Nemačka štampa: Da li je saradnja Berlina sa Tačijem bila neizbežna? – Svet

„Presuda Specijalizovanog veća za Kosovo u Hagu protiv nekadašnjeg komandanta kosovskih gerilaca Hašima Tačija pravno je samo pretposlednja reč, jer predstoji žalbeni postupak. Međutim, s obzirom na izvedene dokaze, čini se da je ispravno što je Tači sada osuđen“, ocenjuje nemački novinar Mihael Martens u komentaru za list Frankfurter algemajne cajtung.

„Barem na osnovu dosadašnjih saznanja, malo je verovatno da bi žalbeni postupak mogao da se završi oslobađajućom presudom. Ali da li bi blaža presuda bila pravednija? Da li je kazna od 25 godina zatvora koja mu je sada izrečena u razumnom odnosu prema kaznama izrečenim srpskim ratnim zločincima – to bi trebalo, posmatrano u svetlu istorijskih činjenica, makar dovesti u pitanje.“

Autor naglašava da ova presuda ne bi smela da posluži za brisanje istorijskih razmera i odnosa snaga u događajima na Kosovu 1999. godine. I zaključuje: „Sukob je izazvala velikosrpska politika Slobodana Miloševića, beogradskog moćnika koji je preminuo 2006. godine. Srpske bezbednosne snage počinile su neuporedivo teže zločine od onih koji se pripisuju OVK. Žrtve ne treba olako proglašavati počiniocima. Zato je sud s pravom naglasio da se u Hagu nije sudilo ni kosovskim Albancima, ni OVK, niti njihovoj borbi za nezavisnost. Ta borba je, imajući u vidu srpsku represiju, bila podjednako neizbežna koliko i opravdana“, zaključuje Mihael Martens.

Saradnja s osuđenim ratnim zločincem?

U tekstu naslovljenom „25 godina zatvora za Hašima Tačija: Zašto je Nemačka sarađivala sa ratnim zločincem na Kosovu“, berlinski list Tagesšpigel piše da je tokom rata na Kosovu i Nemačka podržavala OVK u borbi protiv Srbije.

Autor članka, Janik Ješilgoz, postavlja pitanje da li je ta saradnja bila neizbežna. On ocenjuje da je presuda značajna i za Nemačku i podseća da je tadašnja vlada Gerharda Šredera koju su činile Socijaldemokrate i Zeleni, aktivno bila uključena u rat u kojem je NATO iz vazduha napadao Srbiju. Ujedno ukazuje da je to bio prvi angažman Bundesvera u inostranstvu nakon 1945. godine – a istovremeno i intervencija bez mandata Ujedinjenih nacija.

„Činjenica da u napadima NATO nisu stradale samo stotine srpskih civila, već da je očigledno podržana i jedna strana u sukobu koja je i sama počinila ratne zločine, ponovo podstiče kritike te intervencije. Međutim, argumenti protiv saradnje bili su poznati i tada.“

To što je NATO ipak intervenisao uglavnom se objašnjava iskustvom iz rata u Bosni, navodi autor: „Pod komandom srpskog ratnog zločinca Ratka Mladića u Srebrenici su 1995. godine počinjeni najteži ratni zločini u Evropi od kraja Drugog svetskog rata. Ubijeno je više od 8.000 Bošnjaka muslimanske veroispovesti – između ostalog i zato što holandske snage NATO, poznate kao ’Dutchbat’, nisu intervenisale. Kosovski Albanci trebalo je da budu pošteđeni takve sudbine“, podseća se u članku Tagesšpigela.

Bolan i dug put do pomirenja

U komentaru pod naslovom „Komadić pravde sa zakašnjenjem“ autorka Barbara Ertel za berlinski list Tagescajtung navodi da je presuda protiv bivšeg predsednika Kosova Hašima Tačija izazvala oštre kritike na Kosovu, ali da bi dugoročno mogla da bude pozitivan signal za budućnost.

Nasleđe ratova koji su pratili raspad Jugoslavije i dalje opterećuje region, a o suočavanju sa prošlošću teško da može biti govora, piše autorka i dodaje: „To se krajem avgusta moglo videti povodom smrti nekadašnjeg bosansko-srpskog generala i osuđenog ratnog zločinca Ratka Mladića.“

Ni presuda Specijalizovanog veća za Kosovo u Hagu od srede neće, čini se, u ovom trenutku doprineti dijalogu između Srbije i Kosova, već će pre dodatno produbiti podele i polarizaciju, ocenjuje se u komentaru i zaključuje: „Srbi koji su izgubili članove porodice ili čija sudbina ni posle nekoliko decenija nije razjašnjena mogli bi ove presude da dožive kao komadić pravde koji im je napokon pripao. To bi možda mogao da bude i tračak nade za budućnost: već sada postoje – iako malobrojni – predstavnici obeju strana koji rade na pomirenju. Ali put do njega biće bolan i veoma, veoma dug.“