Stručnjaci otkrivaju kada je najbolje vreme za dremku ako želite bolje pamćenje – Život

Naprotiv, istraživanja pokazuju da kratke dremke tokom dana može da bude korisno za mozak i da pomogne pamćenju, koncentraciji i budnosti.

Ipak, nije svejedno koliko dugo spavate, ali ni kada odlučite da odremate, piše Healthy.

Da li je dremanje dobro za mozak?

Ne postoji jednostavan odgovor na pitanje da li je dremanje generalno dobro ili loše za zdravlje, jer to zavisi od osobe, njenih navika spavanja i eventualnih zdravstvenih problema.

Kada je reč o pamćenju i kognitivnim funkcijama, međutim, rezultati istraživanja uglavnom idu u prilog kratkoj dnevnoj dremci.

Pregled 11 studija iz 2021. godine, u kojima su učestvovali odrasli između 20 i 73 godine, pokazao je da kratko spavanje tokom dana može da poboljša kognitivne sposobnosti, uključujući izvršne funkcije, pamćenje i budnost. Pozitivni efekti dremke, prema rezultatima tog pregleda, mogu da potraju najmanje dva sata nakon buđenja.

Sara Mednik, profesorka kognitivnih nauka na Univerzitetu Kalifornije u Irvajnu, navodi da dremka može biti korisna za različite ljude, a posebno za starije osobe koje noću ne uspevaju da spavaju dovoljno kvalitetno.

Prema njenim rečima, istraživanja pokazuju značajne koristi dnevnog spavanja za izvršne funkcije i dugoročno pamćenje kod starijih odraslih osoba.

Koliko dugo treba da traje dremka?

Stručnjaci uglavnom savetuju da popodnevno spavanje ipak ima vremensko ograničenje. Za neke ljude idealno je svega 20 do 30 minuta, odnosno ono što se često naziva „power nap“.

Takva kratka dremka može da doprinese boljem raspoloženju, budnosti, vremenu reakcije, kratkoročnom pamćenju, fokusu i koncentraciji.

Ali ako vam je potrebno više odmora, postoji i duža varijanta. Prema savetima Klivlendske klinike, dremka od 60 do 90 minuta takođe može imati pozitivan efekat na pamćenje i kreativnost.

Istraživanje objavljeno 2012. godine u časopisu Neurobiology of Learning and Memory ukazalo je na značaj 60-minutne dremke, tokom koje se može dostići faza sporotalasnog sna. Ova faza sna povezuje se sa procesima važnim za rast, pamćenje i funkcionisanje imunog sistema.

Još jedan eksperiment, objavljen 2015. godine u istom časopisu, pokazao je zanimljivu razliku. Učesnici su dobili listu reči koju je trebalo da zapamte, nakon čega je jedna grupa spavala 90 minuta, dok je druga gledala DVD. Kada je došlo vreme da ponove zapamćene reči, grupa koja je odremala uspela je da se seti većeg broja tačnih odgovora.

A kada je najbolje vreme za dremku?

Prema savetima profesorke Mednik, idealno vreme za dremanje je šest do sedam sati nakon buđenja.

Za većinu ljudi to znači period između 13 i 15 časova.

Dakle, ako ustajete oko 7 ujutru, period posle ručka može biti upravo ono vreme kada bi kratka dremka mogla najviše da vam odgovara.

Mednik takođe savetuje da dremanje bude što pravilnije, odnosno da se odvija približno u isto vreme. Na taj način telo može da se navikne na rutinu, pa bi trebalo da bude lakše i da zaspite kada dođe vreme za popodnevni odmor.

U zavisnosti od toga koliko vam je sna potrebno, dobra opcija može biti kratka dremka od oko 30 minuta ili duže spavanje od 60 do 90 minuta. Ako vam je cilj da malo „resetujete“ mozak usred dana, možda ipak nije loša ideja da povremeno zamenite još jednu kafu – kratkim odmorom.