Tehničke mogućnosti RTS-a – Nemanja Rujević

To je odličan početak! Kao u onoj glupoj profesorskoj dosetki – „ne mogu da zakasnim na predavanje, jer predavanje počinje kad ja dođem“.

Tako je kod RTS-a sve „ravnopravno“, a meru ravnopravnosti određuju Manja Grčić i urednica informative Bojana Mlađenović koja je onomad predsednika pitala šta ako „rulja“ napadne „studente“ koji u Pionirskom parku kampuju i uče u znoju lica svog.

Dalje kaže da će RTS pratiti sve aktere u kampanji „u skladu sa materijalnim i tehničkim mogućnostima“.
Tehničke mogućnosti RTS-a takve su da su, samo od aprila do kraja avgusta, o prvom među nama u Drugom dnevniku izveštavali 11 sati, 4 minuta i 39 sekundi od čega je oko šest minuta bilo kritički. Materijalne mogućnosti dopustile su RTS-u da o studentima i opoziciji đuture u istom periodu izvesti ukupno 45 minuta i 28 sekundi, od toga oko dva minuta pozitivno.

Naš javni servis pokazao je mogućnosti da od početka godine prvog među nama ugosti osam puta u Dnevniku. Tada se, po pravilu, tehničke mogućnosti RTS-a šire pa Dnevnik traje duže, a programska šema postaje neobavezna preporuka i valjda „dužinu utvrđuju glavni urednici“.

Ali, neka čitateljka i čitalac ne žure sa zaključcima! Ovo je bilo pre kampanje, a to pomenuti pravilnik valjda ne obuhvata pa se i ne važi.

U brešu skače urednik portala RTS-a Zoran Stanojević (ima li tamo neko sa većom platom da javno podmetne leđa ili uvek mora Stanojević?) koji sada najavljuje da će u debatne emisije „kandidate zvati shodno njihovom izbornom potencijalu“, a da će urednici o tome odlučivati na osnovu „relevantnih“ istraživanja javnog mnjenja, „kako se i inače radi svuda u svetu“.

Šta su „relevantna istraživanja javnog mnjenja“, razumeli ste do sada, odlučiće „glavni urednici“. Predlažem istraživanje Ipsosa iz septembra prošle godine kada su SNS-u gatali 48,2 odsto, a Studentsku listu nisu ni ponudili kao opciju. To je najbezbednije.

Listam portal RTS-a na kojem ćete naći razne teme iz društva i sveta, obrađene kako valja, naći ćete odlične duge tekstove u magazinu Oko, a što nepogrešivo svedoči da tamo ima ljudi koji znaju kad im „glavni urednici“ dopuste. Ali, što se tiče tema iz domaće politike, mirno spavaj, nano, sve je zaključano.

Nalazim ovih dana tačno jednu vest gde se u naslovu pominje Studentska lista, naime od ponedeljka kad su predali listu Republičkoj izbornoj komisiji. Takve su tehničke mogućnosti RTS-a, pikseli su potrošeni na 97 vesti dnevno o tome šta rade prvi među nama i njegova svita, kome su odbrusili i na koju su nogu ustali, tastature su izlizane od pregalaštva i onda nema više kapaciteta za neke tamo studente.

Da vidimo dalje mogućnosti RTS-a, a uz pomoć britkog pamćenja kolege Radmila Markovića kojem zbog kancerogenog izlaganja režimskim televizijama treba dati beneficirani radni staž i setiti ga se na Dan bezbednosti.
Radmilo je primetio i slikama dokazao veliki napredak u izveštavanju našeg javnog servisa. Tako je 19. juna ove godine voditeljka Nikolina Rakić u „specijalnom programu“ u gostima imala tužioca beogradskog Višeg tužilaštva Miodraga Markovića, advokata sa tamnim naočarima Dragoslava LJubičanovića i profesora FPN-a Milana Petričkovića koji su narodu pojasnili da je zvučni top izmišljen, da je panika organizovana i da će svi biti pohapšeni posle čega su i krenula hapšenja.

Ni tri meseca kasnije, ovog ponedeljka, dešava se nagovešteni napredak. Tu je voditeljka Nikolina Rakić u „specijalnom programu“ u gostima imala tužioca beogradskog Višeg tužilaštva Miodraga Markovića, advokata sa tamnim naočarima Dragoslava LJubičanovića i profesora FPN-a Milana Petričkovića koji su narodu opet pojasnili da je zvučni top izmišljen, da je panika organizovana i da će još ljudi biti pohapšeno.

Napredak je u tome što je advokat LJubičanović u junskoj emisiji ležerno otkopčao prvo dugme košulje ispod sakoa, dok je u ovoj novijoj emisiji turio kravatu i zadenuo maramicu u džep, a u boji kravate. Voditeljka Rakić je promenila blejzer, što svedoči o bogatstvu fundusa našeg javnog servisa. Za drugu dvojicu gostiju teško je reći jer su imali tamna odela, ona u kojima se može i u teatar i na sahranu, kako već dan teče.

Konceptu se nema šta prigovoriti jer to kobajagi nije deo kampanje, pa ne podleže proceni „izbornog potencijala“ na osnovu „relevantnih“ istraživanja javnog mnjenja „kako se i inače radi svuda u svetu“.

Kad smo već kod toga, „svuda u svetu“, kad padnu vlastodršci što ne izbivaju sa televizije, desi se da „rulja“ prvo svede „materijalne i tehničke mogućnosti“ javnog servisa na nulu. Nema plata, crn ekran. Pa sve ispočetka, kako valja, ako je to uopšte moguće.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa