Boris Tadić: Sahrana ratnog zločinca Ratka Mladića bila je izraz političkog ludila – Politika

Tadić, u čijem mandatu je 2011. Mladić izručen Haškom sudu za ratne zločine, ocenio je u emisiji Pokreni se na Novoj S, za vikend, da posledice političkog ludila Srbiju pogađaju periodično.

„Mi živimo pravo političko ludilo. I mi smo jedan specifičan primer takvog ludila na evropskom tlu. Nažalost, nismo jedini u svetu, jer mi imamo jednu dramatičnu situaciju u svetu i ovog trenutka, ali to mora da se izmeni“, rekao je Tadić.

„Suština moje politike, dozvolite mi samo da objasnim, je bila da umirim političke strasti, da spustim temperaturu u srpskom narodu i u regionu. To sam i uradio u procesu pomirenja tada sa Josipovićem, pre toga sa Sanaderom. Da u tim okolnostima na jedan racionalan način regulišemo naše odnose, da krivce pošaljemo u Haški tribunal, nadajući se da će on biti objektivan sve vreme.
To se, nažalost, nije desilo. Ali mi smo uradili naš deo posla. Mi imamo zato moralni kapacitet da sada i kritikujemo međunarodnu zajednicu. Evo, ja gde god idem, to i radim“, naveo je bivši predsednik.

Naglasio je da je on veliki protivnik nacionalizma, šovinizma i lažnog patriotizma, „to su naprednjaci, radikali i sve te, u stvari, pljačkaške stranke“, ocenjujući da su Vučić i „takozvane patriote uvek zloupotrebljavali identitetsko pitanje“.

Tadić je najavio da putuje u Njujork, na predstojeće zasedanje Generalne skupštine UN, gde će govoriti o situaciji u Srbiji.

Bivši predsednik Srbije je u emisiji ispričao i da je njegova sadašnja stranka SDS među prvima donela odluku o podršci Studentskom pokretu i Studentskoj listi, na sednici Glavnog odbora pre više od godinu dana, ali da je to medijski zatrpano.

Ispričao je i da je on u politiku ušao kroz studentski aktivizam i to 1978. godine, u maloj organizaciji koja je negovala sećanje na veliku studentsku pobunu 1968. godine:

„Ja sam u stvari u politiku ušao u jednu studentsku organizaciju koja je bila neformalna i polu-legalna, ili polu-ilegalna, kad sam bio student. To je bila jedna mala organizacija, i mi smo negovali sećanje na demonstracije 1968. godine.To je bilo neke 1978. godine, kada sam ja ušao u taj neki mali pokret. I mi smo bili jedna tačka otpora. Želeli smo da uspostavimo demokratiju, želeli smo Srbiju u Evropskoj zajednici, tada Evropskoj uniji, i borili smo se za demokratiju, i rizikovali smo svoje živote. Jedan od naših prijatelja, Radomir Radović, je izgubio život u toj borbi. Evo, da se podsetimo i toga. Studenti su uvek nosili žrtve i veliki teret pritiska vlasti, službe bezbednosti, takozvane duboke države. To su uradili i ovi studenti“, ocenio je Tadić.

Za sadašnje studente je naveo da je za njega bilo vrlo značajno „da vidim njihovu spremnost da se suprotstave, i pokazali su hrabrost koja je izuzetna“.

„Malo me to podsetilo na nekada moja rana studentska vremena, i ta veza je bila potpuno prirodna. S druge strane, studenti su uneli jednu novost koja je veoma zanimljiva: taj decentralizacioni proces, u kome su oni neprekidno menjali, uslovno govoreći, svoje radno vođstvo, a ne političke lidere, nego radno vođstvo“, istakao je.

„Sprečio je Vučićev model vladanja, koji je razarao sve političke stranke brutalnim, odvratnim, neljudskim napadima na političke lidere opozicije i svih koji mu se suprotstavljaju, građanskih slojeva i tako dalje. Sprečio je da targetira te studentske lidere. Dakle, studenti su uneli jednu tehnologiju u politiku koja je bila jedino moguća u ovom trenutku, kako bi se gradila snaga jednog pokreta. I to su uradili. Dakle, Vučić nema rešenje za studentski pokret“, zaključio je Boris Tadić za Novu S.