Šlager o heroju Ratku iliti kulovska alhemija – Miloš Živković

Pošto sam se 7. septembra, ne baš rano, probudio i bacio pogled na Danasov portal, nisam znao da li da se umijem ili da se ubijem. Prvi čovek moje velike mrsne pravoslavne crkve držao je opelo nad mrtvačkim sandukom čoveka koji je pobio cca 8000 ljudi, dok su u mimohodu ka mrtvačkom sanduku čoveka koji je pobio cca 8000 ljudi bili ministri, oficiri, vojnici, paravojnici, raja, Dodik, Vulin, bludni sin Danilo, Bokan-Harčenko & Đurđević Stamenkovski (žene vole oficire). Arno Gujon i Milovan Drecun bili su zauzeti taktičkim pripremama za Drugi kosovski boj.

Moram reći da mi ne pada na pamet da se ovde bavim ubeđivanjem nevernih Toma u to da je heroj Ratko, zapravo, bio ratni zločinac, jerbo od tog posla nema ništa. Čak i da nevernim Tomama podastrem niz dokaza o Ratkovim ratnim dejstvima – što je dosad činjeno bezbroj puta – malo ko bi se počešao po glavi i porazmislio o tome. Većina bi se, ako ne i svi, počešala po guzici i nastavila sa pevanjem ratnohuškačkih narodnjaka o heroju Ratku, presrećna zato što je upokojeni pobio toliko koliko je pobio. A pisac ovih redova, nije isključeno, izvukao bi deblji kraj. I nema tu nikakve posebne metafizike, iako ima zrnca alhemije, ali o tome ćemo za koji trenutak.

Svi narodi trebaju mitove, nema tu spora, ali što je narod nezreliji, baš kao i nezrelim pojedincima, biće mu potrebni detinjasti, da ne kažem neonatalni, mitovi. Pre svega oni zasnovani na nepoimanju ličnih i kolektivnih granica, dubokim samoobmanama i nesposobnosti da se preuzme odgovornost. Pomisao na Srbina zatočenog u nekoj zapadnoevropskoj luksuznoj buvari, iako je isti taj Srbin pobio cca 8000 ljudi, dobrom delu naše raje – mnogi od njih će glasati protiv ove vlasti – izaziva napade patriotskog derta i hipertrofirane saosećajnosti. A kako između mita i šita često nema velike razlike, možemo reći da je proces šitologizacije heroja Ratka, njegovom haškom smrću, priveden kraju. I strepim da će heroj Ratko zadugo ostati heroj Ratko, koliko god se to nama, s ove strane plota, ne dopadalo. Heroj Ratko će nas proganjati sa majica, fasada, šolja za kafu, biće mu pripisivane nadnaravne moći, ući će u zlokobnu literaturu i još zlokobniju šlageristiku. Možda i neki proizvođač pelena za odrasle reši da napravi limited edition seriju sa likom obožavanog generala. Sve dok jedared, ko zna kad, ne padne u zaborav. Opet, bacimo li pogled na drugu stranu medalje, uvidećemo da je mit obična pučka guslarija. Ništa više od toga.

Delimičan odgovor na pitanje zašto je baš heroj Ratko ušao u mit, možemo potražiti u – masovnom ukusu. A nedokučivi su putevi masovnog ukusa. Štaviše, ne znam prožme li me veća jeza pri pomisli na masovni ukus ili pri pomisli na masovne grobnice. Radovan Karadžić, rekao bih, nikada neće ući u mit, iako je Radovan Karadžić, rekao bih i to, po komandnoj liniji za nokat odgovorniji od heroja Ratka, a bogme je i lucidniji i hrabriji; ako ništa drugo, kao uvrnuti doktor Dabić išao je na javne skupove, dok heroj Ratko nije promaljao nos iz mišje rupe. Ali, masovni ukus ima svoje tržišne zakonitosti, neretko zasnovane na principima kulovske alhemije. Kulovska alhemija dođe mu gotovo isto što i klasična alhemija, samo što je kulovska. Dakle, pokušaj pretvaranja većeg ili manjeg smeća u zlato. Rasprostranjenija je nego što mislite, i ima je, koliko nećete, u domaćoj i belosvetskoj politici, instagramskim foto-proseravanjima, motivacionim preseravanjima, zaumnim eskapadama estradnih delatnika, korporativnom advertajzingu, saopštenjima MUP-a o masovnim skupovima SNS-a, pesmama grupe Galija.

Mnogi su sumnjivi tipovi, prevaranti i šmiranti, zahvaljujući kulovskoj alhemičarskoj transmutaciji, u većoj ili manjoj meri šitologizovani. Nije slučaj heroja Ratka usamljen, niti će biti poslednji. Prisetimo se Marka Kraljevića, turskog vazala i otimača tuđih žena, stradalog u bici kod Rovina dok se borio protiv hrišćana na turskoj strani. Tu je i Leka Ranković zvani Marko, zakleti udbaš, zagovornik Golog otoka, prisluškivač i ljubitelj dubrovačkih vila, na čijoj se sahrani spontano okupilo više od 100000 duša, samo zato što ga je Tito šutnuo i zato što je bio – Srbin. Pa onda, ovde više puta pominjani, Baja Patak Pašić, utemeljitelj moderne srpske korupcije i podmukle zamene teza, kome je pripao jedan od najvećih beogradskih trgova, nepravedno oduzet neuporedivo racionalnijim i mudrijim tipovima Marksu i Engelsu. A gde su raznorazni Arkani, Majmuni, Pacovi, Budale, LJube Zemunci, Kurci & Palci. Ima i takvih što su u mit dospeli, ne bi li ih potom prekrila siva mrena zaborava.

Ipak, najneslavnije su završavali oni, a to me donekle teši, što su se za života, svim silama.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.