Zašto još nema fantoma na izbornoj listi? – Politika

Nedelju dana od početka prikupljanja potpisa za predaju izborne liste do trenutka pisanja ovog teksta proglašeno je pet lista, dok ostali akteri, koji su najavili učešće na izborima, još prikupljaju potpise.

Zasad studente u blokadi na izbornom listiću predstavlja samo jedna “Studentska lista – studenti pobeđuju”, iako se očekivalo da će se za učešće u izbornoj trci prijaviti više lista sličnog naziva da bi zbunile birače.

Može se pretpostaviti da takozvane fantomske liste nemaju problem sa sakupljanjem potpisa i overivačima, pa se postavlja pitanje zašto ih još nema i da li se uopšte one mogu očekivati u ovom izbornom ciklusu budući da su takve liste zaštitni znak ovog režima i hronični problem izbora.

Podsetimo, prema proceni Crte, samo na poslednjim lokalnim glasanjima u Srbiji, održanim u deset opština, za više od četvrtinu proglašenih lista postojale su osnovane sumnje da su takozvane fantomske.

Rastislav Dinić, poslanik ZLF, misli da nije čudno što još nema fantomskih lista i da to nije ni važno.

– Oni verovatno imaju više spremnih taktika i aktiviraće ih po potrebi, ali mi na to ne treba da obraćamo pažnju. Umesto toga treba da radimo svoje, pomažemo u kampanji, obučavamo i organizujemo kontrolore, itd – navodi on za Danas.

Na to se nadovezuje i član Gradske izborne komisije u Beogradu Zoran Alimpić, koji za Danas kaže da znajući da vladajuća grupacija koristi sve moguće prljave i nepoštene trikove da bi opstala na vlasti, i onda kada to većina građana više ne želi, pažljivo pratimo sve poteze koje oni povlače u ovoj fazi predaje lista.

– Pažnju javnosti je privuklo osnivanje i registrovanje tri nova udruženja građana početkom septembra. Ta tri udruženja imaju istog zastupnika i istu adresu, i sva tri sadrže u svom nazivu sklopove reči poput „studentska lista“ i „studenti pobeđuju“. Ovo je shvaćeno kod mnogih kao priprema za podnošenje nekih lista sa takvim imenima ali po mom mišljenju, ovde nije to u pitanju. Liste ne podnose udruženja građana koja se registruju u APR-u već grupe građana, koje se formiraju nakon raspisivanja izbora i svoje sporazume o osnivanju overavaju kod notara. Da li ima takvih GG i koliko ih ima još uvek ne znamo – objašnjava on.

I dodaje da je smisao osnivanja udruženja, koja su pravna lica, može biti u tome što prema Zakonu o izboru narodnih poslanika, član 68. – „Naziv izborne liste može da sadrži i naziv pravnog lica ako se pravno lice s tim saglasi u pismenoj formi.“

Alimpić ukazuje i na važnu stvar.

– Prilikom predaje liste „Studentska lista – studenti pobeđuju“, RIK nije od podnosioca tražio ovakvu saglasnost. Ipak, ovo bi možda mogao biti predmet prigovora. Na rešenje o proglašenju izborne liste rok za prigovore je 48 sati od objavljivanja. Da li će ovakav prigovor biti i podnet, verujem da zavisi od procene da li će to više pomoći ili odmoći naprednjačkoj kampanji. Lično verujem da ova mogućnost neće biti iskorišćena jer bi izazvala opravdan revolt građana. Ta udruženje su verovatno registrovana kao obezbeđenje za slučaj da Studentska lista nekako, ipak, prva preda potpise. Onda bi se ova saglasnost tražila i iskoristila za kupovinu vremena da Vučićeve lista, ipak, bude broj jedan – pojašnjava.

I podseća da smo kako takva odlaganja funkcionišu videli u Knjaževcu u aprilu ove godine.

Kada je reč o fantomskim listama, Alimpijević kaže da je rok za predaju potpisa 20 dana pre izbora i veruje da one neće imati problema sa prikupljanjem potpisa i da će ih biti, u skladu sa procenama i potrebama glavnog stratega koji o tome odlučuje.

Slično misli i Ivan Ninić, advokat i nekadašnji član RIK. On za Danas procenjuje kada će se fantomske liste pojaviti i redoslad poteza.

– Vučićev izborni inženjering ne funkcioniše bez fantomskih listi i one će se pojaviti u onom broju u kome vlast proceni da je optimalno, a to je poslednjih 48 do 72 sata pre isteka roka za predaju kandidatura. Prvo se fiktivnim potpisima podrške namiruju tradicionalni politički akteri, a tek onda se mrvice logistike dele političkim projektima za jednokratnu upotrebu – kaže.

I ističe da je jedini zadatak „fantoma“ da se pojave na glasačkom listiću, da svojim nazivima zbune neopredeljene birače i kupe medijski prostor, koji će potom koristiti isključivo za napade na Studentsku listu.

– Dakle, Vučić im obezbeđuje novac, potpise i otvara medije, a oni u zamenu za to, u javnom prostoru bacaju blato na onu listu koja najviše preti da ugrozi vlast i odvlače u ambis maksimalno do 0,5 procenata glasova. Inače, režim preko svake “fantomske liste” sebi obezbeđuje glas više u RIK-u, dok u logističkom smislu lista SNS dobija dodatnih 16.500 kontrolora na biračkim mestima – zaključuje Ninić.