Švedska izlazi na izbore: Da li razjedinjena levica može sprečiti radikalne desničare da prvi put dođu do vlasti? – Svet

Švedska opozicija levog centra ima tesnu prednost u odnosu na vladajući desni blok uoči parlamentarnih izbora, što ukazuje na moguću promenu vlasti, pokazalo je nekoliko istraživanja javnog mnenja objavljenih ove sedmice.

Međutim, premijer Ulf Kristerson, koji je tokom četiri godine na funkciji zaostajao u anketama, poslednjih sedmica kampanje smanjuje zaostatak dok su njegova rivalka Magdalena Anderson i njene socijaldemokrate izgubile deo podrške.

Pristalice desnog bloka kažu da su njegove politike pomogle u suzbijanju nasilja bandi i dramatičnom smanjenju imigracije te da bi pobeda predstavljala podršku građana takvom pristupu i njegovom daljem sprovođenju u narednim godinama.

„Možemo ujediniti stranke, birače i pitanja u zajedničko delovanje. Zato uspevamo završiti ono što započnemo“, rekao je Kristerson novinarima u parlamentu ove sedmice, preneo je Klix.ba.

On je obećao da će uključiti radikalne desničare iz stranke Švedske demokrate u vladu ako njegov blok pobedi.

Kritičari, s druge strane, tvrde da takva politika narušava građanske slobode, istovremeno prisiljavajući imigrante da se u većoj meri prilagode švedskim kulturnim normama ili napuste zemlju, uz korišćenje i podsticaja i sankcija.

„Postali smo tvrđe društvo, tiše društvo, ali i siromašnije društvo jer smo imali rast koji je daleko ispod našeg potencijala dok domaćinstva vide kako njihove plate mogu kupiti sve manje i manje. Naša zemlja je svoju snagu gradila na tome da delimo međusobne uspehe i da ostajemo zajedno kada je teško“, rekla je Anderson za Rojters.

Izborni uspeh Švedskih demokrata pozdravile bi radikalno desničarske stranke u Evropi koje su u usponu, a dodatno ih je ojačala značajna pobeda antiimigracione Alternative za Nemačku na izborima u jednoj nemačkoj pokrajini ovog mjeseca.

Desničarske stranke već su se dogovorile da će formirati četvorostranačku vladu koju bi predvodio Kristerson ako pobede dok je Andersonin put do vlasti mnogo neizvesniji.

Ishod izbora na kraju bi mogao zavisiti od toga hoće li Liberali preći izborni prag od četiri odsto i osvojiti mesta u parlamentu, čime bi ojačala desnica koju čine Centristi, hrišćanske demokrate i Švedske demokrate, kojima je Kristerson početkom ove godine ponudio ulazak u vladu.

Švedske demokrate, koje predvodi dugogodišnji lider Džimi Akesson, već četiri godine podržavaju Kristersonovu manjinsku vladu u parlamentu, čime su izgradili kredibilitet unutar šireg desničarskog bloka.

U međuvremenu, suprotstavljeni blokovi približili su stavove o nekoliko prioriteta birača, uključujući podršku Ukrajini, ponovno naoružavanje vojske i pomoć domaćinstvima pogođenim krizom troškova života.

Iako se opozicione socijaldemokrate, Zeleni, Leva stranka i Centar uglavnom slažu oko potrebe za većim izdvajanjima za socijalnu zaštitu i javnu potrošnju, među njima i dalje postoje podele o brojnim pitanjima, uključujući imigraciju, gde Andersonina stranka zagovara restriktivniji pristup od nekih potencijalnih partnera.

Razilaze se i oko pitanja poput poreza za milijardere i izgradnje novih nuklearnih reaktora dok Centar odbija podržati vladu u kojoj bi bila Leva stranka, što dodatno otežava Anderson formiranje vlade.