“Kada kamere odu, ostaje čovek koji čeka”: Zašto Vučić i Lončar više ne spominju liste čekanja? – Društvo
U poslednje vreme, zdravstvene vlasti u javnim obraćanjima ne pominju više liste čekanja, koje su bile gorući problem, naročito za operacije kuka i kolena za koje su pacijenti u Srbiji najduže čekali. I sam predsednik Srbije Aleksandar Vučić je početkom godine, obraćajući se premijeru Đuru Macutu i ministru zdravlja Zlatiboru Lončaru, rekao da „ne spavaju dok se to ne reši“. Šta je od svega toga bilo, bar zvanično nije saopšteno. Sagovornici Danasa smatraju da je to zbog toga što zdravstvo ovoj vlasti samo služe za propagandu, pa kad nisu politički adut pacijenti im nisu ni tema.
Naša redakcija obratila se Ministarstvu zdravlja sa pitanjem koliko je trenutno ljudi na listi čekanja i koliko njih čeka novi kuk i koleno, ali i za koliko se lista čekanja od početka godine smanjila, kao i da li sada postoji neke bolnica u Srbiji koja više nema liste čekanja, ali do objavljivanja ovog teksta odgovor nismo dobili.
Međutim, uvidom u dnevni presek na sajtu Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO) 10. septembra stoji da je na Listi čekanja ukupno 29.395 pacijenata, što je za 33 više u odnosu na predhodni dan. I dalje je najviše onih koji čekaju operaciju kolena, čak 12.625, dok ugradnju veštačkog kuka čeka 7.066. Kako objašnjavaju na sajtu RFZO, sve zdravstvene ustanove koje vode Liste čekanja svakodnevno i samostalno unose podatke na listu RFZO.
Podsetimo, na istom sajtu, 5. februara ove godine, kako je Danas izveštavao, na listi čekanja bilo je ukupno 29.6111 pacijenata, od kojih je 12.501 čekalo operaciju kolena, a 7.395 operaciju kuka.
Početkom marta ministar Lončar izjavio je da je plan da se u narednih godinu i po dana budu operisani svi sa liste čekanja. Jedino se početkom avgusta direktor Univerzitetsko kliničkog centra Niš Milan Lazarević pohvalio da je novo rukovodstvo te zdravstvene ustanove, na čijem je čelu, uspelo da u protekla dva i po meseca ukine sve liste čekanja. Prema njegovim rečima, pacijenti više ne čekaju na ugradnju bajpasa, veštačkog srčanog zaliska, ne čekaju na operacije kuka, kolena, kao ni na preglede skenerom, magnetom i drugim metodama na radiologiji.
Na Institutu Banjica i dalje dnevno operišu između 15 i 18 pacijenata
Specijalista ortopedije na Banjici i predsednik Odbora za zdravstvo Stranke slobode i pravde Danijel Raspopović tvrdi da su „problem sa dužinom liste čekanja proizveli Lončar i SNS“ i da on uopšte nije rešen. Prema njegovim navodima, za operaciju kuka i kolena samo na Institutu Banjica trenutno čeka ukupno 11.587 pacijenata.
„To su pacijenti koji čekaju na operaciju kuka i kolena, ali i oni za revizionu hirurgiju, to jest oni pacijenti koji već imaju veštački kuk ili koleno, ali iz nekog razloga moraju da se operišu ponovo. Vučić i Lončar su lagali, problem sa listama čekanja postoji i dalje. Koliko se sećam oni su dali neke izjave u smislu da je nešto rešeno, to nije tačno. Ja sam govorio i ranije da je nama na Banjici bilo zabranjeno da stavljamo na listu čekanja pacijente koji nisu beogradski osiguranici. To su sve bile falš mere sa kojima je pokušano da se problem reši, ali nije uspelo. Da li se nešto u našoj organizaciji promenilo – nije. Što se tiče Banjice, mi i dalje operišemo dnevno isti broj ljudi a to je između 15 i 18 pacijenata. S druge strane, pošto oni o tome ne govore to je dokaz da namerno zataškavaju, a s obzirom na to da kontrolišu ogromnu većinu medija oni smatraju i žele na taj način da kažu da je problem sa listama čekanja navodno rešen, a zapravo nije uopšte. I dalje hiljade pacijenata čeka“, navodi Raspopović za Danas.
U međuvremenu je, kako kaže, jedino omogućeno da i pacijenti iz unutrašnjosti koji žele da se operišu na Banjici moraju da imaju “dozvolu”.
“Oni moraju da donesu uput, praktično dozvolu od strane specijaliste iz njihove matične bolnice da se ta vrsta intervencije kod njih ne obavlja pa tek u tom slučaju mi možemo da ih stavimo kod nas na listu čekanja i operišemo”, dodaje doktor Raspopović.
Komentarišući to što ni Vučić ni Lončar više ne pominju liste čekanja, Slavica Plavšić, specijalista za plućne bolesti u penziji, kaže za Danas da pacijenti nisu izborni adut, pa samim tim nisu ni tema.
“Zdravstvene vlasti više ne govore o listama čekanja iz vrlo jednostavnog razloga: trenutno im nisu politički korisne. Cela država, pa tako i zdravstveni sistem, ponovo se podešava prema izbornim potrebama vlasti. Ovoga puta, izgleda, lekari i pacijenti nisu među glavnim izbornim adutima kao ranije, pa su zajedno sa njima iz javnog govora nestale i liste čekanja. A one, naravno, nisu nestale. Nestalo je samo interesovanje vlasti da o njima govori”, ocenjuje naša sagovornica.
Problem je, kako kaže doktorka Plavšić, što pacijenti ovoj vlasti, po svemu sudeći, postaju važni onda kada mogu da posluže kao dokaz nekakvog „istorijskog uspeha“, kada treba otvoriti bolnicu, pokazati novi aparat, najaviti ukidanje lista čekanja ili organizovati akciju pogodnu za kamere.
“Kada kamere odu, ostaje čovek koji čeka”, ističe ona.
Prema njenim rečima, posebno je opasno kada se iza priče o „listama čekanja“ izgubi mnogo ozbiljnije pitanje: “koliko se u Srbiji čeka na dijagnozu i početak lečenja malignih i drugih teških bolesti”.
“Čekanje na planiranu ortopedsku operaciju godinama jeste nedopustivo. Ali kod pacijenata sa malignim bolestima, meseci čekanja mogu da znače razliku između izlečive i neizlečive bolesti. Tu se ne misli o komforu zdravstvenog sistema, nego o ljudskim životima”, ukazuje Plavšić.
Zato bi zdravstvenim vlastima, kako kaže pre uputila pitanje: “ako su liste čekanja bile toliko važne kada je trebalo politički obećati njihovo rešavanje, kako su odjednom prestale da budu tema?”
“Pacijenti nisu izborni materijal koji se izvadi iz fioke kada zatreba i vrati u nju čim prestane da donosi političke poene. Zdravstveni sistem postoji zbog pacijenata. Zbog bolesnih ljudi da se izleče ili oporave i zbog zdravih ljudi da se ne razbole. Tako bi bar trebalo da bude. A biće sigurno uskoro, čim se konačno obori ova zločinačka i diktatorska vlast i pravi ljudi i lekari dođu na prava mesta“, poručuje ona.
I Aris Movsesijan, potredsednik Pokreta slobodnih građana i stomatolog, kaže za Danas da ima utisak da zdravstvo ovoj vlasti služi, pre svega, za političku propagandu, te da je ono u prvom planu samo kada treba prikupiti političke poene, najaviti neki veliki projekat ili izreklamirati izgradnju novih zgrada i nabavku aparata.
“Kada tema postane neprijatna, onda se o njoj ćuti. To se sada dešava i sa listama čekanja. Koliko smo puta slušali obećanja da će liste čekanja biti smanjene ili ukinute? A šta se suštinski promenilo? Liste čekanja ne smanjuju zgrade i aparati, već ljudi koji rade u zdravstvu – lekari, medicinske sestre, tehničari i kompletno pomoćno osoblje. Istovremeno, uspešno se prećutkuje da postoje povlašćene firme bliske vlasti koje ne izvršavaju svoje obaveze prema sistemu zdravstvenog osiguranja”, navodi Movsesijan.
On dodaje da se privatni zdravstveni sektor ne uključuje na način na koji bi mogao da rastereti javno zdravstvo i skrati čekanje pacijenata, tamo gde za to postoje kapaciteti.
“Liste čekanja nisu nestale, samo su sklonjene iz političkog fokusa vlasti. Ali pacijenti nisu sklonjeni. Oni i dalje čekaju – na pregled, na dijagnostiku, na operaciju, često i mesecima. Za vlast je lista čekanja samo još jedna tema koju može da skloni iz dnevnog reda. Za čoveka koji čeka da mu se reši zdravstveni problem, to nije statistika ni politička propaganda. To je njegov život i njegovo zdravlje”, zaključuje on.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
