Svetske berze: Skuplji novac i dalje glavni fokus ulagača – Ekonomija

Indeks S&P 500 je neznatno oslabio i faktički se zadržao na nepromenjenom nivou, dok je indeks tehnoloških akcija, Nasdaq, porastao 0,7 procenata.

Američka centralna banka, Fed, po prvi put u više od tri godine povećala je prošle sedmice kamatu za 25 baznih poena na raspon 3,75-4,00 odsto kako bi ubrzala borbu sa inflacijom koja se više od pet godina nalazi iznad njenog targeta od dva odsto. Ova odluka bila je široko očekivana, a svih 12 članova Monetarnog odbora koji imaju pravo glasa opredelilo se za povećanje kamata.

Kada su u pitanju izgledi za narednih period, većina članova Odbora očekuje nastavak rasta kamata. Četiri učesnika očekuju rast kamate do kraja godine od 50 baznih poena, 12 učesnika još jedno povećanje od 25 baznih poena, a svega dva člana očekuju nepromenjenu kamatu.

Posmatrano dugoročnije, u narednoj godini se ne očekuje povećanje kamata, dok bi jedno smanjenje moglo da usledi u 2028. godini i najmanje jedno u 2029. godini.

Fed je saopštio da privreda „raste solidnim tempom“, uz stabilnu ocenu stanja na tržištu rada. Kada su u pitanju inflatorna očekivanja, Fed vidi indeks troškova lične potrošnje ove godine na 3,7 odsto odnosno 3,4 odsto kada se izuzmu hrana i energenti, što je za po 10 baznih poena više u odnosu na junsko saopštenje.

Takođe, ova centralna banka ne očekuje da bi se mogao dostići target inflacije sve do 2029. godine, premda sledeće godine očekuje usporavanje inflatornih pritisaka.

I pre prošlonedeljnog zasedanja Fed-a prinosi na obveznice nastavili su da rastu, i samo od avgustovskog zasedanja u Džekson Holu prinos na 10-ogodišnje obveznice je skočio 25 baznih poena.

Prinos na ove dužničke papire prošle sedmice je premašivao pet procenata i dostizao nivoe poslednji put viđene 2007. Japanski prinosi popeli su se na najvišu stopu od 2000. godine, dok je Velika Britanija ovu cenu zaduživanja poslednjih put imala u vreme svetske finansijske krize 2008. godine.

Na korporativnom polju, ponovo su trendovi na AI polju dominirali ovom scenom. Čelnici najvećih platformi za AI, kao što su kompanije Anthropic, OpenAI, Alphabet-ov Google i Meta Platforms, pozvali su na promišljeno usporavanje tempa razvoja svojih najnaprednijih i najprofitabilnijih vodećih modela, upozoravajući na eskalaciju sistemskih rizika.

Pozivi na oprez usledili su nakon nekoliko bezbednosnih incidenata velikog odjeka, u kojima su vodeći developeri obelodanili da su autonomni AI agenti tokom evaluacionih testova upali ili nehotično hakovali u mreže trećih kompanija.

Američki predsednik Tramp izjavio je za vikend da planira da osnuje federalno telo (AI Force) i imenuje posebnog „cara” za AI koji bi nadgledao ovaj brzorastući tehnološki sektor, za koji je predvideo da bi na kraju mogao da čini četvrtinu ekonomske aktivnosti zemlje.

Poručio je da će njegova administracija pružiti zaštitu ovoj industriji, dok će se nepravilnosti sankcionisati kroz već postojeće mehanizme krivičnog i građanskog prava.

Kapitalna ulaganja najvećih tehnoloških kompanija ove godine bi mogla da preskoče nivo od dva odsto američkog BDP-a, što je duplo više od zamaha ulaganja telekomunikacionih kompanija s kraja devedesetih godina u vreme Internet buma.

Sa najavljenim ubrzanjem ulaganja očekuje se da bi ovaj gep u narednim godinama mogao biti i povećan.

Dobitnik nedelje

Akcije američke kompanije za sajber bezbednost, CrowdStrike (CRWD), skočile su prošle sedmice 15 procenata na 237,7 dolara nakon talasa upozorenja vodećih stručnjaka o bezbednosnim rizicima ubrzanog razvoja naprednih AI modela.

Ove vesti stavile su u fokus i ranije objavljene dobre kvartalne rezultate kompanije koji su pokazali rast poslovanja od 26 odsto, dok su istovremeno podignuti poslovni izgledi na nivou godine.

Akcije kompanije u tekućoj godini više su nego duplirale vrednost.

Gubitnik nedelje

Akcije najveće striming kompanije, Netflix (NFLX), pale su u petak skoro pet procenata na 71,8 dolara, nakon što su pojedini analitičari ukazali da je prosečno vreme koje korisnici provode na platformi palo za oko osam odsto u prvoj polovini godine.

Ova kompanija se bori da održi visoke stope rasta nakon što nije uspela da preuzme biznis WBD-a, a dobija i novu konkurenciju u vidu AI sadržaja.

Od početka godine akcije Netflix-a beleže pad od oko 23 odsto, dok su u zadnjih godinu dana u minusu više od 40 procenata.

Autor je glavni broker brokerske kuće Momentum sekjuritiz.