Posle 50. godine pažljivije biramo ljude oko sebe: Ovih pet tipova ličnosti mogu da naruše mir – Život

U zrelijim godinama to može biti posebno važno, jer svakodnevne obaveze i životna iskustva menjaju način na koji posmatramo odnose sa drugima. Neki ljudi pružaju podršku i osećaj pripadnosti, dok drugi mogu da ostave osećaj iscrpljenosti, napetosti ili nezadovoljstva.

Zbog toga se sve više govori o potrebi za postavljanjem zdravih granica, čak i kada je reč o dugogodišnjim prijateljstvima ili bliskim poznanstvima. Tekst objavljen na sajtu Sensa izdvaja pet tipova ličnosti sa kojima bi, posebno u kasnijim životnim periodima, trebalo biti oprezan, piše Sensa.si.

1. Ljudi koji neprestano crpe tuđu energiju

Reč je o osobama nakon čijeg društva često ostaje osećaj iscrpljenosti. One neprestano traže pažnju, podršku ili pomoć, dok istovremeno retko nude isto zauzvrat.

To mogu biti ljudi koji se stalno žale, sebe predstavljaju kao žrtve, od svake sitnice prave problem ili očekuju da neko drugi rešava njihove poteškoće.

U takvim odnosima važno je postaviti jasne granice. To može da znači jednostavno „ne“, kraće razgovore ili odluku da se ne učestvuje u svakoj tuđoj drami.

2. Neodgovorne osobe

Neki ljudi teško preuzimaju odgovornost za sopstvene odluke i probleme. Umesto toga, krivicu često prebacuju na druge i očekuju da im neko pomogne da reše posledice svojih postupaka.

Problem nastaje kada druga osoba postepeno preuzme ulogu „spasioca“. Pomoć koja je u početku povremena može vremenom postati stalna obaveza, pa čak i finansijsko opterećenje.

Postavljanje granica u takvim odnosima ne znači nedostatak saosećanja. Naprotiv, ponekad je upravo to način da drugoj osobi ostavimo prostor da sama preuzme odgovornost za svoj život.

3. Večiti kritičari

Postoje ljudi koji gotovo uvek imaju primedbu na tuđe odluke. Njihova kritika ponekad može biti predstavljena kao savet ili izraz brige, ali dugotrajna izloženost takvom ponašanju može da utiče na samopouzdanje.

Važno je razlikovati dobronamernu i konstruktivnu kritiku od stalnog omalovažavanja. Nije svaki savet koristan, niti je potrebno neprestano opravdavati sopstvene odluke pred ljudima koji ih neprestano dovode u pitanje.

4. Manipulativne osobe

Manipulacija ne mora uvek biti očigledna. Neki ljudi koriste osećaj krivice, odgovornosti ili dužnosti kako bi druge naveli da rade ono što njima odgovara.

Takvi odnosi mogu biti posebno iscrpljujući jer osoba vremenom počinje da preispituje sopstvene granice i oseća krivicu kada kaže „ne“.

Postavljanje granica zato nije znak sebičnosti. Jasno izražavanje sopstvenih potreba i odbijanje onoga što nam ne prija može biti važan deo brige o sebi.

5. Osobe kojima je uvek potrebno da budu u centru pažnje

Poslednji tip koji tekst izdvaja jesu izrazito egocentrične osobe, koje su često šarmantne i privlačne na prvi pogled, ali razgovore i odnose uglavnom usmeravaju prema sebi.

Njihove potrebe, problemi i iskustva često zauzimaju najveći deo prostora, dok za osećanja i probleme drugih ostaje malo mesta. U takvom odnosu druga osoba može imati utisak da stalno daje pažnju, a zauzvrat dobija vrlo malo razumevanja.

Nije poenta u tome da prekinemo svaki težak odnos

Biranje ljudi koji nas okružuju ne znači da bi trebalo automatski prekinuti svaki odnos koji je povremeno težak ili konfliktan. Svaka bliska veza prolazi kroz različite faze, a neslaganja su njen sastavni deo.

Mnogo je važnije prepoznati odnose koji su dugoročno iscrpljujući i u kojima nema prostora za uzajamnost, poštovanje i granice.

U tom smislu, zrelije godine mogu doneti i jednu važnu promenu perspektive: nije neophodno održavati svaki odnos samo zato što dugo traje. Vreme i energija postaju dragoceniji, pa je sasvim legitimno odlučiti kome želimo da ih poklanjamo.