Predsednikova obećanja iz pravnog ugla: Hoće li Vučić pre ostavke potpisati ukaze o pomilovanju svojih partijskih kolega i saradnika? – Lični stavovi

Svoju ostavku Vučić je najavljivao više puta pri čemu je najnoviji datum za koji je tu ostavku najavio 27. septembar.

Ipak, i ta najava ostavlja pitanja koja bi valjalo razmotriti kako bi se bolje razumelo šta bi nakon te ostavke moglo da usledi – mimo toga što njeno podnošenje tada potpuno isključuje mogućnost da sa parlamentarnim istovremeno budu održani i predsednički izbori.

Podsetimo se, da bi predsednički izbori bilo održani isotvremeno kad i parlamentarni od raspisivanja predsedničkih izbora do njihovog održavanja ne može proteći manje od 30 dana. Poslednji rok za podnošenje ostavke i raspisivanje predsedničkih izbora kako bi oni bili održani kad i parlamentarni je dakle 25. septembar, koji je već ranije pominjan.

Ali koje su posledice same Vučićeve ostavke, bez obzira kada će nakon nje biti održani predsednički izbori?

Prvo, Vučić formalno neće moći da predloži kandidata za predsednika Vlade. To ovlašćenje preći će na predsednika Narodne skupštine i to ne na sadašnju predsednicu Anu Brnabić, već na budućeg predsednika Skupštine kojeg će izabrati nova skupštinska većina.

Naravno, Vučić bi mogao da predupredi ovu eventualnost i da prosto ‘odsluži’ ceo predsednički mandat. To bi morao da uradi po cenu neprihvatanja poslaničkog mesta u Skupštini nakon održanih izbora.

Dalje, i još zanimljivije, ukoliko predsednik Vučić ipak želi da prihvati poslanički mandat nakon održanih izbora, onda bi on ostavku na mesto Predsednika morao bi da podnese pre nego što izveštaj RIK-a o sprovedenim izvorima bude poslat u Narodnu skupštinu!

Razlog ovome je nespojivost funkcije predsednika Republike sa drugim javnim funkcijama.

Zakon inače ne ograničava pravo predsednika države da bude kandidat na parlamentarnim izborima, pa čak ni nosilac liste – ma šta zdrav razum imao da kaže o tome.

Dakle, tek nakon održanih izbora ali pre usvajanja izveštaja RIK-a o sprovedenim izborima, Vučić mora da odluči šta želi: ili želi da još ostane predsednik države ili želi da postane narodni poslanik.

Ovo je ujedno i krajnji rok do kojeg se odluka o ostavci na mesto predsednika može odlagati.

Najzad, i za javnost možda najinteresantnije može biti i to što bi datum podnošenja Vučićeve ostavke ostavke na mesto Predsednika republike mogao potencijalno da predstavlja i poslednji dan do kojeg bi Vučić kao predsednik mogao da ispuni svoje ranije „najave“ – da potpiše ukaze o pomilovanju svojih partijskih kolega i saradnika! Onih protiv kojih se vode krivični postupci u Novom Sadu i pred posebnim odeljenjem Višeg suda u Beogradu za organizovani kriminal.

Na ovom mestu važno je istaći da predsednik Narodne skupštine, dok zamenjuje predsednika Republike, nije ovlašćen da daje pomilovanja već može zamenjivati predsednika u vršenju samo onih funkcija za koje je to predviđeno zakonom.

Zapravo, nakon što su raspisani izbori, sada ni iz same Vlade ni od Ministarstva pravde više ne može ni da potekne predlog za tako nešto, jer pokretanje postupka pomilovanja po službenoj dužnosti izlazi izvan nadležnosti “tehničke vlade” i ne spada u krug tehničkih poslova koje može da obavlja ministar u ostavci.

U tom smislu bez obzira na eventualnu Vučićevu želju i raniji pasivni – gotovo servilni – stav Ministarstva pravde naspram odluka kada su bila u pitanju politički osetljiva pomilovanja (posebno pomilovanje tzv. Novosadske četvorke), ministar Vujić teško da bi mogao da realizuje ovakav Vučićev naum.
Ipak, i pored svega toga razloga za oprez još uvek ima ukoliko se, volšebno, ispostavi da je ministar postupak za pomilovanje podneo pre raspisivanja parlamentarnih izbora.

Kada jednom ipak bude bila saopštena odluka o Vučićevoj ostavci na mesto Predsednika republike – sa svim posledicama njenog (ne)donošenja – ona će direktno uticati kako na daljutekuću kampanju za parlamentarne izbore, tako i na sve što se bude događalo nakon dana određenog za glasanje.

Ali ne i na eventualnog pobednika, ta dilema je već davno rešena.

Autor je advokat iz Beograda

Tekst je pvobitno objavljen na internet stranici Foruma za bezbednost i demokratiju