremenu, metalna ograda oko Ćacilenda i Vučićeve zvanične kancelarije i dalje stoji, u parku se nalaze mobilni toaleti i nekoliko šatora, dok policije još uvek ima okolo, ali mnogo manje nego prethodnih meseci.

Vučić je u ponedeljak rekao da će 27. septembra podneti ostavku na mesto šefa države, a zatim „kao običan građanin“ početi kampanju za izbore 25. oktobra.

Vučić je nosilac izborne liste Srpske napredne stranke i, ako naprednjaci pobede, nada se da će postati premijer, što bi ga dodatno održalo na vlasti, koju su naprednjaci osvojili pobedom na parlamentarnim izborima 2012. godine.