Analiza izbora u dve savezne države u Nemačkoj: Najgori poraz za CDU od 1949. godine, AfD učvršćuje vodeću poziciju – Svet

Na paralelnim izborima u glavnom gradu Berlinu, krajnje leva stranka Die Linke osvojila je 25 odsto, dok je udio Mercovih konzervativaca (CDU), koji su do sada vladali Berlinom u koaliciji sa SPD-om, drastično pao na 19 odsto. AfD je ojačao i u liberalnom Berlinu sa 16 odsto, podseća Klix.

Merc je uzdrman, ali (još uvek) nije poražen

Rezultati predstavljaju ozbiljan udarac za Merca i njegovu stranku CDU, čiji su se glasači okrenuli AfD-u, sve više sumnjajući da sedamdesetogodišnjak može da oživi nemačku privredu i smanji troškove života.

Suočen sa najnižim rejtingom podrške koji je ikada zabeležen za nekog kancelara, Merc, koji je i sam ishod opisao kao „katastrofu”, nalazi se pod pritiskom da sprovede obećane reforme, dok se istovremeno pojačavaju zahtevi za njegovu ostavku nakon manje od 17 meseci na toj funkciji, piše Rojters.

Iako je Merc nagovestio da će ostati na položaju i nastaviti sa sprovođenjem reformi, gubici pretrpljeni na izborima u nedelju dovode u pitanje njegov položaj unutar CDU-a, čiji je rezultat u Meklenburg-Zapadnoj Pomeraniji bio najlošiji na bilo kojim pokrajinskim izborima još od 1949. godine.

Mercov oslabljeni položaj lidera najveće i najmoćnije članice Evropske unije mogao bi da ugrozi jedinstvo bloka, u kojem stranke krajnje desnice nastavljaju da jačaju, dok su odnosi sa Sjedinjenim Državama značajno zahladneli, a ekonomski pritisci se pojačali.

AfD učvršćuje vodeću poziciju

AfD je značajno ojačao u obe savezne države i postao najjača stranka u Meklenburg-Zapadnoj Pomeraniji, gde je više nego udvostručio svoj rezultat u odnosu na 2021. godinu.

Ovo je drugi put u dve nedelje da je AfD osvojio najveći broj glasova na pokrajinskim izborima u Nemačkoj – nakon pobede u Saksoniji-Anhaltu ranije ovog meseca – čime je dodatno ojačao svoju poziciju uoči saveznih izbora zakazanih za 2029. godinu.

AfD, koji je već najjača stranka prema anketama na nacionalnom nivou sa podrškom od 29 odsto, pridobio je glasače obećanjima o odlučnim merama za deportaciju stranaca koji nemaju pravo boravka u Nemačkoj, kao i zalaganjem za povratak na jeftine ruske energente i promovisanje konzervativnijih vrednosti zasnovanih na modelu tradicionalne porodice.

Međutim, druge velike stranke izbegavaju koalicije sa AfD-om, primenjujući strategiju „vatrozida”, zbog čega je malo verovatno da će ta stranka učestvovati u vlasti u Meklenburg-Zapadnoj Pomeraniji ili u Berlinu, gde je zauzela treće mesto.

Stvaranje koalicija postaje sve teže

Kako AfD jača, a glasovi se raspodeljuju na veći broj stranaka, sve je teže obezbediti stabilnu većinu.

Preliminarni rezultati ukazuju na to da bi budućoj vladi u Meklenburg-Zapadnoj Pomeraniji bila potrebna saradnja tri stranke kako bi mogla da funkcioniše. Ova fragmentacija zahtevaće veću spremnost na kompromis u zemlji kojom su tradicionalno upravljale vlade sastavljene od dve stranke.

Tročlana koalicija „semafor” (nazvana tako prema stranačkim bojama), formirana 2021. godine kao prvi takav savez na saveznom nivou, raspala se nakon manje od tri godine.

Strategija „vatrozida” do sada je sprečavala AfD da dođe na vlast, ali sve veća privlačnost te stranke među biračima pokreće pitanje da li je ta strategija i dalje održiva.

Ove promene primoravaju političke rivale da razmotre alternativne koalicione aranžmane. U Meklenburg-Zapadnoj Pomeraniji, najverovatnija opcija je da Socijaldemokratska partija, koja je osvojila drugo mesto, proširi svoju postojeću koaliciju sa strankom Levica uključivanjem Zelenih.

U Berlinu bi pobednička Partija levice mogla da formira većinu sa SPD-om i Zelenima.

Eekonomska zabrinutost utiče na ishod izbora

Slaba nemačka ekonomija postaje odlučujući faktor na izborima, pri čemu su glasači iz celog političkog spektra nezadovoljni visokim troškovima života i ekonomskom neizvesnošću.

Kampanja u obe savezne države odvijala se u senci naglog rasta cena goriva, povezanog sa sukobom na Bliskom istoku, i otpuštanja desetina hiljada radnika u nemačkoj industriji.

Godine ekonomske stagnacije navele su neke glasače da potraže alternativu van političkog centra. U Berlinu je Partija levice privukla pažnju fokusom na nedostatak stanova u gradu, obećavajući izgradnju novih, pristupačnih stanova, prinudno snižavanje kirija za nekretnine čije su cene 20 odsto ili više iznad lokalnog proseka, kao i ograničavanje kratkoročnog izdavanja stanova turistima.

AfD je pridobila podršku predlogom za ponovno aktiviranje gasovoda „Severni tok” iz Rusije, koji se završava u Meklenburg-Zapadnoj Pomeraniji.

Stranka tvrdi da bi ponovno puštanje gasovoda u rad sa ruskim gasom smanjilo troškove energije.

Glasači se okreću od političkog centra

Radikalno leva stranka „Di Linke” (Die Linke) takođe je ostvarila značajan uspeh, dok su se nezadovoljni glasači udaljavali od političkog mejnstrima.

U Meklenburg-Zapadnoj Pomeraniji, „Di Linke” je privukla 28.000 glasača koji su prethodno podržavali Mercovu konzervativnu CDU i 45.000 onih koji su glasali za SPD (stranku levog centra), prema podacima istraživanja agencije „Infratest dimap” za emitera ARD.

Ovi podaci ilustruju sve veću privlačnost stranke među tradicionalnom radničkom bazom SPD-a.

Premijerka Meklenburg-Zapadne Pomeranije Manuela Švezig iz SPD-a izjavila je da su protivljenje pružanju pomoći Ukrajini i podrška projektu „Severni tok” sa Rusijom bili među razlozima zbog kojih su glasači u tom regionu bivše Istočne Nemačke prešli na stranu AfD-a, stranke koja važi za proruski orijentisanu.

Prema preliminarnim podacima, SPD je u Berlinu izgubio oko 36.000 glasača u korist Partije levice. Zeleni, koji često imaju ključnu ulogu u formiranju vlasti u nemačkoj politici, izgubili su 51.000 glasača u korist te stranke.

S