Emotivna drama o migraciji, odrastanju, potrazi za boljim životom: Na Festivalu Herceg Novi predstavljena ekipa filma “Dom” – Kultura

„Dom“ je doživeo svetsku premijeru na festivalu u Roterdamu, bio je u selekciji i upravo završenog Sarajevo Film Festivala, u Herceg Novom je prikazan van konkurecije, a ova emotivna porodična drama o migraciji, odrastanju, potrazi za boljim životom nastala je po autobiografskoj priči rediteljke.

Početkom ratova 90-tih, Marijana Janković je kao šestogodišnja devojčica sa roditeljima otišla iz Berana i nastavila život u Danskoj. Njena dva starija brata ostala su da žive sa bakom, i nikada nisu prihvatili da im novi dom bude strana zemlja, koja se pokazala kao teško i nepoznato okruženje…

Pored Dejana Čukića, Nade Šargin i devojčice Tare Čubrilo koji igraju glavne junake, u velikoj glumačkoj ekipi su i Dubravka Drakić, Zlatko Burić, Nikola Kojo, Branislav Trifunović, Trine Dyrholm, Jesper Christensen, Claes Bang…, a pojavljuje se i Marijana Janković.

Kako je istakla na današnjoj konferenciji za novinare, iako ratne 90-te nisu fokusirane u filmu, generacija njenih roditelja je tih godina odlazila odavde u inostranstvo i sigurniji život sa malim koferom, ne znajući nikoga, nemajući socijalne mreže, novac, ničiju podršku.

– Ništa nisu imali, ali ipak su nešto uspeli. Za mene su oni tihi heroji. Oni su samo radili, nekako strpljivo posmatrali svoju decu i podneli veliku žrtvu za njihov bolji život. Imala sam potrebu da upravo to ispričam u ovom filmu. Ali, „Dom“ nije u potpunosti autobiografski, u ovoj priči postoji i fikcija,

– Sa ovim filmom vratila sam se u moju Crnu Goru, imala sam želju da sve to što sam nosila u sebi i što dosta ljudi, ne samo sa Balkana nego iz čitavog sveta koji su otišli negde u potrazi za novim domom, isto osećaju – navela je Janković.

Prema rečima Nade Šargin, koja igra majku, njena junakinja je onaj tip žene kojoj je porodica mnogo više od zajednice.

– Porodica je deo njenog identiteta, njen suprug je drugi deo nje, a deca su joj sve u životu. Ovaj film istovremeno govori o iskustvu mnogih ljudi, ne samo onih u migraciji, to je priča o svakoj porodici koja je prolazila kroz neke teške momente. Meni je bilo bitno što je u „Domu“ porodica na kraju ostala zajedno – u tome vidim poruku ove priče da ljubav može opstati uprkos svemu – izjavila je Nada Šrgin.

Dejana Čukića smo videli u ulozi oca, koji je za njega, kako je objasnio, čoveku koji jako voli svoju porodicu i sve bi učinio za svoju decu, ali istovremeno nosi u sebi određenu moralnu i psihološku težinu i problematiku zbog sredine iz koje je potekao, i sadašnjosti na koju se teško navikava.

– U ovom filmu ima iskustva svih ljudi koji su otišli u inostrastvo i počinjali neki novi život, koji nije bio nimalo jednostavan. Neki su se zauvek osećali strancima i tamo, i u zemlji iz koje su potekli – istakao je Čukić.

Dubravka Drakić je ukazala da ova priča obiluje detaljima koji govore o duboko intimnim odnosima među članovima porodice, zbog čega joj je bilo značajno što je deo takve dramaturgije, ali i zbog uloge koja je za nju drugačije iskustvo.

– Kao neko ko je u crnogorskoj kinematografiji često igrao crnogorske sestre, bilo mi je zadovoljstvo što u ovom filmu nisam tipična sestra iz ove sredine. Moja junakinja je žena koja je prvo imala hrabrosti da ode. Drugo, imala je hrabrosti da ode da radi i živi u nekoj drugoj zemlji. I treće, imala je hrabrosti da se suprotstavi i uđe u sukob sa bratom koga neizmerno voli, Upravo je taj sukob važan, jer nije nešto što se često prikazuje u okviru naših tradicionalnih porodičnih odnosa – istakla je Dubravka Drakić.

Teme koje povezuju publiku

Drugi deo prve konferencije za novinare bio je posvećen filmu „Život u ritmu“ (Life in a beat9 rediteljke Amerisse Baste, koji se prikazuje na tvrđavi Forte Mare, u programu najboljih evropskih ostvarenja.

Film je nastao u koprodukciji Grčke, Kipra, Bugarske, Francuske, Severne Makedonije i Crne Gore, a kako je objasnila rediteljka, u stvaranju priče pored ličnog iskustva, koristila je i iskustva svojih prijatelja, posebno iz Grčke, u periodu ekonomske i društvene krize.

– Radnja filma je smeštena u Atinu, ali ne u njene turističke i prepoznatljive delove. U središtu priče su teme koje prepoznajemo kao zajedničke ljudima iz različitih društava. To su stvari koje mi percipiramo i u Grčkoj i u Crnoj Gori. A jedna od centralnih tema je žena koja pokušava da opstane u svom radnom okruženju i da zadrži kontrolu nad sopstvenim životom i telom – izjavila je rediteljka.

Prema rečima Marka Jaćimovića, koproducenta, posebno je značajno što ovaj film predstavlja prvi korak saradnje Crne Gore sa grčkom kinematografijom.

– Nadam se da je otvoren put da uslede i druge koprodukcije, i da neki naš film dobije podršku u Grčkoj. Drugo, važno je pokazati da crnogorske kompanije imaju kapacitet, da su sposobne i da mogu biti deo međunarodnih filmskih projekata, kojih je sve više – istakao je Jaćimović.