Za samo četiri nedelje promenili su neke pokazatelje biološke starosti: Naučnici otkrili šta je bilo na njihovom jelovniku – Život

Ipak, postoji važna razlika između onoga što studija zaista pokazuje i naslova koji zvuči kao da smo pronašli način da se za mesec dana „podmladimo“ uz pomoć onoga što jedemo. Učesnici istraživanja nisu bukvalno postali nekoliko godina mlađi. Kod pojedinih grupa promenio se njihov profil biomarkera koji se koristi za procenu biološke starosti, odnosno način na koji se njihovo trenutno fiziološko stanje odražava kroz određene zdravstvene pokazatelje.

I upravo je taj deo istraživanja posebno zanimljiv.

Šta su naučnici zapravo istraživali?

Istraživači sa Univerziteta u Sidneju pratili su 104 osobe starosti između 65 i 75 godina. Eksperiment je trajao četiri nedelje, a učesnicima su tokom tog perioda bili pripremani i dostavljani obroci.

Nisu morali da broje kalorije niti da ograničavaju količinu hrane – mogli su da jedu koliko žele iz jelovnika koji im je bio određen. Učesnici su nasumično raspoređeni u četiri grupe, kako bi se uporedili različiti odnosi masti, ugljenih hidrata i izvora proteina.

Dve grupe su imale ishranu koja je uključivala i namirnice biljnog i životinjskog porekla, dok su druge dve grupe imale poluvegetarijanski režim, sa znatno većim udelom biljnih proteina.

Svaka od tih grupa bila je dodatno podeljena prema količini masti i ugljenih hidrata: jedna varijanta imala je više masti i manje ugljenih hidrata, a druga manje masti i više ugljenih hidrata.

Posle četiri nedelje istraživači su ponovo procenjivali biološku starost učesnika.

Najzanimljiviji rezultat nije bio tamo gde biste očekivali

Najizraženija promena zabeležena je kod grupe koja je jela i namirnice biljnog i životinjskog porekla, ali je njihov jelovnik sadržao manje masti i više ugljenih hidrata.

Kod njih je procenjena biološka starost nakon četiri nedelje bila oko 3,5 do 4,1 godinu niža u odnosu na grupu koja je unosila više masti, u zavisnosti od načina računanja.

Ali ovde dolazi najvažnija napomena: to ne znači da su učesnici za četiri nedelje stvarno postali četiri godine mlađi.

Koautor istraživanja Alister Senior objasnio je za ScienceAlert da bi takva interpretacija bila preterana. Preciznije je reći da su nakon promene ishrane imali profil određenih biomarkera koji je više odgovarao onome što se očekuje kod mlađe osobe,  piše Science Alert.

„Više ugljenih hidrata“ ne znači više slatkiša

Ovo je još jedna stvar koja bi mogla da se izgubi ako se rezultati istraživanja svedu na jednostavnu poruku da je „više ugljenih hidrata dobro“.

U jelovnicima koji su dali najbolje rezultate nisu dominirali kolači, slatkiši, beli hleb i rafinisani šećer. Ugljeni hidrati uglavnom su dolazili iz celovitih i minimalno prerađenih namirnica.

Istovremeno, grupe kod kojih je zabeleženo smanjenje procenjene biološke starosti unosile su više vlakana, manje masti i manje životinjskih proteina nego pre početka eksperimenta.

Jedno od mogućih objašnjenja naučnici vide u količini zasićenih masti. Razlika u njihovom unosu mogla bi da bude jedan od faktora koji su uticali na rezultate, mada istraživanje ne može sa sigurnošću da pokaže da je upravo to bio glavni uzrok promena.

Šta uopšte znači „biološka starost“?

Za razliku od hronološke starosti, koju jednostavno računamo prema datumu rođenja, biološka starost pokušava da opiše stanje organizma.

U njenu procenu mogu da budu uključeni različiti parametri – krvni pritisak, nivo šećera i holesterola u krvi, insulin, pokazatelji upalnih procesa, telesna masa i obim struka.

U ovoj studiji korišćena je takozvana Klemera-Doubal metoda (KDM), koja različite zdravstvene pokazatelje objedinjuje u jednu procenu biološke starosti.

Problem je, međutim, što se ti parametri mogu menjati relativno brzo.

Ako, na primer, promenite ishranu, šećer u krvi, krvni pritisak ili nivo holesterola mogu da reaguju mnogo pre nego što bi se bilo šta moglo smatrati stvarnom promenom procesa starenja.

Zbog toga autori istraživanja ostavljaju otvoreno pitanje: da li je četvoronedeljna promena ishrane zaista uticala na proces starenja ili je samo poboljšala trenutno fiziološko stanje učesnika?

Ova studija ne može da pruži konačan odgovor.

Četiri nedelje nisu dovoljne za velike zaključke

Istraživanje ima još nekoliko ograničenja.

Pre svega, trajalo je samo četiri nedelje i obuhvatilo relativno mali broj ljudi. Svi učesnici bili su stariji Australijanci, između 65 i 75 godina, i već na početku istraživanja imali su relativno dobre fiziološke pokazatelje.

Naučnici takođe nisu mogli da utvrde da li bi se promene zadržale nakon što bi učesnici prestali da dobijaju posebno pripremljene obroke.

Još važnije, nije poznato da li bi ovakav način ishrane dugoročno mogao da utiče na rizik od bolesti povezanih sa starenjem ili na životni vek. Za takve zaključke potrebne su mnogo duže i obimnije studije.

Ipak, rezultati su zanimljivi jer pokazuju koliko brzo organizam može da reaguje na promenu načina ishrane.

Ne možemo na osnovu ove studije reći da se starenje može „vratiti unazad“ za mesec dana. Ali možemo reći da ono što stavimo na tanjir potencijalno može veoma brzo da se odrazi na metabolizam i druge pokazatelje zdravlja.

Drugim rečima, četiri nedelje možda nisu dovoljne da postanemo mlađi, ali izgleda da mogu biti dovoljne da naše telo pokaže merljive promene.

Studija je objavljena u naučnom časopisu Aging Cell.