Jedna zemlja se zagreva sporije od ostatka sveta, ni naučnici ne znaju zašto – Život

Prema podacima koje navodi BBC Science Focus, prosečna temperatura u Indiji porasla je za manje od 0,9 stepeni Celzijusa od početka 20. veka. Istovremeno, prosečna temperatura na planeti porasla je za oko 1,4 stepena Celzijusa od 1980. godine.

To je posebno zanimljivo ako se uzme u obzir da Indija redovno beleži temperature iznad 40 stepeni, dok je tokom toplotnog talasa 2024. godine u glavnom gradu Nju Delhiju izmereno čak 52 stepena Celzijusa, piše Science Focus Science Focus, na osnovu novijih istraživanja i analiza klimatskih naučnika sa Univerziteta Harvard, NASA i drugih institucija.

Fenomen koji zbunjuje naučnike

„Rupa u zagrevanju“ odnosi se pre svega na slabije zagrevanje, pa čak i povremeno zahlađenje, koje je naročito izraženo u severnim delovima Indije tokom suve zimske sezone.

Dr Benjamin Cook, klimatski naučnik iz NASA-inog Godard instituta za svemirske studije i Univerziteta Kolumbija, smatra da je malo verovatno da je reč samo o slučajnom odstupanju u klimatskim podacima.

Da je uzrok, na primer, samo geografski položaj Indije ili monsunska sezona, sličan fenomen očekivao bi se i u drugim tropskim monsunskim područjima, poput jugoistočne Azije ili južne Kine. Međutim, tamo nije zabeležena ista vrsta „rupe u zagrevanju“.

Zbog toga se pažnja naučnika usmerila na nekoliko mogućih objašnjenja.

Navodnjavanje bi moglo da bude jedan od razloga

Jedan od glavnih kandidata je intenzivno poljoprivredno navodnjavanje.

Poljoprivreda je u Indiji u velikoj meri zavisna od vode koja se crpi iz podzemlja, naročito u severnim delovima zemlje gde se uzgajaju velike količine pirinča i pšenice.

Kada se voda dovodi na suvo zemljište, deo nje isparava. Proces isparavanja troši toplotu sa površine zemlje, povećava vlažnost vazduha i može da uspori rast temperature.

Sličan fenomen primećen je i u američkom Srednjem zapadu, u oblasti poznatoj kao „pojas kukuruza“, gde intenzivna poljoprivreda i navodnjavanje takođe mogu da utiču na lokalne temperature.

Dr Benjamin Cook smatra da je upravo navodnjavanje posebno zanimljivo objašnjenje jer se „rupa u zagrevanju“ u Indiji najviše primećuje tokom suvog dela godine, kada dodavanje vode zemljištu može imati izraženiji efekat.

I zagađenje vazduha ima ulogu

Drugi važan faktor moglo bi da bude zagađenje vazduha.

Čestice aerosola koje nastaju usled saobraćaja, industrije i drugih ljudskih aktivnosti mogu da reflektuju deo Sunčeve svetlosti nazad u svemir. Na taj način smanjuju količinu Sunčeve energije koja dopire do površine Zemlje i mogu privremeno da ublaže zagrevanje.

To, međutim, ne znači da je zagađenje vazduha nešto pozitivno. Naprotiv, aerosoli imaju ozbiljne posledice po zdravlje ljudi, a BBC Science Focus navodi procenu da u Indiji od posledica zagađenja aerosolima godišnje umire oko milion ljudi.

Paradoks je u tome što bi smanjenje zagađenja, koje je neophodno zbog zdravlja stanovništva, moglo istovremeno da ukloni deo ovog efekta hlađenja i dovede do bržeg zagrevanja.

Sličan proces već je primećen u Kini, gde je smanjenje emisije aerosola poslednjih godina povezano sa ubrzanim zagrevanjem.

Postoji i neobičnija teorija

Nedavno istraživanje kineskih naučnika ponudilo je još jedno, na prvi pogled paradoksalno objašnjenje – ugljen-dioksid.

CO₂ je jedan od glavnih gasova koji doprinose globalnom zagrevanju, pa se čini nelogičnim da bi mogao da bude deo objašnjenja za sporije zagrevanje Indije.

Međutim, prema toj teoriji, zbog specifičnog geografskog položaja Indije povećanje koncentracije CO₂ može posredno da utiče na razliku u temperaturi između kopna i mora. To zatim utiče na monsunske vetrove koji donose vlagu sa Arapskog mora.

Vlažan vazduh podiže se preko Himalaja i stvara velike količine oblaka. Oblaci, poput aerosola, reflektuju Sunčevu svetlost i tako mogu imati efekat hlađenja.

Dr Xia Qu sa Kineske akademije nauka ocenjuje da je mehanizam moguć, ali i dalje nije jasno da li je dovoljno snažan da u potpunosti poništi efekat zagrevanja izazvanog CO₂.

Ono što danas usporava zagrevanje možda neće trajati

Upravo tu se krije najveća briga naučnika.

Ako su navodnjavanje i zagađenje vazduha zaista među glavnim razlozima zbog kojih se Indija trenutno zagreva sporije, njihov efekat neće nužno trajati zauvek.

Zagađenje vazduha mora da se smanji zbog ogromnog uticaja na zdravlje ljudi. Istovremeno, podzemne vode u Indiji se ubrzano troše, što znači da će intenzivno navodnjavanje u nekim oblastima biti sve teže održavati.

Prema procenama koje prenosi BBC Science Focus, upravo bi slabljenje ova dva efekta moglo da dovede do toga da se Indija u narednim decenijama zagreva brže nego danas.

„Rupa u zagrevanju“ zato ne znači da je Indija pošteđena klimatskih promena. Zemlja već trpi ekstremne toplotne talase, a temperature iznad 40 stepeni mogu biti smrtonosne, posebno u uslovima visoke vlažnosti.

U delovima zemlje ljudi su dodatno izloženi riziku jer veliki broj stanovnika nema klimatizaciju i mora da radi na otvorenom, čak i tokom ekstremnih vrućina.

Zbog toga naučnici fenomen koji trenutno deluje kao svojevrsna klimatska „zaštita“ ne posmatraju kao dobru vest, već kao upozorenje. Ako faktori koji danas usporavaju zagrevanje oslabe, Indija bi mogla da se suoči sa još bržim rastom temperatura.