Mickoski za Atlantski savet: Za članstvo u EU treba da se primenjuje pristup zasnovan na zaslugama – Region

U razgovoru za za Atlantski savet (youtube.com/watch?v=t_6-iGIfeDw) Mickoski je rekao da se na tom putovanju Severna Makedonija suočava sa poteškoćama u rešavanju takozvanih bilateralnih pitanja i da ne može da krene napred, iako ispunjava uslove kada je u pitanju pristup članstvu u EU na osnovu zasluga.

Prema njegovim rečima, prethodna vlada Socijaldemokratskog saveza Makedonije (SDSM) i Demokratske unije za integraciju (DUI) je, kako je rekao, bez rezultata kod kuće i u pokušaju da ostane na vlasti prihvatila još jednu promenu Ustava, nešto što nije mogla da sprovede i time je zemlju dovela u tešku situaciju u vezi sa članstvom u Uniji.

Premjer Severne Makedonije je istakao da se koaliciona vlada njegove VMRO DPMNE, albanske partije „Vredi“ (Vlen) i partije „Znam – Za našu Makedoniju“ bori da to prevaziđe, a da u međuvremenu radi na razvoju zemlje.

„Nažalost, mi sve isporučujemo kada je u pitanju pristup zasnovan na zaslugama, ali se onda uvek suočavamo sa veštački nametnutim preprekama ispred nas. Prvo je bila promena našeg ustavnog imena.. Sada ponovo imamo dodatni uslov, još jednu promenu našeg Ustava. A ono što me više plaši je činjenica da se ovaj proces praktično nikada ne završava. Niko vam ne može garantovati da je ovo poslednji. Naš slučaj je poseban slučaj“, rekao je Mickoski.

Kako je istakao, Skoplje među uslovima ponovo ima zahtev za dodatnu izmenu Ustava zbog zajednice koja, prema poslednjem popisu, broji približno 3.000 ljudi.

„U našoj preambuli imamo rečenicu koja kaže da je Makedonija zemlja makedonskog naroda i Albanaca, Srba, Turaka, Vlaha, Roma, Bošnjaka. Naš istočni sused je tražio da se nastavi sa kosom crtom – Bugara i ostalih. Ne govorimo o 300.000, niti o tri miliona, niti o 300 miliona – govorimo o 3.000 građana. Zašto bismo to radili? Govorimo o ljudskim pravima. Ako govorimo o ljudskim pravima: mi smo političari, mi nismo stručnjaci za ljudska prava. Kao političari, možemo samo zloupotrebiti ovo pitanje. U Evropi postoji institucija koja je zadužena da proceni da li su nečija ljudska prava prekršena ili ne. Ta institucija je Sud za ljudska prava u Strazburu“, rekao je Mickoski.

Istakao je da je u poslednjih nekoliko godina Sud za ljudska prava u Strazburu 14 puta presudio u korist makedonske zajednice u Bugarskoj da su ljudska prava makedonske zajednice koja živi u Bugarskoj kršile bugarske vlasti, a „nula puta za bugarsku zajednicu u njegovoj zemlji“.

„Imamo rezultat od 14 prema nula u korist makedonske zajednice u Bugarskoj u poređenju sa bugarskom zajednicom u mojoj zemlji. Kako možemo objasniti i opravdati da je ovaj zahtev deo pristupa zasnovanog na zaslugama? Pošto govorimo o zaslugama — kakva je veza između zasluga i zahteva lokalne zajednice? Odgovor je ne“, rekao je Mickoski.

Dodao je da može da razume razumem pravilo EU zasnovano na jednoglasnosti i istakao da će, pošto je to princip, verovatno će sve države članice biti jednoglasne i imati istu poruku.

„Ali, s obzirom na to da smo u prošlosti nekoliko puta menjali zastavu, Ustav, ustavno ime, i uvek je poruka bila: ‘Uradite ovo i ovo je poslednje, neće biti dodatnih prepreka pred vama’. Slušali smo. Ali, nažalost, nalazimo se na istom mestu gde smo bili pre 26 godina“, rekao je Mickoski.

Zato, istakao je premijer Severne Makedonije, njegova vladaima predlog da se izmene odmah izvrše u parlamentu, ali da stupe na snagu (sa odloženim dejstvom) kada njegova zemlja završi pregovore i kada svi parlamenti svih zemalja članica ratifikuju protokol o pristupanju.

„To je garancija da neće biti dodatnih prepreka i da je ovo poslednja“, rekao je premijer Severne Makedonije Hristijan Mickoski u razgovru za Atlantski savet u Vašingtonu, a prenela državna agencija MIA.

Severnoj Makedoniji su zbog bilateralnog problema sa Bugarskom, koji je postao deo Pregovaračkog okvira, blokirani pregovori o prustupanju Evropskoj uniji (EU).

Skoplje je u julu 2022. počelo „prvu fazu“ pregovora sa EU usvajanjem Pregovaračkog okvira, ali da bi prešlo u „drugu fazu“ i počelo da otvara poglavlja mora da uvede Bugare u Ustav, ali vlada premijera Hristijana Mickoskog to ne želi da uradi bez garancija da je to poslednji bilaterani zahtev u pristupnim pregovorima.