Pet potcenjenih SF filmova iz devedesetih koje danas vredi pogledati – Kultura

Još od najranijih dana kinematografije, naučnofantastični filmovi pružali su publici neke od najambicioznijih, najzanimljivijih i najpoznatijih priča, navodeći gledaoce da preispituju različite aspekte ljudskog iskustva, ali i neprestano pomerajući granice filmskog stvaralaštva novim tehnikama, efektima i drugim inovacijama.

Ipak, kada je reč o velikim decenijama za naučnu fantastiku, teško je nadmašiti devedesete. To je period koji je ljubiteljima filma doneo neka od najboljih SF ostvarenja svih vremena, poput „The Matrix“, „Dark City“, „Gattaca“, „12 Monkeys“ i mnogih drugih. Gotovo svaka vrsta naučne fantastike koju možete da zamislite našla se tokom devedesetih na velikom platnu, a mnogi od tih filmova i danas su omiljeni među publikom.

Međutim, postoje i naučnofantastični filmovi iz devedesetih o kojima se danas ne govori toliko često. Reč je o ostvarenjima koja su u svoje vreme bila odlična, ali možda nisu ostvarila očekivani uspeh na bioskopskim blagajnama ili su jednostavno imala nesreću da se pojave u trenutku kada ih je zasenio neki drugi film. I decenijama kasnije, ovi naslovi i dalje vrede gledanja i ne bi ih trebalo propustiti – među njima je i jedan koji bi mogao da bude savršena alternativa filmu „The Matrix“.

5. The Arrival

Film „The Arrival“ objavljen je 1996. godine i, iako oba govore o vanzemaljcima, ne treba ga mešati sa filmom „Arrival“ iz 2016. godine. U „The Arrival“ Čarli Šin igra Zejna Zaminskog, radio-astronoma koji radi za SETI i otkriva dokaze o postojanju inteligentnog vanzemaljskog života udaljenog 14 svetlosnih godina od Zemlje.

Međutim, ubrzo nakon otkrića Zejn dobija otkaz i odlučuje da istragu nastavi sam. Dok pokušava da otkrije istinu, nalazi se usred zavere koja bi mogla da ima globalne posledice. Film nije ostvario veliki uspeh na bioskopskim blagajnama, ali je dobio određena priznanja kritike, naročito zbog neočekivanog pristupa pričama o invaziji vanzemaljaca.

Posebna vrednost filma „The Arrival“ jeste u tome što je snimljen sa skromnim budžetom, ali je iznenađujuće dobro izveden. Šin se posebno ističe u ulozi Zejna, pružajući veoma ljudsku i uverljivu interpretaciju lika koji bi vrlo lako mogao da bude otpisan kao obični čudak. Film je zabavan i napet i, iako sebe ne shvata previše ozbiljno, ne prelazi ni u neozbiljnost. Upravo taj balans čini ga veoma dobrim izborom za gledanje.

4. The Thirteenth Floor

Film „The Thirteenth Floor“ iz 1999. godine na mnogo načina deluje kao žrtva trenutka u kojem se pojavio – u bioskope je stigao nedugo posle filma „The Matrix“. Iako se ova dva ostvarenja veoma razlikuju, neke od tema kojima se bave su slične.

„The Thirteenth Floor“, koji predstavlja slobodnu adaptaciju romana „Simulacron-3“ iz 1964. godine, ali i rimejk mini-serije „World on a Wire“ iz 1973, okuplja glumačku postavu koju čine Krejg Bjerko, Grečen Mol, Armin Miler-Štal, Denis Hejsbert i budući Kingpin, Vinsent D’Onofrio.

Film prati Daglasa Hola (Bjerko), naslednika preminulog kompjuterskog genija koji je ubijen upravo kada se spremao da pokrene novi sistem virtuelne stvarnosti. Pošto Daglas postaje glavni osumnjičeni za ubistvo, upušta se u neobičnu potragu za istinom u kojoj se sama stvarnost neprestano menja i izobličava.

„The Thirteenth Floor“ bavi se nekim veoma složenim konceptima. Virtuelna stvarnost predstavlja osnovu priče, ali tu je i svojevrsno putovanje kroz vreme, doduše putem simulacije, dok se različite simulacije odvijaju u različitim vremenskim periodima. Tu je i veliki obrt zbog kojeg ćete početi da preispitujete samu prirodu stvarnosti – uključujući i završetak filma. Sve je veoma dobro izvedeno i film zaslužuje mnogo više pažnje nego što je dobija.

3. Existenz

Još jedan film s kraja devedesetih, „Existenz“, jednostavno je bio ispred svog vremena. U režiji Dejvida Kronenberga, film prati dizajnerku video-igara Alegru Geler, koju igra Dženifer Džejson Li, a koja postaje meta ubica dok igra igru virtuelne stvarnosti koju je sama stvorila.

U filmu takođe igraju Džud Lo, Kristofer Eklston, Vilem Dafo, Sara Poli, Ijan Holm i drugi. „Existenz“ nije ostvario naročit uspeh na bioskopskim blagajnama, ali su ga kritičari veoma dobro prihvatili. Gledano iz današnje perspektive, deo njegovog komercijalnog neuspeha možda se može pripisati i terminu prikazivanja, budući da je objavljen vrlo blizu filma „The Matrix“.

„Existenz“ je bio odličan film i u vreme kada se pojavio – mada treba imati na umu da je ujedno i horor, pa sadrži neke prilično intenzivne scene – ali upravo način na koji je odoleo vremenu čini ga svojevrsnim potcenjenim draguljem. Film kroz veoma uvrnutu gejmersku perspektivu istražuje preplitanje tehnologije i stvarnosti. Gledanje može biti neprijatno, ali je istovremeno fascinantno.

2. Virtuosity

Ako nikada niste čuli za „Virtuosity“, niste jedini. Uprkos veoma dobroj glumačkoj postavi, ovaj film kao da je potpuno nestao sa radara publike nakon što je objavljen 1995. godine. To je šteta, jer ne samo što je veoma dobar, već okuplja i velika glumačka imena.

U njemu igraju Denzel Vošington, Rasel Krou i Keli Linč, a priča prati Parkera Barnsa (Vošington), osramoćenog policajca iz Los Anđelesa koji završava u zatvoru nakon što ubije teroristu odgovornog za smrt njegove porodice. Dok služi zatvorsku kaznu, Barns učestvuje u testiranju programa virtuelne stvarnosti namenjenog obuci policajaca.

Kada serijski ubica iz virtuelne stvarnosti kojeg pokušavaju da uhvate, SID 6.7 (Krou), stvoren kao spoj najgorih serijskih ubica u istoriji, uspe da pobegne u stvarni svet, Barns mora da krene u lov na njega.

Postoje neki neobični elementi filma „Virtuosity“ koji možda nisu naročito dobro ostarili – SID, između ostalog, u jednom trenutku postaje android sposoban za regeneraciju, ali ipak govorimo o devedesetim. Uprkos tome, priča je i dalje veoma zanimljiva. Kada ga gledate iz perspektive 2026. godine i uzmete u obzir uspon veštačke inteligencije, „Virtuosity“ deluje istovremeno veoma zanimljivo i prilično zastrašujuće.

1. Strange Days

Zaista je teško razumeti zbog čega „Strange Days“ nema veću publiku. Film sa Andželom Baset, Rejfom Fajnsom i Džulijet Luis u glavnim ulogama – a pojavljuje se i Vinsent D’Onofrio – režirala je Ketrin Bigelou prema scenariju Džejmsa Kamerona i Džeja Koksa.

Priča prati bivšeg policajca Lenija Nira (Fajns), koji na crnom tržištu prodaje ilegalne snimke koji ljudima omogućavaju da iskuse tuđa sećanja – takozvane SQUID snimke. Leni dolazi u posed diska na kojem su silovanje i ubistvo zabeleženi iz perspektive počinioca, što pokreće triler u kojem biva uvučen u kriminalnu zaveru. Nije ostvario uspeh na bioskopskim blagajnama, ali je dobio pohvale kritičara.

„Strange Days“ bio je fascinantan još kada se pojavio, ali kada ga posmatramo danas, postaje posebno zanimljiv. Iako još ne koristimo SQUID snimke, savremena tehnologija, uključujući dipfejkove, kao i opsednutost društvenim mrežama, prenosima uživo i deljenjem gotovo svakog aspekta privatnog života, deluju kao prirodni nastavak sveta koji je „Strange Days“ predstavio.

U tom smislu, film sve manje deluje kao naučna fantastika, što ga čini podjednako zastrašujućim i fascinantnim.

Izvor: Comic Book