Jemenski Huti učvrstili kontrolu nad pomorskim pravcima, dodatni pritisak na globalno snabdevanje naftom: Saudijska Arabija “ne želi totalni rat, ali verovatnoća za to raste” – Svet

Pobunjenici su rasporedili svoje borce na ostrvima Veliki Hanis i Mali Hanis, oko 160 kilometara severno od moreuza Bab el-Mandeb, navela su dva zvaničnika jemenske vlade i jedan zvaničnik Huta, prenosi AP.

Huti su preuzeli kontrolu nad ostrvima nakon što se nekoliko stotina snaga koje podržavaju jemensku vladu povuklo iz tog arhipelaga, rekli su zvaničnici, koji su govorili pod uslovom anonimnosti jer nisu bili ovlašćeni da razgovaraju s novinarima.

Zauzimanje ostrva usledilo je nakon što su pobunjenici prošle nedelje preuzeli kontrolu nad lučkim gradom Moka i ostrvom Majun, koje se nalazi unutar moreuza Bab el-Mandeb, od snaga jemenske vlade koje podržava Saudijska Arabija.

Sukob u Jemenu intenzivirao se u nedelju, kada su vladine snage pokrenule napade na pobunjenike Hute, koje podržava Iran, duž obale Crvenog mora, dok su Huti izveli napade na susednu Saudijsku Arabiju, koja podržava jemensku vladu.

U međuvremenu, jemenska vlada obećala je da će poslati dodatne snage na obalu Crvenog mora, dok je jedan zvaničnik priznao da je zauzimanje lučkog grada Moke i ostrva u moreuzu Bab el-Mandeb predstavljalo „bolan“ poraz. Bab el-Mandeb je ključna pomorska ruta i važna alternativa moreuzu Ormuz.

Eskalacija sukoba – posebno napadi Huta na saudijsku naftnu infrastrukturu i pomorski saobraćaj u Crvenom moru – dodatno vrši pritisak na globalno snabdevanje naftom i cene nafte, što bi moglo da Iranu pruži dodatnu polugu u ratu sa Sjedinjenim Američkim Državama.

Brzo napredovanje Huta koje podržava Iran u Jemenu, kao i njihovi napadi na Saudijsku Arabiju, ostavili su ovoj zalivskoj monarhiji malo mogućnosti za odgovor, a svaka od njih navode stručnjaci.

Ključna poruka koja stiže iz Rijada jeste da Saudijska Arabija ne želi totalni rat.

„Međutim, sve smelije ponašanje Huta ipak bi moglo da uvuče ovu zalivsku državu u širi sukob, a verovatnoća za to raste iz dana u dan“, rekao je za CNN Mohamed Al-Baša, stručnjak za Jemen i savetnik za rizike sa sedištem u Vašingtonu.

Svi pokazatelji sada „ukazuju na veliku saudijsku odmazdu, a verovatnoća za to raste iz dana u dan“, rekao je on. „U ovom trenutku nemaju izbora“.

Ove nedelje, jemenska pobunjenička grupa zauzela je strateško ostrvo Perim, na ulazu u Crveno more, kao i lučki grad Moka, u nastojanju da preuzme kontrolu nad moreuzom Bab el-Mandeb, ključnim energetskim pomorskim pravcem.

Ubrzo nakon toga, glavna saudijska naftovodna trasa bila je zatvorena nakon što su je napali dronovi iz Iraka. Nijedna strana nije preuzela odgovornost, ali je američki predsednik Donald Tramp optužio Teheran.

Saudijska Arabija sve više koristi naftovod Istok-Zapad nakon što je rat sa Iranom praktično zatvorio moreuz Ormuz, preusmeravajući oko pet miliona barela nafte dnevno koji bi inače bili namenjeni tankerima koji čekaju u Persijskom zalivu.

Na prvi pogled, odnos snaga deluje potpuno neujednačeno – s jedne strane je bogata Saudijska Arabija sa dobro opremljenom i modernom vojskom, a s druge pobunjenička grupa iz siromašnog Jemena. Međutim, Huti su se pokazali kao izuzetno težak protivnik za potiskivanje.

Na Zapadu i u nekim zalivskim državama često se posmatraju kao iranski proksi kojim komanduje „šarolika“ milicija, ali Huti su godinama unapređivali svoje vojne sposobnosti i taktiku ratovanja.

Grupa je stekla popularnost u delovima Bliskog istoka nakon što je napala Izrael posle rata u Gazi, koji je usledio nakon napada Hamasa na Izrael 7. oktobra.

Zahtevi Huta ostaju isti: žele da Saudijska Arabija prestane sa pokušajima da izoluje velike delove severnog Jemena koje kontroliše ova grupa, kroz ograničavanje putovanja i ekonomsku blokadu.

Nasr el-Din Amer, šef državne novinske agencije Saba kojom upravljaju Huti, rekao je za CNN da će Huti nastaviti da „vrše pritisak“ na Saudijsku Arabiju sve dok ne „okončaju nepravednu opsadu koju je saudijski neprijatelj nametnuo pre 12 godina“ — što jasno ukazuje na njihovu nameru da nastave sa postepenim podizanjem nivoa eskalacije.

Jemen je zapao u haos 2014. godine, kada su Huti zauzeli glavni grad Sanu i primorali međunarodno priznatu vladu da ode u izgnanstvo.

Saudijska Arabija je naredne godine predvodila vojnu kampanju sa ciljem da potisne pobunjenike i od tada nastavlja da podržava međunarodno priznatu vladu, dok istovremeno održava iscrpljujuću blokadu područja Jemena pod kontrolom Huta. Iran je, s druge strane, snabdevao Hute oružjem i pružao im vojnu obuku, kao i određeni uticaj na odluke ove pobunjeničke grupe.

Uprkos teritorijalnim gubicima, Saudijska Arabija još nije odgovorila punom snagom, što otvara pitanja o njenim narednim potezima.

Postupci kraljevine u narednim danima mogli bi značiti povratak sveobuhvatnom ratu, ali bi mogli imati i velike posledice po sukob između SAD i Irana.

„Ići do kraja“

Zalivska država suočava se sa grupom koju podržava Iran i koja je odlučna da proširi teritoriju pod svojom kontrolom u Jemenu. Kada je reč o mogućnostima za odgovor, Saudijskoj Arabiji ih nije ostalo mnogo.

„Saudijska Arabija zaista ima ograničene mogućnosti u sukobu sa Hutima“, rekla je za CNN Sinzia Bjanko, gostujuća saradnica Evropskog saveta za spoljne odnose.

Jedna od mogućnosti jeste eskalacija sukoba, rekla je ona, ali to bi kraljevinu skupo koštalo.

Ako Rijad „zaista odluči da ide do kraja“, navela je Bjanko, sukob bi mogao prerasti u rat bez jasnog kraja, sličan smrtonosnom građanskom ratu koji je već opustošio Jemen.

Taj dugotrajni sukob pretvorio je Jemen u najveću humanitarnu krizu na svetu, pri čemu je oko 22 miliona ljudi,ob uvukao i Iran, koji je od februara u ratu sa S jedno poglavlje šireg rata između SAD i Irana, u kojem bi Saudijska Arabija sada učestvovala kao borac na strani SAD“, odnosno približno polovina stanovništva, sada zavisno od humanitarne pomoći.

Sveobuhvatni rat između Saudijske Arabije i Huta verovatno bi u sukob uvukao i Iran, koji je od februara u ratu sa Sjedinjenim Američkim Državama.

„Tada bi bilo teško ograničiti sukob na isključivo jemenski okvir, umesto da on postane jedno poglavlje šireg rata između SAD i Irana, u kojem bi Saudijska Arabija sada učestvovala kao borac na strani SAD“, rekla je Bjanko.

U međuvremenu, malo je verovatno da će se SAD vojno umešati protiv Huta, posebno imajući u vidu aktuelnu krizu u Ormuzu, predstojeće izbore za Kongres i unutrašnju političku raspravu o korišćenju američkih resursa na Bliskom istoku.

Tramp „u ovom političkom trenutku nije u poziciji da dodatno pojačava američko angažovanje u regionu“, rekla je Bjanko.

Iza kulisa, SAD su se opirale pritisku Saudijske Arabije da se uključe u obnovljene borbe.

Tram je u subotu rekao da su Huti kontaktirali njegovu administraciju i poručili da ne žele da se SAD direktno uključe u sukob.

„Njima bi mnogo više odgovaralo da se mi ne uključujemo i oni propuštaju većinu brodova. Postoji samo jedna zemlja kojom nisu naročito zadovoljni, i to ćemo rešiti“, rekao je Tramp.

Izvor je rekao za CNN da je saudijski prestolonaslednik u četvrtak dva puta razgovarao sa Trampom i pozvao ga da napadne Hute dok su napredovali prema Crvenom moru, ali je Tramp to odbio.

Ipak, SAD su poslale oko 100 vojnih savetnika u Saudijsku Arabiju kako bi pružili obaveštajne podatke za njenu vojnu kampanju protiv Huta, objavio je CNN ove nedelje, pozivajući se na više izvora upoznatih sa tim angažmanom.

Navaf Obaid, viši saradnik na Odeljenju za ratne studije Kraljevskog koledža u Londonu i bivši savetnik saudijske vlade, rekao je za CNN da „saudijski zahtev nikada nije bio da Amerikanci izvode vazdušne napade“, već samo da pruže obaveštajne podatke.

„Do danas je ta podrška bila ograničena“, rekao je.

„Politička rešenja iscrpljena“

Druga mogućnost jeste pokušaj pronalaženja političkog izlaza iz sukoba, ali sada je možda već kasno za tu opciju.

Tokom proteklih nekoliko meseci Saudijska Arabija pokazivala je „strateško strpljenje“, rekla je Bianco. Rijad je više puta upozoravao i osuđivao postupke i Huta i Iranaca, ali bez rezultata.

Kao odgovor na napad na svoj naftovod Istok–Zapad, saudijsko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da je „kraljevina odlučila da u ovoj fazi ne odgovori i da podrži napore iračke vlade“, sa čije teritorije je napad izveden, ali da „zadržava pravo da preduzme sve neophodne mere radi zaštite svog suvereniteta“.

Bjanko je rekla da je Saudijska Arabija „iscrpela politička rešenja“.

Čak i ako bi Rijad postigao dogovor sa Hutima, to bi imalo visoku cenu.

Al-Baša je rekao da bi takav dogovor verovatno značio potpuno prihvatanje zahteva Huta. „A to bi bila veoma skupa kapitulacija. To je praktično predaja“, rekao je.

Nije jasno kada će Saudijska Arabija izvesti sledeći osvetnički potez, ali se očekuje da će posledice prevazići granice Jemena i Saudijske Arabije.

„Vojna kampanja jemenske vlade protiv Huta, uz podršku koalicije predvođene Saudijskom Arabijom, već je u toku i očekujem da će se značajno intenzivirati u narednim danima, pa čak i satima“, rekao je za CNN Salman Al-Ansari, saudijski geopolitički analitičar, dodajući da „možemo očekivati i velika iznenađenja na više frontova“.

Međutim, Saudijci neće pokrenuti sveobuhvatni rat „bez čvrste, trajne i nedvosmislene međunarodne podrške“, rekao je Al-Ansari.

Međunarodna zajednica je „napravila ozbiljnu grešku jer nije poslušala ranija upozorenja Saudijske Arabije i jemenske vlade“ o Hutima, dodao je. „Rijad sada očekuje od međunarodne zajednice da promeni kurs i pruži punu podršku oslobađanju Jemena od ove zlonamerne milicije.“

Drugi analitičari smatraju da će, ukoliko Huti nastave da eskaliraju sukob, zalivska država biti primorana da uđe u rat – sa međunarodnom podrškom ili bez nje.

„Saudijci su pod napadom – od Huta i od Iračkog islamskog otpora. Nemate izbora“, rekao je Al-Baša.

„Ne bih voleo da sam na njihovom mestu.“