Na pomolu energetska kriza slična onoj iz 2022: Poskupljenja struje i gasa na zimu neminovna? – Ekonomija

Tada je energetski šok, kako procenjuju energetski stručnjaci u Evropi, mogao da bude i mnogo veći, ali su evropske zemlje tu zimu veoma uspešno prebrodile zahvaljujući toploj i blagoj zimi, koja nije zahtevala veliku potrošnju energenata.

I u ovu zimu ulazimo pod pritiskom visokih cena nafte, gasa i struje, kako zbog ratova u Iranu i Ukrajini, tako i zbog velike suše koja je pogodila Evropu, pa se postavlja pitanje da li bi od visokih troškova ponovo mogle da nas spasu samo klimatske promene?

Naime, cena nafte tipa Brent ponovo je u sredu premašila 100 dolara po barelu zbog novih tenzija na Bliskom istoku.

U Srbiji je cena dizela na najvišem nivou u istoriji, premašivši nivoe iz 2022. i 2023. godine, i trenutno iznosi čak 234 dinara, dok benzin košta 205 dinara po litru.

Pretpostavlja se da će se rast cena nafte sa svetske berze preliti na cene goriva u Srbiji i ovog petka, pa se očekuje novo povećanje.

Cenu goriva u Srbiji opterećuje i nizak vodostaj Dunava, zbog kojeg je transport naftnih derivata ograničen i prebačen na železnički i drumski saobraćaj, koji je skuplji i nedovoljnih kapaciteta za potrebe tržišta.

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović uverava građane da Srbija ima dovoljno rezervi naftnih derivata, koje su u protekle četiri godine, kako kaže, udvostručene, ali upozorava da su problem visoke cene.

Ne samo da skaču cene nafte i goriva zbog ratova u Ukrajini i Iranu, već rastu i cene gasa na berzi.

Na holandskoj TTF berzi cena prirodnog gasa dostigla je 80 evra po megavat-času, odnosno skoro 1.000 dolara za 1.000 kubnih metara. Na ovom nivou cena gasa poslednji put bila je krajem 2022. i početkom 2023. godine.

Rast cena nafte i gasa na svetskim berzama loša je vest pred novu zimsku sezonu, koja počinje 15. oktobra.

Evropa je posebno pod pritiskom, jer je, za razliku od 2022/2023. godine, kada je pred ulazak u zimu imala skladišta gasa napunjena na više od 90 odsto, trenutna popunjenost skladišta oko 67 odsto.

Na sve ove okolnosti nije imuna ni Srbija, iako predstavnici vlasti uveravaju da su skladište gasa u Banatskom dvoru i ono koje je Srbija iznajmila u Mađarskoj napunjeni za ovu sezonu.

Međutim, te zalihe su dovoljne za najviše dva do tri meseca, ali u slučaju hladne zime to ne bi bilo dovoljno za celu zimsku sezonu.

Sve nade sada se polažu ili u novi ugovor sa Rusijom o nabavci gasa, ili u produženje aktuelnog ugovora, koji je već nekoliko puta produžavan, a koji ističe krajem septembra.

Prema tom ugovoru, Srbija nabavlja 2,2 milijarde kubnih metara gasa godišnje (Srbija troši nešto više od tri milijarde kubnih metara godišnje), a cena se određuje po naftnoj formuli.

Predsednik Aleksandar Vučić izjavio je 3. septembra da Srbija plaća Rusiji oko 400 dolara za 1.000 kubnih metara.

Međutim, ta cena raste sa rastom cene nafte, pa se očekuje da bi i ruski gas za Srbiju, ako i ostane ovaj ugovor, mogao biti skuplji, ali je svakako više nego dvostruko jeftiniji od onog na berzi.

Visoke cene nafte i gasa stvarale bi pritisak na Srbijagas i budžet Srbije, tako da ne bi bilo iznenađenje da cene gasa za domaćinstva i privredu porastu ove zime, na šta ukazuju i sagovornici Danasa.

Trenutno je poznato da je Srbija MMF-u obećala da će struja za građane ove zime poskupeti, ali zvanične najave još nema.

Međutim, Srbija trenutno ima i problema sa strujom. Zbog niskog vodostaja Dunava najveća srpska hidroelektrana „Đerdap“ radi višestruko smanjenim kapacitetom, kao i termoelektrana u Kostolcu zbog nedovoljno vode za hlađenje.

Prema rečima ministarke Đedović Handanović, zbog niskog vodostaja otežan je i uvoz uglja.

Ovogodišnja letnja suša, koja se prelila i na septembar, uticala je na to da EPS uvozi velike količine struje, nekada i po ceni koja je na berzi dostizala čak 550 evra po megavat-času.

Svi gledaju u nebo i nadaju se kiši koja bi bar pokrenula srpske hidroelektrane i termoelektrane, ali i barže sa gorivom i ugljem na Dunavu.

„Građani ne mogu ničem dobrom da se nadaju, poskupljenja energenata tek dolaze“

Ekonomski konsultant Bogdan Petrović ocenjuje da građani Srbije ne mogu ničem dobrom da se nadaju kada je reč o cenama energenata ove zime.

Kako navodi, Srbija je do sada imala privilegiju da se nagli skok cene gasa na evropskim berzama gotovo i ne oseti, jer najveći deo gasa koji troši uvozi iz Rusije po naftnoj formuli, koja se oslanja na kretanje berzanske cene nafte.

„Za Srbiju je dobro što trenutno ne mora da trpi šokove zbog poskupljenja cene gasa na berzama. Međutim, ove zime dolazimo do trenutka kada će zbog skoka cene nafte poskupeti i cena ruskog gasa za Srbiju“, kaže Petrović.

On očekuje da bi ruski gas za Srbiju u određenom periodu mogao biti oko 60 odsto skuplji nego pre godinu dana, verovatnije u prvom kvartalu naredne godine nego u četvrtom kvartalu ove godine.

To je, ističe, posebno problematično, jer se radi o periodu kada se gas najviše troši. Naročito, ukazuje Petroivć, jer se u Srbiji troši između 70 i 80 odsto gasa za grejanje, a ne za rad industrije.

Prema njegovim rečima, država će morati da deo poskupljenja energenata prenese na građane. Do sada je, podseća, država deo tereta preuzimala na sebe, plaćala iz budžeta i pokrivala gubitke Srbijagasa, ali je teško očekivati da će se takva politika nastaviti.

„Ako ništa drugo, prepreka za to biće MMF“, kaže Petrović.

Petrović podseća i da MMF očekuje povećanje cena električne energije za građane, što je, kako navodi, Srbija obećala u okviru aranžmana sa tom institucijom.

„To je Vlada obećala, pa je prekršila to obećanje, kao što je prekršila i obećanje da neće davati jednokratna davanja penzionerima“, ističe Petrović.

On ocenjuje da će takve odluke „doći na naplatu“, jer bi MMF, ukoliko Srbija bude želela da produži aranžman, mogao da postavi nove uslove.

„Ti uslovi će biti preneti novoj vladi“, navodi Petrović.

Kada je reč o električnoj energiji, Petrović ocenjuje da Srbija ulazi u grejnu sezonu u veoma nezgodnoj situaciji.

„Ulazimo u grejnu sezonu posle jako teške suše. Nema naznake da će u naredne dve nedelje biti velikih kiša, što nepovoljno utiče na rad hidroelektrana“, kaže on.

Istovremeno, očekuje drastično poskupljenje električne energije u Evropi zbog smanjenja proizvodnje iz solarnih elektrana, koja je tokom leta bila dominantna.

„Proizvodnje energije iz solara koja je bila dominantna u Evropi tokom leta više neće biti u toj meri i biće sve veće učešće prirodnog gasa u proizvodnji električne energije u Evropi“, objašnjava Petrović.

To će, prema njegovoj proceni, uticati i na EPS, koji će morati da uvozi više električne energije, i to po višim cenama nego tokom leta.

„Cena na evropskim berzama struje biće vezana za cenu gasa, a cena gasa je tri puta skuplja nego pre godinu dana“, navodi on.

Petrović objašnjava da je EPS tokom leta mogao da uvozi velike količine električne energije tokom dana, kada je zbog proizvodnje iz solarnih elektrana struja bila jeftina.
Tu je jeftinu energiju koristio za pumpanje Reverzibilne hidroelektrane Bajina Bašta, koja je na taj način funkcionisala kao svojevrsna „gigantska baterija“.

„Oni su se na taj način ponašali kao gigantska baterija koja je usisavala jeftinu struju preko dana, kada je bilo sunca, a bilo je puno sunca“, kaže Petrović.

Međutim, kako ističe, taj model neće moći da se primenjuje tokom zime.

„To će sve pasti u vodu čim počne zima, a EPS ne može da računa na ozbiljniju proizvodnju iz hidroelektrana, jer nema kiša. Tek kada krenu ozbiljne kiše, moći će nešto da poprave oko proizvodnje“, navodi Petrović.

EPS se, prema njegovim rečima, suočava i sa dodatnim problemima.

„EPS ima još jedan problem, uvoz uglja je otežan zbog niskog vodostaja Dunava, a treći problem je što kop Radljevo još nije otvoren“, kaže Petrović.

Zbog svega toga, on očekuje da će EPS biti pod velikim pritiskom, da će morati da uvozi još skuplju struju, što će uticati na finansijski rezultat EPS-a.

On zaključuje da će se posledice takve situacije neminovno odraziti i na cene električne energije.

„To će dovesti i do poskupljenja struje za privredu i za građane. Zbog mogućih velikih problema biće jako teško da struja ne poskupi znatno i za građane, a ne samo za ono što je obećano MMF-u, a to je za nivo inflacije“, zakljčuje Petrović.