Svakodnevni protesti protiv presude Tačiju i ostalima: Nema drugačijeg mišljenja o OVK, ali njihove žrtve i dalje postoje – Politika

Okupljanja podrške liderima OVK-a su u Prištini krenula i pre izricanja presude, 12. septembra kada je udruženje “Sloboda ima ime” organizovala “Marš za slobodu”.

Uz povike „OVK“, demonstranti su u tada nosili fotografije četvorice optuženih sa natpisima: „U ime naroda, proglasite ih nevinim“, „Oslobodioci, vratite ih kući“ i „Kosovo čeka“.

Obraćajući se okupljenima, lider ratnih veterana Hisni Gucati rekao je da je „sloboda Kosova izvojevana žrtvom“, te dodao da „nijedan sud neće moći da izbriše tu istinu.“

Ova atmosfera se prelila i na “doček presude” pred platnom na trgu u Prištini gde je hiljade Albanaca pratilo izricanje presude i čulo vest da su Haštim Tači, Kadri Veselji, Redžep seljimi i Jakup Krasnići osuđeni na ukupno 81 godinu.

Odmah nakon izricanja presude, nezadovoljni demonstranti su se zaputili ka zgradi EULEX-a gde je došlo do incidenata nakon što su počeli da bacaju kamenice id ruge predmeta ka objektu. Istovremeno, iako je bilo raspoređenih pripadnika Kosovske policije pod punom opremom, demonstranti su se sa njima pozdravljali i na njihove štitove kačili zastave sa simbolima OVK.

Tokom tih nereda jedna osoba je uhapšena.

Protest se nastavio i u četvrtak kada se više hiljada građana okupilo na Trgu Skenderbeg. Taj protest se održao pod sloganom “Ne u moje ime”, aludirajući na početak presude koji glasi “u ime naroda Kosova”.

Organizatori su poručili da će se protesti nastaviti do povratka osuđenih, ali su pozvali građane da protesti ovog puta ostanu mirni.

Danas se ovaj talas demonstracija nastavio “svenarodnim protestom” na koji su pozvali veterani OVK, i koji je za sada najveće organizovano okupljanje od izricanja presude.

Vorgučić: Albanska javnost nije spremna da prizna da je OVK činila zločine prema Albancima

Komentarišući veliki odziv albanske javnosti na proteste protiv presude liderima OVK koji su osuđeni za ratne zločine koje su vršili u velikom broju nad albanskim stanovništvom, urednica Radija Kim Zorica Vorgučić za Danas kaže da to govori da albanska javnost nije spremna da prihvati prihvati presudu Specijalizovanih veća.

“Ipak, nije spremna ni pre svega da prizna da je OVK činila zločine ne samo prema Srbima, nego pre svega prema svojim sunarodnicima koji se nisu slagali sa stavovima OVK, odnosno prema ljudima koji su bili bliski Ibrahimu Rugovi”, pojašnjava naša sagovornica.

Ona ističe da se presuda, a i sama optužnica, u najvećoj meri bavila upravo zarobljenicima albanske nacionalnosti. Napominje da je tu bilo i Srba, Roma i drugih, ali da se pre svega radi o Albancima, jer su, podseća, Srbi najviše stradali nakon juna 1999. godine, u periodu koji optužnica nažalost ne obuhvata.

“Ovih dana, dok traje ova euforija oko OVK, razmišljam o tim ljudima, preživelim Albancima, članovima porodica ubijenih… pitam se kako im je dok gledaju kako njihov narod ne prihvata ono što im se desilo u tim logorima, nego luduju zbog presude, veličaju sada već ratne zločince”, kaže Vorgučić.

Ona napominje da žrtve OVK ne smeju da puste glas.

“Njih niko ne pominje, čak ni umereni Albanci. Vidimo da i predstavnici civilnog društva imaju porpilično oštre stavove oko presude, negoduju, optužuju Srbiju da je genocidna a istovremeno veličaju OVK. Albanski novinari takođe. Za razliku od Srbije, ovde nema kritike, nema drugačijeg mišljenja po pitanju ratnih zločina i OVK. Nema, ili jednostavno ne smeju da ga iskažu, jer se plaše posledica”, kaže sagovornica Danasa.

Andrić Rakić: Stav većine prema OVK je pozitivan, teško im je da prihvate odluku suda

Izvršna direktorka Nove društvene inicijative Milica Andrić Rakić za Danas navodi da se, iako mobilizacija jeste velika, trenutno najglasnije čuju glasovi koji podržavaju OVK.

“To ne znači međutim da nema delova društva za koje je presuda važna. Prvenstveno mislim na preko 200 svedoka tužilaštva, preko 150 osoba sa priznatim statusom žrtve i njihove porodice, prijatelje, ali i sve one koji nisu smeli da svedoče ili koji su ranijih godina spreceni bili da svedoče, uključujući i ubijani”, navodi naša sagovornica.

Ipak, ona smatra da za deo njih koji su iz većinske zajednice, presuda verovatno izazva pomešana osećanja jer je s jedne strane pravda zadovoljena, ali s druge strahuju da presuda moze imati političke posledice po Kosovo.

“Ja lično ne mislim da je to tako, ali činjenica je da im se trenutno to saopštava od strane mhogih analitičara i političara koji tako nastoje da mobilišu sto veći deo javnosti protiv presude. Govorim najpre o ovom sloju društva ne zato što su oni u većini, nisu, već zato što smatram da fokus treba biti i na njima umesto sto se odmah prelazi na teren političkih posledica”, pojašnjava Andrić Rakić.

S druge strane, ona napominje da je stav većine prema OVK pozitivan i treba razumeti da je tom pokretu pristupio veliki broj ljudi koji nisu ni na koji način doprinosili udruženom zločinačkom poduhvatu niti nastojali da za sebe prigrabe političku moć, več su zaista branili svoje porodice od srpskog režima.

“Njima je teško da prihvate objašnjenje suda da to što je vrhuška OVK optužena za kriminalno udruživanje, ne osporava legitimitet njihove borbe za sopstvene porodice i domove. Tako da je situacija vrlo komplikovana i rezulatat je decenijskog nekritičkog uzdizanja pojedinaca kao glavnih nosilaca albanske borbe za oslobođenje”, kaže sagovornica Danasa.

Ona naglašava i da su ti pojedinci mahom sami sebe uzdizali i ulagali u taj imidž baš da bi mogli da održe politički uticaj koji su prigrabili zločinčkim udruživanjem i vršenjem zločina nad političkim protivnicima, uključujući tu i veliki broj Albanaca i intelektualaca iz Rugovinog političkog pokreta.

Može li doći do novih etničkih tenzija?

Govoreći o tome da li protesti ove veličine treba da zabrinjavaju Srbe na Kosovu, odnosno da li mogu dovesti do većeg društvenog sukoba, Vorgučić navodi da je za sada situacija mirna.

“Policija, KFOR i EULEX su raspoređeni i po sredinama u kojima živi većinski srpsko stanovništvo. Međutim, bez obzira na to, Srbi su uplašeni, strahuju da bi demonstranti iz Prištine vrlo lako mogli da dođu do Gračanice. Poučeni iskustvom iz marta 2004. godine, nemaju preterano poverenje ni u međunarodne snage, a još manje u Kosovsku policiju”, napominje naša sagovornica.

Andrić Rakić sa druge strane tvrdi da je pre izricanja presude bilo je doze straha da bi ona mogla da prouzrokuje međuetničke tenzije, ali da to više ne izgleda tako.

“S jedne strane, postoji bojazan da bi se međuetničko nasilje moglo upotrebiti kao argument onome što je tužilaštvo pokušalo da dokaže u vezi sa progonom civilnog stanovništva a sto sud u prvostepenoj odluci nije prihvatio, a s druge ima i unutrašnjeg nezadovoljstva prema Samoopredeljenju zbog toga sto je budzet za odbranu zvanicnika ovk bio smanjen, a danas je iznet i zahtev za smenu ministarke pravde Gervale koja je u prošlosti davala kritičke izjave prema OVK i podvlačila upravo neke od stvari za koje je tužilaštvo prema prvostepenoj presudi uspešno okrivilo OVK”, kaže sagovornica Danasa.

Današnji protest u Prištini završen je artikulacijom nezadovoljstva kroz političke mehanizme ispostavljanjem četiri zahteva: ukidanje ili izmena Zakona o Specijalizovanim većima, smena ministarke pravde Donike Gervale, dodatna finansijska podrška odbrani i angažovanje međunarodnih stručnjaka.

Na protestu je lider Demokratske partije Kosova, koja je i proizašla iz OVK, Bedri Hamza najavio da bi već danas konkretni koraci trebalo da budu prebačeni u Skupštinu.