“Ne treba potcenjivati Vučića”: O izjavi profesora Miodraga Zeca da ovakva energija “nije skupljena čak ni 2000. godine” – Izbori26

„Ono što je belodano jasno, što je verovatno jasno i vlastima, ovolika količina kreativne energije, koja je suprotna zvaničnom narativu, nije skupljena čak ni 2000. godine. Ovo je drugi senzibilitet koji kaže: ljudi, upristojimo se, ovo više nema smisla. Ovo više niti je uzrokovano ekonomskim, ni nacionalnim pitanjima. Ovo je bunt za individualni ponos. Mnogi ljudi se osećaju poniženo. To više ne može se platiti BDP-om ili sa 6.000 dinara“, objasnio je profesor tokom svog gostovanja na televiziji N1.

Prema rečima naših sagovornika, nesumnjivo je da su studenti i mladi epicentar ove energije i nosioci promena.

Žarko Korać, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu u penziji, kaže za Danas da smatra da je atmosfera pred izbore 2000. bila mnogo jasnija jer je postojala jedna velika lista opozicije, DOS, i opšte očekivanje je bilo da će ona da pobedi.

“Nadam se da je u pravu oko studentske liste ali imam loše iskustvo sa tim emotivnim procenama rezultata izbora. Vučić upravo deli pare penzionerima i najavljuje još povećanja. Ne treba ga potcenjivati”, poručuje Korać.

S druge strane, Bojan Pajtić, univerzitetski profesor i bivši predsednik Demokratske stranke, slaže se sa stavom profesora Zeca, dodajući da je 2000. energija je bila ogromna, ali je bila pre svega energija rušenja jednog režima, dok danas sve više postaje energija odbacivanja čitavog sistema vrednosti koji je režim nametnuo društvu.

Prema njegovim rečima, posebno je važno što jezgro te energije čine mladi ljudi koji nemaju “hipoteke političkih poraza, kompromisa i strahova prethodnih generacija”, te zato deluju slobodnije, upornije i autentičnije.

“Kada vlast protiv sebe mobiliše generaciju koja je trebalo da bude budućnost ove zemlje, ona više ne vodi bitku za još jedan mandat – ona vodi izgubljenu bitku protiv budućnosti, a takvu bitku nijedan režim u istoriji nije dobio”, zaključuje Pajtić.

Srđan Milivojević, predsednik Demokratske stranke, kaže za Danas da za svojih 36 godina u politici, tokom kojih je učestvovao na brojnim događajima, demostracijama i prikupljanjima potpisa od 1990. godine za Savez reformiskih snaga, zatim 1996/97. godine kroz Zajedno, kao i kroz Otpor i kasnije DOS, pa sve do sada, nikada nije zabeležena ovakva odlučnost građana građana da se obračuna sa mafijom koja je na vlasti.

Prema rečima našeg sagovornika, ova odlučnost se ne može porediti ni sa protestima 2000. godine, ni sa martovski demonstracijama 1991. godine, niti sa studentskim protestima 1996.

“Odlučnost i rešenost građana Srbije da vrate državu u svoje ruke je ogromna i nema te vojske zla koju Vučić moze da mobiliše koja bi mogla da zaustavi vojsku dobra, a tek će uslediti dalja mobilizacija. Suočen sa ovakvom rešenošću građana Srbije svaki čovek u ovoj zemlji, pa tako i Vučić i Brnabić, zna da studenti pobeđuju”, zaključuje Milivojević.

Gojko Božović, pisac i jedan od inicijatora ProGlasa, takođe deli mišlejnje profesora Miodraga Zeca, dodajući da velika energija koja je skupljena u pozno leto i ranu jesen 2000. vodila je slomu Miloševićevog režima i narodnoj pobedi, a da sada u društvu imamo veću energiju za promene, da ona duže traje i ne jenjava ni pred kakvim iskušenjima.

Božović objašnjava da ljudi odavno znaju da su promene potrebne, a sada, kroz studentske i građanske proteste, vide da su promene i moguće.

“Tokom dugih 14 godina režim Aleksandra Vučića je naneo ogromnu štetu društvu i državi. Ta šteta će se dugo otklanjati, pa je zato bolje s tim početi što pre. Jedna generacija ima priliku da u jednom danu obnovi demokratiju i osećanje pravde u srpskom društvu. Ljudi su svesni da su promene nužne za stabilnost društva i za njegov oporavak”, kaže naš sagovornik.

Pošto više ne može da vlada spinom i strahom, prema njegovim rečima, režim je prešao da vlada represijom: od hapšenja i progona do masovnog špijuniranja građana. Dodaje, međutim, da se u Srbiji ne može vladati represijom i da je to jasna poruka pobunjenog društva.

“Predstojeći izbori biće sukob između mobilizacije i organizacije. Režim ima problem s mobilizacijom, a i njegova organizacija na koju se daju narodni resursi pokazuje određeni zamor i zasićenje. Na drugoj strani, Studentski pokret pokazuje snagu i sposobnost mobilizacije kakva nije viđena u srpskom društvu. To je energija za promenu vlasti i sistema, to je energija za obnovu društva i društvenih vrednosti”, zaključuje.