EU ponovo šokirana državnim vrhom Srbije!? – Politika

Nedelju dana nakon sahrane Ratka Mladića, koja se u Beogradu dogodila uz vojne počasti, veliku posećenost građana, ali i prisustvo nekoliko ministara Srbije i političkih predstavnika Republike Srpske, taj događaj je došao i na red Evropskog parlamenta.

Nekoliko EU zvaničnika, kao i evroposlanika su se i pre rasprave oglasili, komentarišući „šokantnost“ slika koje su mogli da vide sa Mladićeve sahrane, što bi, zavisno od zvaničnika pratili oštriji Ili blaži komentari.

Ipak, na sednici EP, tokom rasprave o sahrani, skoro jednoglasno su predstavnici poslaničkih grupa osudili prisustvo srpskih zvaničnika na sahrani i istakli da se iz toga može još ponešto zaključiti o vlastima u Srbiji. To nedvosmisleno nisu uradili samo predstavnici grupa Patriote za Evropu i Evropa suverenih nacija.

Ostali govornici uglavnom su bili predstavnici zemalja bivše Jugoslavije, te su im poruke bile, poput one poslanika Picule, da se kroz sahranu kao medij identifikovala politika službenog Beograda koja, kako je rekao i dalje podrazumeva ideju o Velikoj Srbiji odnosno Srpskom svetu.

Slične poruke su uputili i ostali poslanici uz insistiranje da se radi o zvaničnom Beogradu, te da „postoji“ Srbija koja ne želi da veliča ratne zločince i za koju, za razliku od ona koja to čini, ima mesta u EU.

To je na početku i kraju rasprave istakla i sama komesarka Kos, naglasivši da će sami građani Srbije odlučiti kojim će putem želeti da idu 25. oktobra. Ipak, dodala je da očekuje da će izbori biti slobodni, pravedeni, transparentni i u skladu sa evropskim i međunarodnim standardima.

Ali šta će uraditi ako ne budu? Ova rasprava sumira odnos EU prema vlastima u Srbiji već dugi niz godina. Očekivanje da će predstojeći demokratski procesi, poput izbora, biti fer i pošteni, da će se neko od nečega ograditi, da državni vrh neće poslati ministre na sahranu osuđenog ratnog zločinca, i tako dalje.

Nisu to nerazumne stvari za očekivati, ali u nekim normalnijim kontekstima. U kontekstu gde se skoro po pravilu dešava suprotno od onoga što se očekuje, nema razloga za uverenost da se neće ponavljati. Štaviše, kod Vučića tu imamo i dodatan sloj ponavljanja, s obzirom na njegovu političku aktivnost tokom 90ih godina, pa sve do osnivanja SNS.

Većina govornika na raspravi je u pravu kada kaže da državni vrh nema šta da traži na sahrani nekoga ko je osuđen za ratne zločine, ali kada kažu da su slike šokantne, nije jasno čemu šok kada uvek mogu da pronađu fotografiju Vučića kako kači tablu „Bulevar Ratka Mladića“, ili izjavljuje nebuloze poput „100 muslimana za jednog Srbina“.

Jasno je da EU barem nominalno ne želi da se meša u unutrašnja pitanja jedne zemlje i otvoreno izržava podršku bilo kojoj opciji, ali joj sigurno ne bi škodilo da ne ukazuje toliko političke pristojnosti trenutnom režimu u Srbiji, koliko je to radila do sada, i slobodno nastavi sa kritikama, bez šokova na svakih par meseci.