“Svoju političku zaostavštinu vezala je za jedan cilj”: Ovo je sedam stvari koje će Ursula fon der Lajen reći u svom govoru o stanju Unije – Svet

Dok se EU suočava sa ratovima, požarima i Donaldom Trampom, Fon der Lajen će u svom šestom obraćanju o stanju Unije predstaviti svoj program: prilagođavanje Evrope klimatskim promenama; sustizanje Kine i SAD u oblasti veštačke inteligencije; ubrzano jačanje evropske odbrambene industrije; i reformu pravila o migracijama.

Govor će se menjati i dorađivati sve do trenutka kada ga bude održala. Ali, na osnovu razgovora sa više od deset evropskih zvaničnika, koji su pod uslovom anonimnosti govorili o prioritetima i ključnim porukama predsednice Komisije, redakcija Politico saznala je sledeće.

Veštačka inteligencija

Veštačka inteligencija bila je glavna tema sastanka Komisije u Tervurenu početkom ovog meseca, kada su planirali govor. Znakovito je da je tom sastanku prisustvovao i specijalni savetnik Komisije za industrijske primene veštačke inteligencije, predsednik kompanije Simens, Džim Hageman Snabe.

Na odvojenom sastanku šefova kabineta, na kojem su predstavnici svojih odeljenja fon der Lajeninom desnom rukom, Bjernu Zeibertu, predstavljali prioritete koje bi želeli da vide u govoru, razgovaralo se i o tome kako predstaviti uticaj veštačke inteligencije na tržište rada.

Prema rečima jednog zvaničnika upoznatog sa razgovorima iza zatvorenih vrata, tim fon der Lajen zatražio je od relevantnih službi Komisije najnovije statističke podatke o broju radnih mesta koja bi mogla biti izgubljena i otvorena kako se primena veštačke inteligencije bude širila.

Konkurentnost

Dve godine nakon istorijskog izveštaja bivšeg italijanskog premijera Marija Dragija o tome kako kontinent ponovo učiniti konkurentnim, fon der Lajen će proceniti napore svoje Komisije da se izbori sa evropskim ekonomskim problemima, između ostalog i pojednostavljivanjem birokratije.

Očekuje se da će govoriti o „dubinskom čišćenju“ regulatornog sistema i principu „jednostavnost po dizajnu“, rekao je jedan visoki evropski zvaničnik.

„Iskreno, mora da donese nešto konkretno“, dodao je.

Klimatske promene

Dok Evropa izlazi iz paklenog leta, tokom kojeg su se reke isušivale, a šume gorele, prilagođavanje klimatskim promenama – jedna od glavnih tema o kojima su komesari fon der Lajen razgovarali na seminaru početkom meseca – zauzeće značajno mesto u njenom obraćanju.

Komisija već radi na planu za povećanje otpornosti Evrope na klimatske promene. Taj paket mera, koji je predviđen za kraj oktobra, trebalo bi da obuhvati, između ostalog, zajednički klimatski scenario koji bi pokazao kakvi se budući uslovi očekuju i na šta zemlje EU moraju da se pripreme, kao i redovne procene rizika.

Očekuje se da će se taj plan pomenuti u govoru, mada ostaje neizvesno koliko će detalja predsednica Komisije izneti.

Fokus na klimu dolazi u trenutku kada Komisija fon der Lajen pokušava da odbrani cilj smanjenja emisija do 2040. godine, dok industrija i vlade država članica sve snažnije pritiskaju da se ograniče ekonomski troškovi zelene tranzicije.

Komesar za klimu Vopke Hukstra rekao je za Politico da Komisija želi da osigura da se klimatsko planiranje „ugradi“ u evropsko i nacionalno donošenje odluka. To znači da bi otpornost na klimatske promene trebalo uzimati u obzir pri svakom odlučivanju o ulaganjima u infrastrukturu, zakonodavstvu i drugim oblastima.

Jedan zvaničnik rekao je da bi govor mogao da pomene i otpornost vodnih sistema i cirkularnu ekonomiju.

Komesar za poljoprivredu Kristof Hansen rekao je za Politico da se nada da će se fon der Lajen osvrnuti na prilagođavanje klimatskim promenama.

„Moramo da uradimo više… kada je reč o ublažavanju klimatskih promena, toga smo svi svesni, ali isto tako moramo više da radimo i na prilagođavanju klimatskim promenama“, rekao je.

Trgovina

Jedno od velikih pitanja uoči govora fon der Lajen jeste da li će pomenuti Kinu.

U svom govoru 2023. godine najavila je da Komisija pokreće veliku istragu o kineskim subvencijama za električna vozila. Peking je uzvratio merama usmerenim na evropski izvoz, poput svinjskog mesa i brendija.

Ovog puta to neće biti slučaj, prema rečima jednog zvaničnika, i fon der Lajen neće najaviti novu istragu. Kina neće imati posebno istaknuto mesto u govoru, mada se očekuje da će naglasiti potrebu da EU ubrza diversifikaciju svojih trgovinskih odnosa. Moguće je da će pomenuti i instrument za diversifikaciju koji Komisija razmatra.

Migracije

Govor Fon der Lajen dolazi nakon krize u Seuti, kada je na desetine hiljada migranata ušlo na teritoriju Španije, što je tokom leta izazvalo političke potrese širom EU.

Komesar za migracije Magnus Bruner predstavio je svojim kolegama komesarima izveštaj o poukama iz te krize tokom ovogomesečnog seminara Komisije. Bio je jedini komesar koji je održao takvu prezentaciju, rekao je jedan evropski zvaničnik za Politico.

Očekuje se da će fon der Lajen u govoru pozvati na jačanje Frontexa, agencije EU za zaštitu spoljnih granica. To bi uključivalo više nego utrostručavanje broja evropskih graničnih i obalskih stražara – sa sadašnjih oko 7.800 na 30.000.

Moguće je i proširenje mandata i ovlašćenja Frontexa, prema rečima tri zvaničnika, čime bi agencija mogla da dobije ulogu u takozvanim centrima za povratak u trećim zemljama.

Dva zvaničnika rekla su i da bi Fon der Lajen mogla da otvori mogućnost finansiranja granične infrastrukture drugim rečima, ograda – novcem EU. To bi predstavljalo značajnu promenu stava Komisije.

Jedan zvaničnik rekao je da bi mogla da predloži i korišćenje sredstava EU za pomoć državama članicama u finansiranju centara za povratak izvan teritorije EU.

Međutim, najkontroverznija ideja koja se razmatra, prema rečima jednog visokog diplomate i jednog zvaničnika EU, jeste stvaranje evropskog okvira za situacije masovnog migracionog pritiska. On bi omogućio privremenu suspenziju nekih pravila o azilu i ubrzano vraćanje migranata.

Odbrana

Očekuje se da će odbrana i bezbednost takođe imati istaknuto mesto u govoru. Dugo očekivana Strategija bezbednosti trebalo bi da bude predstavljena početkom oktobra.

Strategija je prvobitno trebalo da bude objavljena nakon samita NATO-a u Ankari u julu. Njeno odlaganje podstaklo je očekivanja da će fon der Lajen iskoristiti govor da preuzme inicijativu i predstavi neke od glavnih ideja i prioriteta tog dokumenta.

Komisija takođe priprema ažuriranu politiku prema Arktiku, koja se trenutno očekuje 20. oktobra. Naziv će biti promenjen u „Strategija za severno susedstvo i Arktik“, kako bi odražavao širi geografski fokus.

Fon der Lajen se nedavno vratila sa Grenlanda, rekavši da Evropa želi da bude „više angažovana na Arktiku“.

Pošto će kanadski premijer Mark Karni prisustvovati događaju, jedan zvaničnik EU rekao je da bi Fon der Lajen mogla zajedno sa Otavom da najavi inicijativu za bezbednost na Arktiku.

„Bezbednost i odbrana su uvek njena omiljena tema“, rekao je zvaničnik.

Drugi visoki zvaničnik primetio je da fon der Lajen ugošćava Karnija i da „dobar domaćin daje poklone“, mada nije mogao da kaže kakvi bi ti politički „pokloni“ mogli biti.

Društvene mreže

Fon der Lajen je potvrdila da će u govoru predstaviti planove za ograničavanje pristupa društvenim mrežama prema uzrastu. Moguće je da će zakonodavni predlog biti objavljen istog dana.

Pred njom su brojna teška pitanja, uključujući to koji će minimalni uzrast biti određen i da li će državama članicama biti dozvoljeno da same određuju starosnu granicu.

Prošle nedelje, na ministarskoj večeri u Dablinu, države članice nisu mogle da se dogovore oko konkretnog broja, rekli su za Politico trojica zvaničnika.

Politico je u ponedeljak objavio da će Komisija u četvrtak predstaviti novi „EU KIDS Act“. Predlog ima za cilj stvaranje sistema različitih nivoa pristupa društvenim mrežama, uz roditeljski nadzor, za decu mlađu od 15 godina.

Komisija bi takođe mogla da proširi starosna ograničenja na druge usluge, poput platformi za igranje video-igara i četbotova zasnovanih na veštačkoj inteligenciji.

„Ne moramo da prihvatimo detinjstvo koje oblikuju algoritmi“, rekla je Fon der Lajen u četvrtak.