Za šta je grad Beograd dobio milijardu dinara od države? – Ekonomija

Reklo bi se – gde ima tu se i rasipa. Sat koji se nekoliko puta kvario – sada je već više od deset dana bez kazaljki. Gradska vlast ga je novcem građana platila oko 100.000 evra. Ali, nema probleme samo Beogradski sat. Nešto ne štima ni u gradskoj kasi. Beograd je ponovo dobio pomoć države – sada milijardu dinara. Međutim, izostalo je zvanično obrazloženje na šta je taj novac tačno otišao, piše N1.

„Ja to vidim kao nastavak prakse presipanja iz šupljeg u prazno, nema para, presipa se na nekom drugom mestu, mora da se zakrpe neke rupe, naročito sada pred izbore“, kaže ekonomista Goran Radosavljević.

„Ovo su vam najveći radovi u centru grada od Drugog svetskog rata. Najveća promena i saobraćajna i estetska će biti upravo u ovom sada periodu“, izjavio je gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić.

I dok gradonačelnik najavljuje najveće radove ikada – Beogradu se gomilaju dugovi.

„On već ima sedam milijardi duga, još pet milijardi će da uzme, to je jedno neodrživo finansiranje, na osnovu ovih finansija grada, možemo da zaključimo da situacija nije dobra i da će grad morati da menja politiku. Ne može samo da se asfaltira i ne može samo da se deli socijlana pomoć i druge stvari, mora nešto i da se privređuje“, navodi Ivan Radak iz Forbes Srbija.

Ne menja se, čini se, ni politika – kad je teško tu je republička kasa. Beograd je do sada u nekoliko navrata dobijao finansijsku pomoć države.

„Pre samo par meseci u julu su se dogodila još dva transfera iz budžetske rezerve, ukupno oko 1,2 miliona su tada bila, sa ovim transferom smo stigli do nekih 9,7 miliona evra u jednom prilično kratkom periodu i to je još samo jedan od pokazatelja da Grad Beograd i njegova kasa jesu u ozbiljnim problemima“, kaže novinarka Dunja Marić.

Zbog toga je još pre nekoliko meseci MMF mahao crvenom zastavicom. Osim što se gradski budžet našao pod njegovim nadzorom, MMF je upozorio i da je jedan od fiskalnih rizika za budžet Srbije upravo Grad Beograd.

Za ekonomistu Gorana Radosavljevića to nije iznenađenje.

„Problem su pre svega rashodi, neracionalno trošenje, verovatno velika pljačka javnih resursa, projekti koji koštaju u neverovatnim iznosima. Sad smo se već navikli da to nisu desetine miliona evra asfaltiranje jedne ulice, sad smo došli do 18 miliona evra za kilometar linijskog parka što košta kao najskuplji auto-putevi na Balkanu“, kaže Radosavljević.

A da li Beograd grca u dugovima i zbog čega je ponovo dobio finansijsku injekciju države – i na šta je tačno otišla milijarda iz republičkog budžeta – pitali smo gradsku upravu – odgovor čekamo.