Izložba „Crno-beli svet“ Radeta Markovića u Galeriji ULUS-a od 26. avgusta do 10. septembra – Kultura

„Jedan od aktuelnih izraza u savremenoj vizuelnoj praksi posvećen je stvaranju angažovanih dela i kritici društvene i političke stvarnosti. Ovakva umetnost prisutna je na globalnoj kao i na lokalnoj srpskoj umetničkoj sceni, a jedan od njenih najistaknutijih predstavnika je Rade Marković.

Više od dve decenije Marković stvara politički angažovanu umetničku produkciju. Njegovi brojni radovi posvećeni su aktuelnim temama društvenog života, uz kritički osvrt na militarizaciju društva, ratove devedesetih godina, nacionalizam i uspon autoritarizma.

Marković je imao više samostalnih izložbi koje su bavile najvažnijim drutvenim problemima. O tome govore i nazivi pojedinih izložbenih celina, kao što su Stanje stvari, Slike iz autokratije i Predlog enterijera za kabinet ministra vojnog. Markovićev angažovani pristup je urodio saradnjom i izlaganjem sa Milijom Nešićem, pionirom kritičke umetnosti na jugoslovenskom i srpskom prostoru. U okviru izložbenog programa Nije filozofski ćutati izlagao je i na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Marković javno deluje i kao aktivista i pisac kolumni u dnevnim novinama Danas. Na taj način spojeni su njegov pogled na svet, stvaralaštvo i način života.

Izložba Crno-beli svet osvetljava savremeni politički trenutak u Srbiji i kritikuje radikalizaciju društvenog života. Marković je izložbu koncipovao kao prostor susreta i sučeljavanja sa negativnim pojavama i razotkrivanja njihovog izvora. U vreme duboke društvene krize, izazvane padom nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu 1. 11. 2024. on svojim radovima dodatno osvešćuje gledaoce.

Markovićev stvaralački pristup uključuje ne samo oblikovanje novih formi, već i transformaciju i aranžiranje upotrebljenih materijala i objekata. Njegove skulpture su najčešće asamblaži oblikovani od drveta, žice, vojničke čizme,…

Asamblaž Crno-beli svet amblematski iskazuje Markovićev stav. Na crno-beloj podlozi, nalik šahovskom polju, postavljen je tanjir sa kašikom koji je do pola ispunjen crnom materijom. Ovako koncipiran rad nudi složene mogućnosti interpretacije. Markovićeva poetika ne svodi se samo na evidentiranju prisustva dobra i zla, već ukazuje na crnilo – zlo koje nadire i kojim se svakodnevno kroz brojne medijske manipulacije „hrani“ srpsko društvo. Ova ideja je još više razvijena u istoimenom delu, na kome dominiraju ekseri zakucani u crno-bela polja. Primena eksera dodatno naglašava brutalnost i ukazuje na procese „zakucavanja“ neistomišljenika.

Crno-belo prisutno je i u drugim radovima, poput Naši i njihovi, gde se problematizuje opšte prisutan stav kako su „naši“ uvek dobri, dok su „njihovi“ vinovnici svakog zla. Ovakva retorika kontinuirano je prisutna u srpskoj politici, u odnosu prema ratnim zločinima iz 1990-ih. Igrom reči i upotrebom crnog i belog polja ovakvo mišljenje se dovodi u pitanje i ukazuje na potrebu preispitivanja crno-bele slike o ratovima i žrtvama. Antiratne poruke nose i radovi kao što su Komoda za kabinet ministra vojnog, Ogledalo za kabinet ministra vojnog, Aveti rata , Militant 3, Arbeit macht frei, Novi svetski poredak. U ovim radovima vidljiv je ne samo antiratni stav, već i reminiscencije na ratne strahote Drugog svetskog rata i ratova devedesetih godina, kao i kritika ratnohuškačke politike.

Izložba Crno-beli svet Radeta Markovića gledaoce uvodi u savremeni politički i društveni trenutak. Kroz složene forme asamblaža ona razotkriva lice i naličje srpskog društva. Kritikom svih vidovi ekstremizma, netolerancije i fašizacije, izložba postavlja temelje za promišljanje obnove demokratskog i tolerantnog društva.“

Nenad Makuljević

A evo šta je autor rekao:

„Politička umetnost kao jedan specifičan deo angažovane umetnosti kojom se bavim već skoro dve decenije ne iz želje da se bavim politikom nego kao reakcija na to što se politika bavi nama i to na razne načine od kojih sa većinom imam problem, pa je ovo mogućnost da postavim neka pitanja sebi i drugima i pokušam da razjasnim neke stvari ali na jedan sebi prirodan način postavljajući pitanja kao što bi ih postavilo neko dete.

Kad bi deca mogla da postave pitanja (što ona i čine ali ih mi ne čujemo) nama odraslima siguran sam da bi se mi iznenadili odnosno zbunili kako i koliko su to fantastična pitanja i koliko su ona suštinska i kako smo se mi odvojili od suštine pa smo često u tom odvajanju od suštine spremni da činimo a i činimo zlo. Mislim da se to u današnjem svetu veoma dobro vidi i da su umetnici, intelektualci, filozofi, socijolozi važni da odgonetnu ili bar pokušaju da se taj krug zla prekine.

Predstojeća izložba „CRNO BELI SVET-UVOD U FAŠIZAM“ govori o crno belom svetu, svetu „naših i njihovih“, svetu kamufliranog fašizma. A svet je odistinski sve osim crno-belog. On je u mnogo boja i sa mnogo mogućnosti da bude harmoničan. Svet „naših i njihovih“ odgovara samo onima koji žele da nasiljem vladaju nad drugim ljudima i koji od nas ljudi treba da budu u tim svojim naumima sprečeni. Crno beli pogled na svet seme je za sve vrste nasilja jednih ljudi nad drugim ljudima. Seme fašizma.

Ova izložba je nastavak predhodnih izložbi, antiratnih i antinacionalističkih: Uzroci i posledice, Razglednice iz Srbije: Srpsko ovo-Srpsko ono, Mentalni pejzaži Srbije, Stanje stvari, Predlog enterijera za kabinet ministra vojnog. Izložba traje od 26. avgusta do 10. septembra u Galeriji ULUS u Knez Mihailovoj ulici.“