Jethro Tull četvrti put u Beogradu: Spektakl za rokersku gospodu – Kultura

Prethodni njihovi koncerti desili su se: 1975. u Hali „Pionir“, 2004. i 2018. u „Sava centru“. Članovi sadašnje postave- nezaobilazni lider grupe i autor svih pesama, pevač i flautista-Jan Anderson, Skot Hemond za bubnjevima, Dejvid Godije na bas gitari, gitarista Džek Klark i klavijaturista Džon O’ Hara predstavili su ovoga puta publici kroz svoj nastup presek svih faza rada benda.

Jan Anderson je započeo koncert sa reminiscencijom na njihovu početničku bluz fazu. No, kompozicije su se mešale kao karte u špilu, pa smo naizmenično mogli čuti aranžmane iz poznijih vremena da bi se vraćalo na one sa prvih nekoliko albuma.

A onda je usledila “Thick as a brick” sa istoimenog albuma iz 1972. sa vrlo stimulativnom vizuelnom podlogom na platnu. Kritika plitkoumnih konzumenata masovnih medija podjednako je aktuelna danas kao i u godini kada je ovaj album, praktično sastavljen od jedne kompozicije, nastao. Iako nisu išle hronološkim, numere su se ređale nekim logičkim redom što je sam Anderson u najavama delimično i otkrivao.

Gledajući sam muzički nivo nastupa, on je briljantan, osim što je glas 79-godišnjeg Andersona prirodno slabiji nego pre nekoliko decenija, pa su i njegova vokalna naprezanja bila veća. Ali je instrumentalni deo nastupa, protkan frotmenovim prepoznatljivim energičnim scenskim nastupom, bio besprekoran.

Sam bend je usviran do perfekcije, što se odmah moglo primetiti u naizmeničnim smenjivanjima forte i piano delova kompozicija, kao i u usklađivanju solo deonica. Andersonovo karakteristično sviranje flaute, koje predstavlja most između klasične i moderne muzike, natriljuje bučne fuzove gitare i razbokorenost klavijatura, dok je ritam sekcija radila svoj deo posla, ali su i bas, te bubnjarske solo deonice imale svoje parče kolača.

Ono što čini izuzetnost koncepta “Jethro tulla” je što reminiscencije, na koje se oni pozivaju, ištu obrazovanog slušaoca i gledaoca sa razvijenom opštom kulturom. Stoga je to elitistička svirka koja, da bi se dokučila, iziskuje intelektualni napor, a ne samo ležerno prepuštanje trenutku, koliko god zavodljiva bila njena i zvučna, i vizuelna komponenta.

U svom scenskom nastupu Anderson uspeva da evocira na srednjovekovne muzičare- minstrele, koji su nastupali po plemićkim zabavama u dvorovima. Tako je on postao i svojevrsni simbol povezanosti prošlosti i sadašnjosti, takozvane aristokratske i narodne svetkovine. Sve to svedoči o vrlo razrađenom artističkom konceptu grupe, koju on predvodi decenijama.

“Plava sala” “Sava centra” je bila solidno, ali ne i sasvim popunjena publikom. U kojoj je bilo i dosta javnih ličnosti iz sfere rok kulture. Neke od njih smo pitali za mišljenje o koncertu.

Branimir Lokner, istaknuti rok publicista je izjavio:

– Sva četiri koncerta “Jethro tulla” u Beogradu su bila na određeni način drugačija. Najjači njihov adut su sjajni aranžmani pesama, zatim kombinovanje repertoara iz različitih faza. Bend odlično svira. Naravno njemu glas zbog godina nije više onaj kakav je bio nekad. To je bend koji spada u najvišu moguću klasu rok kulture. Čak i danas, kada su uloge promenjene na svetskoj sceni, oni i dalje rade punom parom. Jan Anderson, i pored svojih godina, ima motiva da istražuje i eksperimentiše u muzici.

A Aca Seltik, frontmen “Ortodox celtsa” je rekao:

– Gledao sam “Jethro Tull” sva četiri puta u Beogradu, mada se, istina, onog iz ’75.-e sećam samo u fragmentima, ali ovo što smo čuli i videli večeras od benda i čoveka koji su odavno prerasli svaku kategorizaciju i direktno iz rubrike „zabava“ prešli u domen opšte kulture i obavezne lektire, mogu da opišem samo jednom rečju: FE-NO-ME-NAL-NO!

I tako, mnogi sa zadovoljstvom na licu napustiše zdanje “Sava centra” i krenuše u konačno svežu noć. Ovakva umetnička gozba bila je Beogradu preko potrebna. Ostaje nadanje da će se stvaralačko druženje ovdašnjih poklonika sa Janom Andersenom i ekipom još neki put dogoditi.