“Mogući dvosmislen presedan za balkanske zemlje”: Analiza Gardijana poziva Fon der Lajen Kanadi da postane “pridružena članica” – Svet

Lider jedne hrabre, istomišljeničke liberalne demokratije, koja je uvučena u neželjeni trgovinski rat sa svojim mnogo većim i moćnijim susedom, Karni je prešao Atlantik i prisustvovao ovom centralnom događaju evropskog političkog kalendara kako bi pokazao zajedničke vrednosti svoje zemlje i njenu želju za bližim odnosima sa EU. Nagrađen je ovacijama na nogama i prvom ponudom ikada izmišljenog statusa „pridruženog člana“ EU.

Ovaj naziv koji grandiozno zvuči više predstavlja gest političke podrške i uzajamne naklonosti nego bilo kakvu obavezujuću vrstu angažmana, objašnjava u analizi za Gardijan Pol Tejlor, viši gostujući saradnik u Evropskom političkom centru.

EU nema status pridruženog članstva u svojim osnivačkim ugovorima. Ona zaključuje sporazume o pridruživanju sa bliskim zemljama, od kojih neke vremenom postanu članice Unije. Takođe ima sporazume o partnerstvu, trgovini i saradnji sa udaljenijim prijateljima — u srećnija vremena imala je takav sporazum i sa Rusijom.

Međutim, upotreba reči „članstvo“ u vezi sa Kanadom, koja ne ispunjava geografski kriterijum za članstvo, mogla bi da stvori dvosmislen presedan za brojne balkanske i istočnoevropske zemlje koje zaista pregovaraju o pristupanju Uniji — kao i za Veliku Britaniju, koja je pre desetak godina naglo napustila EU, ali sada želi da joj se ponovo približi.

Ukrajina je u maju žestoko odbacila bilo kakav takav „pridruženi“ status, kada je nemački kancelar Fridrih Merc izneo ideju da bi on mogao da posluži kao stepenica ka eventualnom punopravnom članstvu u EU. Države Zapadnog Balkana, koje na pristupanje čekaju više od dve decenije, ne žele nikakvu takvu međufazu.

Za Kanadu, međutim, počasni naziv predstavlja izraz evropske solidarnosti u njenom sukobu sa SAD Donalda Trampa, kao i određeni stepen bliskosti u pogledu temeljnih vrednosti. Time se odgovara na Karnijev ključni poziv iz Davosa u januaru na stvaranje saveza istomišljeničkih „srednjih sila“ koje bi zajedno nastojale da očuvaju što veći deo međunarodnog poretka zasnovanog na pravilima.

Karnijevo prisustvo u Strazburu, kao i njegovo odobravanje inicijativa EU u oblasti slobodne trgovine, regulacije tehnologije i odbrane, učinili su Evropsku uniju poželjnijom na globalnom nivou nego što ona ponekad izgleda građanima Evrope koji su ogorčeni i koji bi na nacionalnim izborima naredne godine mogli da glasaju za evroskeptične populiste.

Fon der Lajen se verovatno nada da će se deo sjaja kanadskog premijera preneti i na uzdrmani projekat evropskih integracija, koji se suočava sa pritiscima ne samo predatorskih velikih sila i neprijateljski nastrojenih velikih tehnoloških kompanija već i neposlušnih vlada koje nerado dele vlast i udružuju suverenitet u osetljivim oblastima kao što je odbrana.

Bliža saradnja sa Kanadom i drugim istomišljenicima, poput Indije, Japana, Australije i Novog Zelanda, može da pojača globalni uticaj EU i pomogne u izgradnji savezništava u odbrani demokratije, otvorene trgovine zasnovane na pravilima i sigurnosti snabdevanja ključnim sirovinama.

Međutim, ona ne može da ublaži hitne pretnje sa kojima se Evropa suočava zbog sve neobuzdanije ruske agresije, niti može da bude zamena za osvetoljubive SAD koje pod Trampom, čini se, odlučno idu ka povlačenju iz evropske bezbednosti.

Fon der Lajen je ponudila tri inicijative za suočavanje sa ovim izazovima. Predložila je novi mehanizam EU, usklađen sa bezbednosnim konsultacijama iz Člana 4 NATO-a, koji bi omogućio državama da pokrenu hitne konsultacije EU ukoliko postanu žrtve takozvanog hibridnog ratovanja — sajber-napada, upada dronova, presecanja podmorskih kablova, sabotaže železnice, ometanja elektroenergetske mreže i kampanja dezinformisanja.

Vreme je za „priručnik za borbu protiv hibridnih pretnji“, rekla je ona, u kojem bi EU prevazišla samo jačanje otpornosti i zauzela čvršći pristup odgovoru na prikriveno ratovanje.

Ostaje da se vidi da li sve države članice imaju dovoljno spremnosti da rizikuju eskalaciju uzvraćanjem Rusiji, čak i ako takvi hibridni napadi počnu da odnose ljudske živote. Članice EU i NATO-a koje imaju ofanzivne sajber-ratne kapacitete mogle bi i trebalo bi da uzvrate već sada kako bi Moskvi postavile jasne granice, na primer tako što bi onesposobile ruske energetske mreže ili aerodrome kao upozorenje. Ali to su nacionalne mere o kojima se verovatno neće javno raspravljati niti će biti zajednički odobrene u savetima NATO-a ili EU.

Evropske zemlje su otišle dalje od sankcija kako bi onesposobile rusku „flotu iz senke“, koju čine stari i dotrajali tankeri za prevoz nafte — zaplenjujući ih ili zadržavajući ih iz bezbednosnih razloga ili zbog osiguranja, kao što su povremeno činile Francuska i Velika Britanija, i uskraćujući im prolaz kroz strateški osetljive moreuze.

Ali svaka takva akcija mora biti pažljivo osmišljena kako bi imala odvraćajući efekat, a ne da podstakne Vladimira Putina na sve smelije izazivanje, koje bi moglo da preraste u širi rat.

Druga inicijativa Fon der Lajen, koja će biti detaljnije predstavljena u ažuriranoj evropskoj bezbednosnoj strategiji koja bi trebalo da bude objavljena sledećeg meseca, jeste poziv na formiranje evropskog saveta za bezbednost — u koji bi, pored država EU, bili uključeni Ukrajina, Velika Britanija i Kanada — koji bi usmeravao sve veće napore kontinenta u oblasti odbrane.

Takva „koalicija voljnih“, za koju sam se i sam zalagao, zaista bi mogla da obezbedi vođstvo na najvišem nivou i forum za upravljanje krizama. Izazov će biti da joj se obezbede stvarni mehanizmi moći i da se izbegne pretvaranje u puko mesto za razgovore.

Potez Fon der Lajen prema Kanadi je dobrodošao jer pokazuje da imamo prijatelje koji su spremni da povežu svoju sudbinu sa našom u teškim vremenima. Ali on sam po sebi nije rešenje za hitne bezbednosne probleme sa kojima se kontinent suočava.