Mihael Martens na ruskoj poternici zbog jednog pitanja koje je u Beogradu postavio Zelenskom – Svet

Rusija je izdala nalog za hapšenje novinara Frankfurter algemajne cajtunga (FAZ) Mihaela Martensa zbog „podsticanja mržnje“, prenosi ruska agencija Tas.

Prema viđenju Moskve, Martens je to učinio nedavnim (8. avgust) pitanjem predsedniku Ukrajine Volodimiru Zelenskom na konferenciji za štampu u Beogradu. On je tada pitao šta Evropljani mogu uraditi da pomognu Ukrajini da „ubije više Rusa… više ruskih vojnika, naravno“.

Ruska ambasada u Berlinu obratila se berlinskom tužilaštvu i zatražila pravnu procenu Martensovog pitanja. Ambasada je saopštila da deluje kako je Martens „svesno i namerno“ odabrao tu formulaciju, što ocenjuju kao mogući poziv na ubijanje Rusa.

„Ovde je stigao odgovarajući dopis“, rekao je u četvrtak (20. avgust) portparol berlinskog tužilaštva.

Berlinsko tužilaštvo mora da ispita da li postoji početna sumnja na krivično delo. „Ova provera je zakonska obaveza. To ne znači da je pokrenuta istraga. Važi pretpostavka nevinosti“, rekao je portparol.

Iz Nemačke ne preti izručenje

Nakon što je Tas izvestio o istrazi protiv Martensa u Rusiji, Nemačko udruženje novinara (DJV) kritikovalo je postupanje Kremlja.

„Kakva pitanja novinari postavljaju na konferenciji za novinare ne tiče se pravosuđa – pa ni ruskog“, izjavio je u predsednik DJV Mika Bojster i pozvao nemačke vlasti na oprez: „Ne sme da bude montiranog procesa protiv nemačkog novinara u Moskvi.“

U sredu (19. avgust) je jedan portparol nemačkog Ministarstva spoljnih dela rekao da ovakav slučaj „nije ništa novo“ jer Rusija kod kuće i u inostranstvu „sve agresivnije“ ide protiv slobode štampe. „To odlučno odbacujemo, posebno u ovom konkretnom slučaju“, naveo je portparol.

Vodeći nemački tabloid Bild ocenjuje da Martensu iz Nemačke sigurno ne preti izručenje Rusiji, ali da bi to „eventualno moglo“ da bude drukčije ako se Martens zaržava na Balkanu i „posebno u Srbiji koja je bliska Moskvi“.

List nije ponudio dokaze za takvu pretpostavku.

Šta se zapravo desilo

Mihael Martens (53) je dugogodišnji dopisnik konzervativnog Frankfurter algemajne cajtunga sa stanicama u Moskvi, Beogradu i Atini. Poslednjih godina je stacioniran u Beču i zadužen za Balkan, gde često boravi.

Uoči posete Zelenskog Beogradu, on je pisao o isporuci srpskih granata Ukrajini i navodnim planovima za zajedničku fabriku dronova dve zemlje.

Na konferenciji za štampu bio je među troje novinara koji su dobili priliku da pitaju. „Šta mi Evropljani možemo da uradimo da Vam pomognemo da ubijete više Rusa… više ruskih vojnika, naravno?“, pitao je Zelenskog.

Usledili su napisi u ruskim i srpskim medijima, kao i oštre reakcije iz Moskve.

FAZ je saopštio da je pitanje zvučalo „dvosmisleno“, ali da se odnosi na debate koje se vode u Nemačkoj među stručnjacima za odbranu. List je naveo da nije uređivačka politika da se ubije što više Rusa, već da dođe do mira i da se okonča ruska agresija.

List je dodao da će preduzeti pravne korake da zaštiti Martensa od pretnji.

Pozivanje na Čerčilove reči

Sam dopisnik više o ovom slučaju ne daje izjave za medije. Prethodno je za beogradski nedeljnik „Vreme“ naveo da je pogrešio što je rekao „mi, Evropljani“, to jest što je sebe stavio u ulogu koja ne pristoji novinaru.

Što se tiče „ubijanja“ ruskih vojnika, Martens se pozvao na memoare Ficroja Meklina, oficira za vezu Vinstona Čerčila pri Titovim partizanima. Tu piše da je Čerčil tražio da se vidi ko u Jugoslaviji ubija najviše Nemaca kako bi mu se pomoglo da ih ubija „još više“.

„Očekujem da svaki političar svestan odgovornosti razmisli kako možemo da ubijemo toliko Rusa – ruskih vojnika – da Putin ostane bez vojnika“, rekao je tada Martens. „Samo tada će biti mira. Sve ostalo je cinično prenemaganje. Da, moramo da pregovaramo, ali Putin se prvo mora primorati na pregovore.“

On je i ranije zastupao tu tezu i kaže da radi na eseju u kojem bi izneo širu argumentaciju.

Formulacija pitanja izazvala je određene kritike i u nekoliko drugih nemačkih medija.